FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Lorenz Froelich tegning

 

Волуспа (Виђења Пророчице) је најпознатија и најзначајнија од свих песама Поетске Еде, и због тога предмет најширих дискусија. Нађена је у Кодексу Регијусу (Codex Regius), али постоји и верзија нађена у Хауксбоку, која се знатно разликује од верзије у Кодексу. Због тога, учињено је више покушаја да се ове верзије ускладе, али се увек испоставило да је она из Кодекса боља и лепша од свих покушаја усклађивања.

План песме је сасвим јасан: Один (1), поглавар свих богова, који је увек у потрази за знањем, позива извесну Волву (чаробницу, мудру жену, видовиту, пророчицу), наређујући јој да устане из гроба. На његов захтев, она му најпре говори о прошлости, да би, када је добро награђена, почела да говори и о будућности, проричући смрт Одиновог сина Балдра (2), а потом и Сумрак Богова (Рагнарок). (3)

Сматра се да је део песме, који говори о патуљцима, набрајајући их по имену, уметнут у ову песму из неке друге, која није сачувана.

 

           1. За пажњу молим
           свете родове
           све силне и ситне
           Хеимдалове (4) синове (5);
           желиш ли, Валфадере (6),
           да испричам приче старе,
           које древни спеваше,
           које памтим прве?

           2. Јотуна (7) се првих сећам
           у прастарју рођених,
           оних што ме отхранише
           некада давно;
           памтим девет светова
           њих девет на дрвету,
           чије моћно корење
           стајаше под земљом. (8)

           3. Доба беше давно
           кад живеше Имир.
           Нит' песка, нит' пучине,
           не беше, ни таласа;
           земља не постојаше,
           нити небо изнад,
           ни траве не беше
           само Гинунгагап. (9)

           4. Док синови Бурови (10)
           тло не уздигоше,
           они што силни
           Мидгард створише (11);
           земља беше зелена,
           залистала луком
           а камење грејаше
           Сунце са југа.

           5. Сунце пружи са југа,
           сестра Месечева (12),
           своју десну руку
           преко целог неба;
           она не знаде
           где је њен дом,
           Месец не знаде
           моћ коју има,
           нит' знадоше звезде
           где да се сместе.

           6. Тад седоше богови
           на столице за већање
           сви свети и силни
           па одржаше савет (13);
           ноћи и мене,
           они именоваше,
           дадоше називе
           зори и дану,
           установише вече
           и време ужине,
           одредише како
           да се броје године.

           7. Срећу се Асири (14)
           на пољу Идаволу (15)
           храм и светилиште
           високо стесаше;
           наковње направише,
           клешта створише,
           алат справише
           и накит сковаше.

           8. У миру свог дома
           на таблама се играху,
           не знадоше шта значи
           немати злата,
           све док не дођоше
           оне три невесте (16),
           моћне и силне
           из дивовског света.

Æsir games by Frølich

           9. Тад силни и свети
           богови седоше
           на столице за већање
           па одржаше савет;
           већаху како да
           створе патуљке (17)
           од удова Блаина
           и Бримијеве крви.
(18)

           10. Мотсогнир тамо
           беше најпознатији
           а Дурин други
           у патуљачком племену;
           патуљци створише
           од земље обличја
           човеку слична (19)
           по Дуриновом наређењу.

           11. Нии и Ниди,
           Нордри и Судри,
           Аустри и Вестри,
           Атјолф и Двалин,
           Бивор , Бавор,
           Бомбур, Нори,
           Ан и Анар,
           Мјодвитнир, Аи.

           12. Виг и Гандалф,
           Виндалф, Траин,
           Вит и Лит,
           Тек, Трор и Торин,
           Нир и Нирад,
           Регин и Радсвид –
           сад све патуљке
           редом набројах.

           13. Фили, Кили,
           Фундин, Свиур,
           Хепти, Вили,
           Ханар, Нали,
           Фраг, Хорнбори,
           Фрег и Лони,
           Еинскјалди,
           Аурванг, Јари.

           14. Сад, патуљке
           у пратњи Двалиновој
           набројати морам,
           све до Лофара;
           камење оставише,
           и кроз влажну земљу
           дом свој тражише,
           до Јоровола.

           15. Беше ту Драупнир,
           Долгтрасир и Ори,
           Хлеванг, Глоин,
           Хор, Хаугспори,
           Скирнир, Вирвир,
           Дори и Андвари,
           Дуф, Дирфир,
           Скафид, Аи.

           16. Алф и Ингви,
           Фјалар, Фрости,
           Фин и Гинар,
           и Еикинскјалди;
           сви потомци
           племена Лофаревог
           нека се памте,
           док времена трају.

           17. Тад из дома богова
           силног и племенитог
           дођоше тројица
           из моћне дружбе (20);
           на земљи нађоше,
           јадне и немоћне,
           Аска и Емблу (21),
           незнане судбе.

