FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

      

- Аве, Цезаре, поздравља те онај који је невино оптужен да је фалсификовао, преписао, докторат.

 

- Добро, па јеси ли?

 

- Комисија је рекла да је рад релевантан и да није имала примедби, мој Цезаре!

 

- Аха, па што си онда дошао, мој Гај Нешице, колико ти треба легија да се одбраниш од тих душмана што те нападоше?

 

- Мој Цезаре, све Брут до Брута, прво су мени забили нож у леђа, а после ће теби, мој Цезаре!

 

- Вала, неће моћи. Сада ћу да закажем конференцију за штампу, да издам проглас и има све да им сручим у лице. Иди ти хапси, мој Гај Нешице, и не брини за даље.

 

  Конференција за штампу

 

- Аве, Цезаре, поздравља те цео колектив '''ИНФОРМЕРИЈУСА'' . Рекоше ми да ти ја, Гај Вучићевијус, пренесем најлепше поздраве и жеље за добро здравље, личну срећу, као и наш захтев да нам још дуго владаш Србијусом, на радост свих нас, теби бескрајно верних.

 

- Добро, де, Вучићевијусе, лепо си ово рекао и леп је био аплауз, баш онако срдачан и искрен. Него, зашто онај тамо у ћошку диже стално онај картон на коме пише ''Аплауз''?

 

- Мој Цезаре, он је координатор тапшача, треба ускладити леву и десну руку тапшача, па је то његово задужење. И примљен је на неодређено време, као добровољац и баш се показао, врло сам задовољан. Баш пре неки дан је донирао и леву и десну руку оним тапшачима који, не дај Боже, буду имали проблема са тапшањем. Сјајан момак.

 

- Мој Вучићевијусе, кад заврши овде каријеру, пошаљи га код мене у кабинет, да научи оне моје да тапшу када ујутро долазим на посао...

 

- Мој Цезаре, ја ћу да дођем да их научим да тапшу, до паузе само секретарице, а после паузе секретари, па све до портира.

 

- Добро, Вучићевијусе, постави питање, да будемо ефикасни. Немам превише времена, долази ми Кацинијус у опроштајну посету, морам да се опростим од њега како је заслужио.

 

- Мој  Цезаре, шта нам можете рећи поводом ове афере око Гај Нешициног докторског рада који је, рекао бих, немерљив допринос науци у тој области менаџмента, то још није написано, а ни осмишљено у неком докторату.

 

- Управо тако, мој Вучићевијусе, добро си рекао.... Чек' мало да завршим, па после тапшите... Значи, то је докторска дисертација која још није написана. И шта се дешава? Уместо да се слави у научним круговима, шта се дешава, питам ја тебе. Напад на јадног Гај Нешицу. А ко га напада, питам ја тебе? Нападају га неки доктори који не могу ни да присмрде Гај Нешици у научном смислу... Аууу, какав аплауз, виде ли оног, бацио картон па диригује тапшачима као Тосканини... Где стадох? Аха, да не изгубим нит, ко су ти назови доктори, питам ја тебе Вучићевијусе?

 

- Мој Цезаре, то си већ питао, појма немам.

 

- Има да питам ако треба пет пута, јер ЈА знам одговор. Они се усуђују да се јаве са неког саксонског универзитета и да нама дробе овде, нашим докторима са МегаБлеје, врхунске научне институције. Ја још нисам чуо, ни видео такве глупости, такве будалаштине, такво дебилно објашњење. А ако ја кажем да је нешто глупо и дебилно, онда је то тако и никако другачије... Молио бих легионаре да не ударају мачевима о штитове... Довољан је аплауз...

 

- Мој Цезаре, све си рекао цезарски, ја више не бих имао питања... Само дивљење, како нам рече ово, све је записано, бар да имамо чиме да снимимо, да генерације после нас имају да гледају и да ти се диве... Мајко мила, хвала ти што ме роди да будем твој поданик, мој Цезаре.

 

- Добро, Вучећевијусе, немој претеривати. Сада журим да испратим Кацинијуса. Пошаљи овог Тосканинија одмах ујутро да се појави у мом кабинету, да одмах обучи мој административни апарат и моје легионаре како се тапше, под хитно.

 

- Аве Цезаре, како заповедаш, биће учињено, клањам се... Клањам...Клањам...

 

 

 

Зека Поповић
zekaonica.blogspot.com