FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Црни оловни облаци наднели су се над Кемп-Дејвидом, загушљива јулска ноћ је претила да се претвори у велико невреме. Тишину председничке спаваће собе нарушио је невидљиви комарац, док се иза врата чуло слатко хркање телохранитеља. Ујак Сем поново није могао да заспи. Превртао се са једног бока на други, покушавајући да нађе удобан положај. Кад је био на левом боку, у његовој глави се јављала слика метежне бежаније војника Националне гарде Украјине, а кад би се окренуо на десни бок, пред њим су се јављале слике разгрантог гасовода од Русије ка Европи. И што је најгоре у свему томе – Европљани су задовољно аплаудирали, очигледно се радујући тешкоћама Вашингтона.

 

…Одједном је тишину нарушио звук телефонског звона. Са друге стране слушалице зачуо се глас Џона Бренана, директора ЦИЕ.

-        Шефе, Немци протерују нашег човека из Берлина.

-        Не разумем – био је у недоумици ујка Сем – о чему се ради?

-        Они избацују нашег представника, да ли разумете? Они више не желе да сарађују са нашим специјалним службама. То је прворазредни скандал, катастрофа!

-        Смирите се Џоне. Америка је увек достојанствено прихватала изазове. Шта се заправо догодило?

-        Прво су они ухватили нашу кртицу у својој служби, потом су ухватили кртицу у министарству одбране. А када им наш представник није могао објаснити због чега ми прислушкујемо њиховог канцелара и зашто врбујемо грађане држава савезница, они су га за шчепали за врат.

-        Чудна ствар. Држављане савезничких земаља увек врбују. Тако Израел врбује наше атомске стручњаке, Енглези врбују наше сенаторе, Французи врбују девојке по позиву, које обслужују наш Конгрес. Шта ту има чудно?

-        Па да, они тек сада говоре да САД немају пријатеља, него само интересе. Али шефе, они су раније били романтичари. Када смо ми срушили трговачки центар у Њујорку, Герхард Шредер је чак рекао да Немачка према нама исказује безусловне симпатије. Сада су они почели да разматрају приходе и расходе, а са математиком су увек добро стајали. Чак постоји и верзија да Ајнштајн није одувек живео у Америци, него да је дошао из Немачке. Ето тако, они су сматрали да ако ми преузмемо украјински гасовод и блокирамо “Јужни ток”, онда ће морати платити дупло више за гас из наших шкриљаца, него што плаћају из цеви. И одлучили су да нам покваре игру.

-        Али то није легално! Протерати најбоље представнике службе из некаквих комерцијалних рачуница! Узгред, а ти агенти које сте код њих заврбовали, да ли су били од икакве користи.

-        Искрено говорећи шефе, много је већа штета што су разоткривени, него корист коју смо од њих имали.

-        Па ког сте их врага онда врбовали?

-        Просто из навике господине. Ми увек све врбујемо.

-        Па то је чист идиотизам!

-        Слажем се господине, али са навикама се тешко борити. Ми имамо 40 хиљада обавештајаца који желе да постигну резултате по читавом свету. Због тога ми врбујемо све редом. Једном су наши људи заврбовали председника једне трећеразредне земље. Потом се разјаснило да он није дао сагласност за санкције Савета Безбедности, а требало је да му се плати из буџета. То им је помогло да преживе светску финансијску кризу.

-        Боже, и шта можемо да очекујемо од Немаца.

-        Шта да вам кажем шефе? Потпредседник Бундестага Клаудија Рот је затражила да се прекину преговори са нама по питању споразума о слободној трговини. Њој се не свиђа што ми пре њих све знамо. Глупача!

-        А шта кажу немачки војници?

-        Ништа добро шефе. Министар одбране Урсула фон дер Љајен је поздравила протеривање наших представника. Она је себи дозволила да изјави да је наводно Бундестаг у праву што не дозвољава такве шале са Немачком, и да ће, каже, Американци са њима морати градити нове односе из почетка. А министар правде Хајко Мас се просто изругује. Каже, ти Американци који нас шпијунирају, немају шта да траже на немачкој земљи… Али најувредљивије се изјаснио министар финансија Шојбле. Дозволите да цитирам његове речи: “То је толико идиотска ствар, толика будалаштина, да се над њом може само плакати. И фрау канцелар није овим одушевљена…

-        По свему судећи, то је на дужи рок…

-        Да шефе, мислим да смо тек на почетку пута. Све немачке новине тврде хорски да смо се од заштитника Немачке претворили у “Великог брата” који се скрива испод сваког кревета. Биће ту још разобличавања.

-        Шта причаш, па ви сте заврбовали пола Немачке?

-        То су прејаке речи господине. Али кад је у питању државни апарат, нисте далеко од истине.

-        Дакле, тамо одлазе велики новци!

-        Немојте се узбуђивати шефе, већи део новца ми обезбеђујемо путем трговине авганистанским хероином. Ја морам позвонити Ангели Меркел и нешто јој објаснити. Та дама се по свој прилици већ преплашила.

-        Тако јој и говорите шефе. И још јој додајте да ће се у сузама умивати ако буде груба према нама.

-        Не, то уопште неће бити у духу атлантског партнерства. Урадићемо овако. Позовите Џејн Псаки и дајте јој инструкције. Нека наша славна девојка на јутарњем брифингу изјави да је пријатељство између Америке и Немачке чвршће него икад, а приче да ми врбујемо немачке грађане су најобичније измишљотине Москве. О представницима наших служби у Немачкој, она природно није ништа чула. Мислим да ће то умирити јавност.

-        Да, и реферишите ми до ручка како стоје ствари са блокадом “Јужног тока”. Ми нећемо Немцима праштати њихову дрскост.

-        Договорено шефе.

-        Умало заборавих. Надам се да све немачке политичаре који су се непријатно изражавали према нама, уносите у списак терориста?

-        То се подразумева шефе.

-        Одлично. То је неопходно.

Телефон се искључио и ујка је затворио очи. Његова глава је тонула у сан. У сну је видео како се речи и дела Америке победоносно шире по целом свету. Час радосни Авганистанци износе последњег америчког маринца на рукама, час сунити и шиити у јединственом пориву подижу гигантски монумент Сему-ослободиоцу у Вавилону, час огромна маса украјинских младића и девојака ликујући наноси на интимне делове свог тела тетоважу са натписом: "US  ismyfuckingdream…"

Ујкица се срећно осмехнуо у сну, а над Кемп Дејвидом је беснела ноћна олуја.

 

Фонд стратешке културе / Дмитриј Седов