           18. Дах они не дисаху,
           без разума беху
           нит' крв нит' збор имаху,
           ни боју добру;
           дах даде Один
           а разум Хенир,
           топлоту и боју
           даде им Лодур.

           19. Јасен знам да стоји
           Игдрасил се зове,
           дрво величанствено
           беле воде поје;
           вечно зелен стоји
           крај Урдиног врела
           с њега капље роса,
           и пада у доље.
(22)

           20. Из дома под дрветом
           њих три долазе,
           невесте мудре
           невесте моћне:
           Урд је једна,
           Верданди друга
           – ивере срезаше –
           Скулд се трећа зове.
           Законе донесоше,
           живот досудише,
           синовима људи
           судбину одредише.

Three Norns by Frølich

           21. Сећам се рата,
           првог на свету,
           кад Гулвеиг (23) богови
           на копљима држаше,
           у дворани (24) Харовој (25),
           сажегоше пламеном;
           трипут изгоре,
           и роди се трипут,
           много, не мало пута
           па ипак још живи.

           22. Хеиди прозваше,
           у дом пристиглу
           вештицу видовиту
           што чињаше чини;
           мађије знаше,
           разум зачараше,
           радост беше она
           женама злим.

994px Gullveig by Frølich           23. Тад сви богови седоше
           на столице за већање,
           свети и силни
           почеше да већају:
           треба ли богови
           одштету да плате,
           или да сви богови
           приме жртву свечану.

           24. Копље баци Один
           у буљук нанишани,
           па започе битка
           прва на свету;
           бедем беше проваљен
           на градини Аса,
           Вани (26) поље преплавише
           и прегазише оно
           пророштво рата.

           25. Тад богови седоше
           на столице за већање
           сви свети и силни
           одржаше свет;
           ко то сав ваздух
           са издајом смеша
           и Одинову невесту
           дивовима даде.

           26. У нараслом бесу
           тад устаде Тор (27),
           кад чује такве ствари
           он ретко седи;
           и погазише се заклетве,
           уговори постојани,
           договори тврди,
           речи и завети. (28)

           27. Знам и звук скривеног
           Хеимдаловог рога (29)
           под стаблом светог дрвета
           што досеже високо;
           на њега пада водопад
           из залога Одиновог (30);
           да наставим, или
           сада знаш довољно?

           28. Сама ја седех
           кад ме Прастари (31) потражи,
           Ужас богова (32),
           погледа ме у очи;
           Што ме питаш?
           Што си дошао овамо?
           Све знам, Одине,
           и где ти је око скривено.

           29. Знам где је скривено
           око Одиново,
           у славном и дубоком
           врелу Мимировом;
           сваког јутра Мимир пије
           из залога Одиновог;
           да наставим, или
           сада знаш довољно?

           30. Даде ми Херфадер (33)
           огрлице и прстење
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           мудар је мој говор,
           мудро предање,
           далеко видим
           преко светова свих.

           31. Видех Валкире
           са свих страна пристижу,
           ка Гудјодару
           спремне да јашу;
           Скулд штит држаше,
           Скогул за њом,
           Гун, Хилд, Гондул
           И Геирскогул.
           Херјанове (34) девојке
           сад су набројане,
           Валикире (35), девице,
           за бој спремне.

           32. Видех и Балдра
           бога што крвари,
           зла је судбина
           Одиновог сина:
           високо над пољем
           порасла стајаше
           витка и прелепа
           стабљика имелина. (36)

           33. Од те стабљике
           што изгледаше слаба
           стиже хитац страшни
           што Ход га хитну;
           одмах се роди
           брат Балдров
           једну ноћ стар,
           да преузме освету. (37)

           34. Руке не праше
           нит' косу чешљаше
           док освету не спроведе
           на Балдровим убицом;
           а у Фенсалиру
           плакаше Фрига (38)
           над Валхалом
           и злом јој судбином;
           да наставим, или
           сада знаш довољно?

           35. Ужад јаку
           тад Вали исплете,
           коноп беже чврсто
           од црева преден. (39)
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

           36. Река тече са истока
           кроз долине отровне,
           сабље носи и сечива,
           и Слид се зове
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

           37. На северу стајаше
           дворана од злата
           створена на Тамном Пољу
           за род Синдров;
           а у Околниру
           други двор стајаше,
           пивница јотунска,
           посед Бримиров.

           38. Дворану видех
           далеко од Сунцa,
           на Настронду стајаше
           с дверима на северу;
           отров капљаше
           кроз баџе и отворе,
           зидови јој беху
           змијама исплетени.

           39. Видех и брзаке
           дивље у рекама,
           ту су кривоклетници,
           и убице с њима,
           и они што туђе
           поверенице заводе;
           крв им Нидхог пије,
           вук тело растрже;
           сад знаш довољно, или не? (40)

Náströnd by Frølich

           40. Седи стара на истоку
           у Гвозденој шуми
           она тамо роди
           Фенризов род;
           један од њих,
           лика чудовишног,
           Сунце ће с неба
           украсти ускоро. (41)

           41. Тамо се он храни
           месом проклетника
           црвенећи божји дом
           црвеном крвљу;
           затамниће Сунце
           долазећих лета
           завијаће злокобно
           многе олује;
           сада знаш довољно, или не?

