FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

eu

 

Драга Савета,

Искрено, не знам ни зашто Вам пишем.... можда је ово последњи вапај жене која зна да јој нема помоћи.

Зовем се Србија. Имам прилично година, а ипак сам наивна, детињаста, помишљам и да сам глупа. Али то само у тренуцима луцидности.Мој највећи проблем је што нисам самостална. Ово је ситуација у којој... се данас налазим.

Скоро десет година сам у вези са момком који се зове ЕУ. Ма и мени је било смешно његово име, али сад сам се навикла.Много га волим. Висок је, црн, развијен, моћан, бави се свим и свачим, богат, не да свакој да му приђе... ко би му одолео?Кад ми је ономад пришао да се упознамо, онако дрско, нисам могла да верујем... Зар у мене овакву никакву?!Знате, Савета, ја себе никад нисам волела нити ценила, из сиромашне сам породице, неугледна сам... Шта такав човек види у мени?!

Било како било, почели смо да се забављамо. На почетку је био пажљив, водили смо љубав нежно, обасипао ме поклонима...

Али то је трајало кратко. Убрзо је почео да ме шамара, онако из љубави. Нисам се бунила, јер ми је било много стало до њега.А видела сам да он ужива у томе, и схватила да ми је његова срећа најважнија.Онда је мало помало постајао све незадовољнији, ретко смо разговарали о томе, јер би се он веома брзо разбеснео.Ти разговори су обично завршавали жестоким сексом, везао би ме и радио са мном шта пожели.Данима после таквог вођења љубави нисам могла међу људе - била сам сва у модрицама, изубијана. Али ипак он је тааако добар.

Иако сам била неотпорна на његове батине (остајале су ми модрице, није ми кожа довољно дебела), он је упркос томе учинио нешто дивно.Замислите, Савета, понудио ми је брак. Ево и сад сам се најежила кад се тога сетим. Шта кажете - да ли сам прихватила?!Не разумем вас Савета, чујете ли шта вам говорим, во-лим тог човека, не могу да замислим живот без њега.

А знате како знам?!Пропао је доста физички, није више онако моћан, мислим да је подоста и осиромашио, али мени то ништа не смета.Имамо редован секс, он ме туче, вуче по поду, понижава, али ми не смета. Више ни не боли као раније, важно је да хоће да ме ожени.Нон-стоп причамо о томе, он стално одлаже, приговара ми да не уживам довољно поред њега, да се претварам.

Видео ме једном да плачем, питао ме зашто. Слагала сам га и рекла да имам хормонални поремећај, тренутак слабости.А знате зашто сам плакала? Рекао ми је да сам му досадила, да морамо освежити наш однос и позвао је неку девојку Косово да нам се придружи. Не желим то, Савета, ноћима не спавам, помишљам да одустанем од испуњавања његових перверзних жеља и да се доведем у ред.А опет кад помислим - ако сада одустанем, ЕУ неће имати шансу да ме ожени.Можда је најбоље да га пустим да ми ради све што пожели, јер нема мени живота без њега. Шта ћу, куд ћу?!

Савета, имам ли право да толико унесрећим човека који ми је посветио толике године? А и престаће да ме туче једног дана, је л' да?Добар је он, ево каже ми: "Не мораш утроје, сачекај ме испред куће док завршим са Косовом".

Ето, Савета, шта љубав уради од човека? Је л то нормално?

 

Синиша Ковачевић