FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

     

- Оооо, Оче мој, погледај ме грешног, погледај раба својега, реци ми неку утешну реч...

 - Добро, реци шта хоћеш, видиш ли колики је ред иза тебе, морамо да пожуримо, ефикасност изнад свега!

 - Оооо, Оче мој, велике ме муке море, велике ме бриге море... Oооо, Оче мој...

 - Докле мислиш да ојкаш, пређи на ствар?

 - Оче мој, ето, спремам се на далек пут, да приведем ово моје стадо на први пут, пут без искушења, пут будућности.

 - Лепо, момче, лепо, а где си то наумио?

 - У Германију, Оче мој, у мени најдражу и најомиљенију дестинацију.

 - Види, Бога ти, то јест Мене ти! А шта ћеш ти тамо?

 - Звала Ангела, а када зове Ангела, онда мора да се иде... Ооо, Оче мој!

 - Јест, вала, није ти лако, али да знаш, неће ти бити тешко. Ангела ти је као анђео, много фин раб... Него, реци ти мени, момче, од којег си ти народа, племена, које си вере?

 - Оооо, Оче мој, ја сам ти Србин, православац, крштена душа... Мада су неки почели да ме називају Луцифером и некрстом... Срам их било... Док их не укинем...

 - Аууу, момче, јеси ли ти при себи... Шта ћеш код Ангеле, Бог те убио, то јест Ја. Она је бре, Швабица, католик или протестант, то ни ја не знам... Она има да те урнише, јадниче, да јаднији не можеш бити.

 - Морам, Оче, звала је, а и ја обожавам све што је немачко - памет, знање, ма љубим земљу где немачка нога крочи. Све ћу да дам за њену наклоност и љубав. Косово, Војводину, Рашку... Ако треба и Шумадију... Све за Ангелу. Оче мој, она је мене позвала на ручак!!! Знаш ли ти шта то значи? Онај Дачић трчи на доручак код Обаме, а ја... Ја идем на ручак, то још ни један Србин није доживео... Љубим јој скуте, заслужила је.

 - Бога ти, момче, то јест Мене, да ти мало не претерујеш? Јеси ли ти проверио воле ли твоји Срби Швабе и Ангелу колико је ти волиш? Срби баш нису баждарени када им удари жута минута. Ја овде горе имам проблема са некима. Стално гањају Холбрука, решили да му наплате сада, овде горе, оно што нису могли доле.

 - Оче мој, не бринем ја. Шта год да понудим Ангели, ови доле ће да ћуте, мирни су као овчице. Још ми и ова поплава села као кец на једанаест. Сада могу да их мајем и завлачим колико ми се хоће. Лепо пустим абер да ће бити подела паштета и они сви лепо у врсту и чекају по пар сати. Онај задњи никада не дође на ред, па онда мора да дође сутра. Рекао сам и да ћу и куће да им саградим и поправим. Биће и то, али мора да се чека у реду, а онај задњи нека дође опет сутра у ред, све у реду и по реду. Много ми је добар народ, уживанција је бити његов пастир.

 - Бога ми. То јест Мене ми, ти, момче, имаш јако лепу перспективу. А имаш ли ти неку оду Ангели да отпеваш, знаш, Швабе воле оде и захвалнице. Како су оно Хрвати певали Швабама, сећаш ли се?

 - Оооо, Оче мој, већ сам ангажовао Министра културе и Министра информисања да ми пронађу најбоље песнике, гусларе и гајдаше да напишу ''Оду Ангели, анђелу Српском''!

 - Синко, ево ти мој благослов, нека те срећа прати и да те мени врати, па да ми испричаш како је било код Ангеле.

- Данке, данке, Оче мој... Упс, опрости, Оче мој... Већ сам почео да вежбам па се забуних, оооо, Оче мој!

Зека Поповић

zekaonica.blogspot.com