           42. На брду седеше
           у харфу удараше,
           Егтер весели,
           џиновски пастир;
           над њим петао
           пурпурни певаше
           на птичјем дрвету
           а зваше се Фјалар. (42)

           43. Тад се Златокрести
           огласи боговима
           он буди хероје
           Оца рата (43);
           а испод земље
           кукурекну трећи
           жар-црвена птица
           из Хелиног царства. (44)

           44. Завија Гарм гласно
           пред Гнипахелиром
           потрчаће Фреки
           јер прснуће уже;
           много ја знам,
           још више видим
           коб богова рата
           божанстава сумрак. (45)

           45. Браћа ће се борити,
           један другог убити,
           деца сестара ће
           скрнавити крв;
           биће доба секире
           и доба мача,
           тешко ће бити свету,
           велика блуд,
           биће доба ветра
           и доба вука,
           штитови пуцаће
           док свет не падне;
           ниједан човек другог
           поштедети неће.

           46. Брзо се крећу
           синови Мима (46),
           глас судбине чује се
           из јеке Гјалахорна;
           снажно дува Хеимдал,
           рог се подиже,
           у страху дрхте они
           што Хелу се ближе.

           47. Дрхти Игдрасил,
           јасен усправни
           див (47) се одвезује
           јечи дрво прастаро;
           глави Мимовој
           Один се обраћа (48),
           ал' ускоро убиће га
           рођак Суртов. (49)

           48. Шта ће бити с' боговима?
           А шта са вилама?
           Сав Јотунхеим бруји,
           Аси савет држе;
           жаморе патуљци,
           познаваоци стења,
           пред вратима каменим;
           сада знаш довољно,
           ил' даље да наставим?

           49. Завија Гарм гласно
           пред Гнипахелиром
           потрчаће Фреки
           јер прснуће уже;
           много ја знам,
           још више видим
           коб богова рата
           божанстава сумрак.

           50. Хрим долази са истока
           липов штит пред собом има
           у дивовском бесу
           гмиже Јормундганд;
           над таласима лебди
           жуто-мрки орао,
           лешеве кида
           Наглфар је одвезан! (50)

           51. Лађа (51) плови преко мора
           са источне стране,
           пратња Муспелова
           и Локи (52) са њом;
           хитају подивљали
           савезници вука
           са њим је у дружби
           и брат Билеистов. (53)

           52. Сурт с југа долази,
           с кршитељем гранчица (54),
           мач сија Сунцем
           ратничких богова;
           падају падине камене,
           тону жене дивова,
           мртви иду путем за Хел,
           а небо се пролама.

           53. Сада стиже Хлини
           још једна рана,
           кад Один крену
           у окршај с вуком;
           тада мораше пасти
           радост Фригина,
           док сјајни Белијев убица
           тражише Сурта. (55)

           54. Завија Гарм гласно
           пред Гнипахелиром
           потрчаће Фреки
           јер прснуће уже;
           много ја знам,
           још више видим
           коб богова рата
           божанстава сумрак.

           55. Тад дође моћни
           Сигфадеров син (56)
           да се с вуком побеснелим
           Видар (57) бори;
           у сина Хвердрунговог (58)
           мач свој забоде,
           право до срца,
           па оца освети.

           56. Онда дође тамо
           и син Хлодинин,
           док змија палацаше
           небеским висинама
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           против змије креће
           син Одинов,
           у бесу убија
           тај чувар Мидгарда. (59)

           57. Гони проклетнике
           из људског света
           пређе син Фјоргинин
           прекратких девет
           корака од змије
           не марећ' за подсмех.

The death of Thor and Jörmungandr by Frølich

           58. Сунце поцрне,
           у море земља тоне,
           вреле звездице
           с неба су оборене;
           снажни се диже огањ,
           дими онај што живот даје,
           а под небом игра се
           високи пламен.

           59. Завија Гарм гласно
           пред Гнипахелиром
           потрчаће Фреки
           јер прснуће уже;
           много ја знам,
           још више видим
           коб богова рата
           божанстава сумрак.

           60. Видим како се опет
           из мора земља диже,
           поново, из таласа,
           вечно зелена;
           падају водопади,
           високо лети орао,
           онај што лови рибу
           горе у планинама.

           61. Богови се сусрећу
           на пољу Идаволу,
           о обручу Земље (60)
           они говоре;
           и моћну прошлост
           у сећање зову,
           и древне руне
           и Фимбултијеве. (61)

           62. У лепоти чудесној
           опет ће изнова
           златне плоче стајат'
           усред траве;
           оне што их у прастарју
           имаху племена.
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

           63. Поља ће несејана
           плод доносити,
           зло ће на боље кренути,
           Балдр ће доћи
           у тај нови свет
           и живеће с Ходом
           у станишту Хроптовом,
           у светилишту богова рата (62);
           да л' даље да наставим
           или сад знаш довољно?

