FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Бранислав Нушић

Има неке разлике између некадашњих и данашњих митинга,* и та разлика, по свој прилици, потиче од писмености. Пре, док смо били неписмени, ми смо резолуцију коју бисмо донели на митингу, да је не бисмо заборавили, одмах извршавали; сад откако смо писмени, те можемо написати шта желимо и шта хоћемо, сад нам је већ лако. Деси нам се каква неправда или невоља, а ми се зберемо на митинг, изразимо гнушање, напишемо то на папиру и онда метнемо лепо у архиву, уверени да се то не може ни избрисати ни заборавити.

Add a comment

Mили Боже, слављу нема краја!
Гашић Бата све грехе окаја,
од годину и по брије браду
што ј' жалио функцију и владу;

Add a comment

Мирослав Вујовић

БЕОГРАД, 30. март 2017, (Њуз) – Бројни читаоци дневних новина у Србији јутрос су присуствовали правом чуду. Наиме, према речима грађана који су од ране зоре звали нашу редакцију, на чак 7 насловних страна дневних листова преко целе стране се појавиo ОН.

Add a comment

Дража Петровић

Када просечан Србин треба да иде у биоскоп или позориште, обавезно ону жену на благајни пита: “Је л' има смешно?”, пошто се подразумева да добра представа мора да “има смешно”.

Add a comment

Радоје Домановић

(Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908)

- Браћо и другови, саслушао сам све говоре па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад није запамтио. Докле ћемо се овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без хране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислим да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај па да се кренемо у бели свет, да тражимо бољу и плоднију земљу јер се овако не може живети.

Add a comment