           64. Хенир (63) ће тад бирати
           за себе штап жртвени
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           потомци двојице браће
           живеће у Дому ветровитом (64);
           да л' даље да наставим,
           или сад знаш довољно?

           65. Сјајнију од Сунца
           Дворану видим,
           кров јој од злата,
           на Гимлеу стоји;
           тамо ће праведни
           људи становати,
           уживати благодети
           у вечности свој.

           67. На последњи суд
           одозго ће доћи
           све-владалац онај
           свети и моћни (65)
           . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . .
           . . . . . . . . . . . . . .

           67. Одоздо из Нидафјела
           доћи ће летећи
           блистави змај,
           мрачна аждаја;
           у крилима носиће
           Нидхог (66) мртве,
           изнад поља летећи
           ја нестајем сада. (67)

 

Напомене:

(1) Один – врховни бог нордијског пантеона, син Бора и Бестле и унук Бурија. Његова жена је била Фрига, а поред ње имао је и многе љубавнице. Осим што је имао много љубавница, Один је имао и много деце. Нека од њих су Тор, Балдр, Видар, Вали, Браги, Хермод . . . Один је био бог магије, рата, поезије и смрти, а живео је у Асгарду, свету Аса. У његовом поседу био је престо Хилдскјалф са кога је Один могао да посматра све светове нордијског космоса. Поред тога, поседовао је магично копље Гугнир, кацигу невидљивости Тарнхелм и прстен Драупнир. У његовој пратњи била су два гаврана, Хугин и Мунин, који су сваког дана неуморно прелетали свет и саопштавали Одину најновије вести. Део његове пратње била су и два вука – Гери и Фреки. Один је имао много имена, heitija, и свако од ових имена показује неку његову особину. Добар део ових имена наведен је у Grimnismalu, а директно са исландског их је превела Дора Мачек. Ево тих имена: Онај с капуљачом, Путник, Ратник, Кацигоноша, Умилни, Трећи, Моћни, Попустљиви, Слепи из Хела, Високи, Истинити, Променљиви, Гаталац истине, Који воли бој, Хушкач, Слабовиди, Пламенооки, Злодеља, Мудри, Варалица, Увежбани заводник, Премудри, Висока шешира, Дугобради, Отац победе, Узбуњивач, Све-отац, Отац палих, Нападач, Терет-бог, Јарам, Саоничар, Плодни, Убојити, Који испуњава жеље, Шареног штита, Једако-Високи, Букач, Чаробњак, Седобради, Копље, Копљаник, Страшни, Моћни, Вак, Ветар, Бог громовник, Онај који отвара, Онај који затвара.

Рекле смо да је Один, између осталог, био божанство магије. Он није желео да поседује само магијске моћи, већ и знање о свему у Универзуму. Његова жеђ за космичким знањем била је тако јака да је био спреман на два велика жртвовања: Один је прво жртвовао своје лево око, не би ли добио приступ скривеним тајнама Универзума, а потом је принео и самог себе као жртву добивши као награду знање о рунама. Као бог рата, он је бацао копље на војску која је требало да изгуби битку, узимајући је на тај начин себи као жртву. Без обзира на исход битке, Одину су припадали и остали ратници који падну у боју, о чему говори и веровање да се Один појављивао усред битке и корачајући међу ратницима говорио: Один вас све поседује! Пале ратнике Одину су доносиле Валкире, међутим, половина палих ратника одлазила је Фреји, богињи љубави и плодности. Один је био познат и као велики нордијски скалд (бард), а своју песничку моћ пренео је на свог сина Брагија. Као и већини нордијских богова, Одину ће смрт донети Рагнарок. Њега ће прогутати вук Фенриз, међутим, Один ће наставити да живи кроз Балдра и Валија, који ће преживети свемирску катастрофу.

(2) Балдр – син Одина и Фриге. Био је божанство Сунца, најсветлији и најлепши од богова. Балдра су сви волели, осим Локија који је био љубоморан због његове популарности. Због тога је наговорио Балдровог брата Хода да гађа Балдра стрелом од имеле. Ход је био слеп, па није знао да у руци држи стрелу начињену од биљке која може да повреди иначе нерањивог Балдра. Тако је Балдр погинуо и отишао у подземни свет Хелхеим. Да би вратио Балдра из Хела, Один је послао Хермода у подземно царство. Хермод је молио Хелу да врати Балдра у свет живих, на шта је она одговорила да ће то учинити ако жива бића буду плакала за Балдром. Сви су плакали осим вештице Ток, због чега је Балдр остао у Хелхеиму. Одатле ће се вратити после Рагнарока и постати нови владар Универзума.

(3) Рагнарок – Усуд или Сумрак богова, пропаст света описана у Волуспи. Представља коначну битку између богова и њихових непријатеља – дивова. Сурт, чувар Муспелхеима (ватрени предео), спалиће читав свет, а многи богови ће изгинути, међу њима Один, Тор и Фреј. Након Рагнарока, уздићи ће се нови, бољи свет, насељен људима и боговима који су преживели. Интересантно је да богови нису покушавали да спрече Рагнарок већ су се покоравали нечему вишем од себе. Ова сила, којој се чак и богови покоравају, је ørlog, судбина. Мада су могли да убију вука Фенриза, богови су га само везали магијским ланцем иако су знали да ће им он нанети зло (као што знамо, Фенриз је крив за Одинову смрт). Локи такође није убијен већ сурово кажњен, док се Суртов долазак такође предвиђа. Рагнарок заправо представља један процес пурификације света којим ће све зло бити уништено, а живот настављен у једном бољем, чистијем свету. Иако спаљен, Игдрасил (космички јасен) поново постаје извор живота у чијим се недрима крију Лиф и Лифтрасир, Живот и Жеља за животом, првобитни мушкарац и жена новога циклуса.

(4) Хеимдал – син девет мајки и чувар Бифроста, Моста-дуге који повезује Небо и Земљу, Асгард и Мидгард. Његово станиште налази се близу Моста-дуге а зове се Химинборг, односно, Небески град. Као чувар, Хеимдал је вазда на опрезу. Спава мало, може да види и дању и ноћу, те чује како трава расте. Његова чуварска служба завршава се доласком Рагнарока, јер ма колико пажљиво Асгард био чуван, судбина му је да буде уништен. Тада Хеимдал постаје упозоритељ и дувајући у Гјалархорн најављује смак света. Хеимдал се иначе назива и Белим богом, а у спису Ригово набрајање именован је као Риг.

(5) Хеимдалови синови су људи јер је Хеимдал у лику Рига зачео људски род и поделио га на три сталежа (поема Ригово набрајање).

(6) Валфадер тј. Отац палих је Один.

(7) Јотуни су џинови, непријатељи богова, мада се са боговима међусобно жене и  удају. Они су најстарија раса а живе у свету који се зове Јотунхеим. Пророчица каже да су је подигли Јотуни, дакле, она је дивовског порекла.

(8) Дрво које се спомиње у овој строфи је јасен Игдрасил кога чине девет космичких светова. Ти светови су Асгард (свет богова Асира), Мидгард (свет људи), Хелхеим или Хел (свет мртвих), Јотунхеим (свет дивова), Ванахеим (свет богова Вана), Сварталфхеим (свет патуљака), Љосалфхеим (свет вила), Муспелхеим (свет ватрених дивова) и Нифелхеим (царство леда).

(9) Трећа строфа описује стварање света, сам тренутак прапочетка, кад је на свету постојао само бездан Гинунгагап и див Имир, од чијег тела су, касније, богови начинили свет.

(10) Бур (Зачетник) био је син дива Бурија који је оживео када је крава Аудхумла лизала космички лед. Синови Бура су Один, Вили и Ве.

(11) Мидгард је свет људи а ова реч се преводи као Средишњи врт.

(12) Сунце је код Нордијаца женског рода.

(13) Тинг – Сабор основан на Исланду у десетом веку нове ере. Одржавао се у долини Тингвелир, поред језера Тингватна, током летњег периода (јун/јул). На њему су главну реч имали годари (нордијски свештеници) који су представљали исландску аристократију и били духовне и световне вође. Поред осталог, годари су имали дужност да читају законе за време одржавања сабора, као и да руководе споровима и доносе пресуде. Били су веома поштовани јер су све законе знали напамет.

(14) Аси/Асир – једно од два божанска племена. Били су пре свега богови рата (и правно-магијске суверености), а овом пантеону припадају Один, Тор, Хермод, Тир, Браги, Форсети, Ходур, Видар и многи други.

(15) Идавол – реч Идавол преводи се на различите начине. Професор скандинавистике Љубиша Рајић преводи ову реч као Самоцвет поље, док хрватски преводилац Прозне Еде (Сноријева Еда) Дора Мачек преводи Идавол као Сјајна пољана. На Идаволу се окупљају богови након што стварају свет, а ту ће се окупити и после Рагнарока.

(16) Три невесте су Норне – нордијске суђаје (Мојре, Парке) о којима ће бити више речи касније. Оне су дивовског порекла што сазнајемо у наставку строфе. До момента њиховог доласка богови су безбрижни, они играју некакву игру на таблама, али доласком Норни судбина космоса почиње да се обликује. А као што ћемо на крају Волуспе видети, она није нимало милостива према нордијским боговима. – Норне су живеле подно Игдрасила. Њихова имена су Урд, Верданди и Скулд односно Била, Бива, Биће.

(17) Патуљци – још једна од раса која насељава нордијски Универзум. Као и вилењаци, и патуљци се називају Алфар (једнина аlf, енглески облик elf), с тим да су вилењаци светли алфи (Љос алфар), a патуљци тамни алфи (Сварт алфар). Имена патуљака наведена су у поеми  Волуспа. Преведена на српски њихова имена гласе: Уморни, Поспани, Месец, Мрак, Север, Југ, Запад, Исток, Лоповчина, Спавач, Леш, Игла, Тужни, Мртви, Дрхтавац, Бавор, Дебели, Мрвица, Луди, Онар, Плашљиви, Крадљивац медовине, Копље, Вештац, Радни, Растући, Вољени, Храбри, Плодни, Мудри, Шарени, Нови, Новог савета, Поштени, Разборити, Брус, Клин, Нохоче, Нали, Хепти, Вили, Уметничких руку, Настајући, Брзи, Пробушен рогом, Познати, Лони, Долина шљунака, Храстов штит, Капајући, Опијен борбом, Високи, Хаугспори, Хлеванг, Жарко, Штеточина, Луди, Поспани, Опрезни, Скирнир, Писар, Скафид, Родоначелник, Вилењак, Краљ, Храстов штит, Скривач, Мраз, Ловац и Обмањивач (имена патуљака превела је Дора Мачек и могу се наћи у књизи Snorri Sturluson, Edda, Gylfaginning – obmanjivanje Gylfija, Artresor naklada, Загреб, 1997.  

(18) Блаин и Брим су нека од имена дива Имира. Имир је послужио као грађа за све што постоји у космосу па и за стварање патуљака.

(19) Патуљци стварају обличја човеку слична што се обично тумачи као стварање првих људских телеса. Видећемо касније ко је дао душу и живот овим људским телима.

(20) Тројица из моћне дружбе су Один, Хенир и Лодур (Локи) што сазнајемо из следеће строфе.

(21) Аск и Ембла су први људи, мушкарац и жена, створени од јасена и брезе.

(22) Строфа описује космичку осу, свети јасен Игдрасил. Поред њега је извор дива Мимира, познат и као извор Урд. Крај овог извора седе три Норне, нордијске суђаје (следећа строфа).

(23) Гулвеиг је Фреја, нордијска богиња магије и плодности. Она је из племена Ванира и долази у посету боговима из другог племена (Асир). Фреја је такође богиња рата и љубави, а везана је и за стицање богатства о чему говори и њено друго име Гулвеиг тј. моћ злата. Мит о спаљивању Гулвеиг, о коме говори ова строфа, сматра се описом процеса ковања злата. На крају овог процеса злато засија у свом пуном сјају, што се и види у новом имену које богиња добија – Хеиди (Светла).

(24) У Поетској Еди често се спомињу дворане, а ове дворане се разликују од дворана у класичном смислу речи. У питању су просторије типичне за рани период скандинавске историје. То су биле највеће просторије у једној грађевини и у овим просторијама је столовао главешина. Овакве дворане служиле су за пријем гостију, као просторије у којима су се одржавале гозбе, а такође су се користиле ка сале за већање. Понекад је цела грађевина била само једна велика дворана.

(25) Хар је једно од Одинових имена и значи Високи.

(26) Вани (Ванири) – једно од два божанска племена. Ванири су, пре свега, били природне силе и богови плодности. На почетку времена ушли су у рат са Асирима, а узрок рата била је чаробница Гулвеиг ('жена', 'плодност', 'злато'). По окончању рата неки од Ванира послати су Асирима, а неки од Асира Ванирима. Ванири су послали Њорда, Фреја, Фреју и Квасира, а за узврат добили Хенира и Мимира. Хеимдал је такође Ван (што је једнина од речи Ванир). Ванири као активне силе се најчешће спајају са Јотунима (дивовима) који су пасивне и примајуће силе земље. Најпознатији примери оваквих спојева су Фреј и Герда, те Њорд и Скади.

(27) Тор – син Одина и Јорд, бог олује, грома и рата. Такође бог извора. Сматран је и богом плодности јер је заустављао зимски снег и лед, а у старо доба био је најпопуларније нордијско божанство. За разлику од Одина кога су поштовали свештеници и берсеркери (млади ратници заогрнути медвеђим и вучјим кожама), Тор је био више народско божанство. Многи митови који описују Торове доживљаје, описују га као снажног али доброћудног бога. Његова снага била је толика да је могао да се бори чак и са страшном мидгардском змијом Јормундганд, те да одмери снаге са Старошћу, Глађу и Жеђи. Његов чекић – Мјолнир – служио је као ефикасно оружје против дивова. На крају времена Тор ће се суочити са својим вечним непријатељем – змијом Јормундганд при чему ће обоје погинути.

(28) Ова строфа говори о једном догађају који је везан за грађење Асгарда, станишта нордијских богова. Наиме, богови су ангажовали једног дива да изгради Асгард после разарања које су починили Вани. Див је сам себи дао немогуће кратак рок за посао, али је тражио за награду Сунце и Месец и Фреју за жену. Локи му је обећао да ће све ово добити, међутим, овај договор је био прекршен јер су богови преварили и убили дива-градитеља.

(29) Хеимдалов рог позива богове у битку. У миру, он га држи скривеног, а Вала открива место скривања. Назив овог рога је Гјалахорн.

(30) Залог Одинов је Одиново око. Один је своје око дао диву Мимиру у замену за гутљај из његовог врела мудрости. Зато се Один представља као једнооко божанство.

(31) Один.

(32) Один.

(33) Отац Војски тј. Один.

(34) Херјан је још једно од имена Одинових, значи Ратник.

(35) Валкире – девице-ратнице чија је дужност била да најбоље ратнике пале у боју одводе у Валхалу. Валкире су се у почетку представљале као крвожедне девојке које се као кошмарна бића привиђају ратницима пре битке и тако најављују њихову смрт. Некад су се једноставно замишљале као гавранови. Касније су се оне приказивале као лепе плавокосе ратнице које служе ратнике у Валхали.

(36) Ова стабљика биће кобна по Балдра јер ће од ње бити сачињена стрела која ће му донети смрт.

(37) Слепи бог Ход убио је Балдра стрелом од имеле по наговору Локија. Због тога је Хода убио Балдров брат Вали, једну ноћ стар. Вали је син Одина и Ринд.

(38) Фрига – жена Одинова и мајка Балдра, заштитница брака. Када је сазнала да Балдру прети смртна опасност, покушала је да заштити свог сина тако што је натерала све биљке и сва оружја да се закуну да га неће повредити. Успело јој је са свима, осим са имелом која је и била узрок Балдрове смрти. Фрига се такође сматра и краљицом Асгарда, иако званично Один нема титулу краља. Живела је у Фенсалиру и поседовала коња који се звао Хофварпни.

(39) Ова строфа описује казну на коју је био осуђен Локи. Део текста оригиналних рукописа недостаје. Мит је делимично реконструисан из мање релевантних записа (Соколова књига), и из песме Lokasenna (Локијево изругивање). Према реконструкцији, Локи је имао са својом трећем супругом Сигин двојицу синова, Валија и Нарвија. Када је Балдр убијен, Вали је претворен у вука и у том облику је растргао Нарвија. Од Нарвијевих црева упреден је чврсти канап, којим је Локи привезан за три стене.

(40) Строфа описује на који начин ће бити кажњени они који су за живота чинили зло. Ова строфа представља сасвим логичан прелаз између строфа које говоре о првом неделу (убиство Балдра) и строфа које најављују долазак доба у коме ће цео свет огрести у злу. Смрт Балдра представља завршетак златног доба и почетак периода за који је карактеристичан поремећај система вредности. У строфи се помиње и Нидхог, аждаја која живи испод Игдрасила и гризе његово корење.

(41) Стара девојка је Ангрбода, са њом је Локи изродио три потомка, вука Фенриза, џиновску змију Јормундганд која окружује Мидгард (свет људи) и Хел, богињу мртвих. Вук Фенриз имаће важну улогу за време Рагнарока, Усуда богова, током ког ће прогутати Сунце (украсти Сунце с неба) и убити Одина.

(42) Егтер је чувар дивова, слично као што је Хеимдал чувер богова. Фјалар је пурпурни петао који буди дивове за коначну битку, а његово име значи Прикривени.

(43) Хероји Оца рата тј. Одина су Еинхерјари, Они који се боре сами. То су Одинови ратници, мртви хероји који бораве у Валхали док не наступи Рагнарок. Њихова храна је месо магичног вепра Сехримнира, а пиће медовина којом их служе Валкире. Еинхерјари своје дане проводе борећи се на пољани испред Валхале, али ниједна њихова рана није смртоносна будући да оне саме од себе зацељују.

(44) Богове и Еинхерјаре  опомиње Златокрести (Голинкамби у оригиналном тексту). Мртве у Хелином свету буди жар-црвена птица која  није посебно именована.

(45) Ова строфа најављује Рагнарок, одоносно Усуд богова. Рагнарок почиње ослобађањем вука Фенриза са ланца, којим је он везан јер је схваћен као претња по Универзум. Овде је Фенриз назван именом Фреки што је такође име једног од Одинових вукова (неки преводиоци реч Фреки замењују једноставно речју вук). Гарм је троглави пас који чува улаз у подземни свет Хеле ('нордијски Кербер'),  а овај улаз зове се Гнипахелир.

(46) Мим је Мимир – бог послат Ванирима након закљученог мира са Асирима. Кад су Ванири помислили да су преварени, одсекли су Мимирову главу и послали је Асирима. Один је у њу утрљао магијске биљке и вратио јој способност говора, па је Мимир тако могао да га саветује и да му открива тајне будућности.

(47) Див који се спомиње у овој строфи је Фенриз, син дивкиње Агрбоде и бога-trickstera Локија. На почетку космичке историје, овај вук је живео у миру са боговима јер се чинило да не представља опасност по њих. Чувао га је и хранио Тир, бог рата и правде. Међутим, када је Фенриз почео нагло да расте, богови су решили да га вежу. Прво су га на превару везали ланцима који су се звали Лединг и Дроми, али је Фенриз оба пута успео да се ослободи. Због тога су од патуљака тражили да им направе магијски ланац, што су ови и учинили. Да би Фенриз пристао да буде везан и по трећи пут, неко од богова је морао да стави шаку у његову чељуст. Једини који је пристао на то био је Тир, бивши Фенризов чувар. Ланцем кога су назвали Гјелпни успели су да вежу Фенриза, али је Тир том приликом остао без шаке. За време Рагнарока, Фенриз ће донети смрт Одину, али ће га убити његов син Видар.

(48) Видимо да се овде Один не обраћа самом Мимиру већ само његовој глави, што нам сугерише да је Мимир у међувремену изгубио живот. Он је заиста убијен од стране Вана код којих је био талац, али је Один успео да сачува његову главу од пропадања утрљавши у њу неке масти. За време Рагнарока он се обраћа Мимировој глави за савет, јер је Мимир био познат по својој мудрости.

(49) Сурт је ватрени див, а његов рођак је ватра. Она ће уништити космички јасен Игдрасил који ће изгорети за време Рагнарока. Ово ускоро ће га убити се не односи, дакле, на Одина, већ на космичко дрво.

(50) Хрим је вођа дивова, који долази као командант сабласног брода Наглфара, који превози мртве. Јормундганд смо већ срели, у питању је змија која окружује Мидгард, а жутомрки орао који се спомиње је див Хресвелг, који својим крилима производи ветрове (песме Валфрутнисмал, Скирнисмал).

(51) Та лађа је Наглфар, брод сачињен од ноктију покојника на коме за време Рагнарока плове силе уништења и хаоса.

(52) Локи је загонетан и превртљив бог. Неизвесна је етимологија његовог имена; није имао култа и нису му посвећивани храмови. Иако је и сам један од Асира, он се труди да им нанесе зло, а када наступи смак света, бориће се против њих; он ће убити Хеимдала. Његово понашање је непредвидљиво: с једне стране, он се дружи с боговима и радо се бори с њиховим непријатељима, дивовима; тера патуљке да кују неке магичне предмете који представљају праве атрибуте богова (прстен Драупнир за Одина, чекић Мјолнир за Тора итд.). С друге стране, он је зао, аморални злочинац: он је проузроковао Балдрову смрт и тиме се хвалише. И његови потомци представљају потврду демонске природе овог бога: синови су му вук Фенриз и Велика Змија Јормундсганд; ћерка му је Хела, господарица тужне земље у коју одлазе мртви који немају права да оду у Валхалу.

Постоји обиље митова о Локију, али они често личе на народне бајке и шале. Он се хвали својим љубавним успесима: направио је сина Тировој жени, спавао са Торовом женом итд. Има своју улогу у скоро свим шалама и приповеткама о боговима и дивовима. Једна славна и страшна поема, Lokasenna, описује га како је ушао у дворану у којој су се богови гостили да би, на дрзак начин, почео да их вређа. Тек је појава Тора прекинула ове његове безобразлуке.

Већ више од једног столећа научници, редом, покушавају да објасне Локија као бога ватре, грмљавине, смрти, као одраз хришћанског ђавола или, пак, бога-просветитеља, који се може упоредити с Прометејем. Јан де Врис га, 1933. године, повезује с tricksterom, амбивалентном личношћу карактеристичном за северно-америчку митологију. Жорж Димезил је понудио једну прихватљивију интерпретацију, јер повезује Локија, Ходера и Балдра са смаком света. Локијев превртљиви карактер, његова злоба, као и сврставање међу непријатеље богова за време есхатолошке битке, чине га сличним Дурјодхани, злокобној личности из Махабхарате, који представља изванредну инкарнацију демона нашег доба. Према Димезилу, то што су Махабхарата и Edda у толикој мери и тако хармонично усклађене говори у прилог постојању великог есхатолошког мита који се бавио односима Добра и Зла, као и пропашћу света, мита који је раширен међу индоевропским народима још пре него што су се они разишли по свету (М. Елијаде, Историја веровања и религијских идеја, том II, стр. 137–138.).

(53) Локи долази са Муспеловом пратњом, односно, дивовима ватре чији је дом Муспелхеим. Вук који се спомиње у овој строфи је Фенриз док је Билеист једно од Одинових имена. Будући да је једино божанство које се у овој строфи спомиње Локи, из овог следи да је он Одинов брат.

(54) Кршитељ гранчица је ватра.

(55) Хлин је друго име богиње Фриге, Одинове супруге, мајке Балдрове. Њена прва рана је губитак Балдра док је друга смрт Одина који страда у окршају са вуком Фенризом. Белијев убица је бог Фреј, Ван и брат Фреје који се бори са Суртом и такође губи живот.

(56) Сигфадер је Отац победе. Ово је још једно Одиново име.

(57) Видар – Одинов син, бог шуме. Пошто је увек био тих, назвали су га Ћутљивим богом. Живео је у Видију, чије се име преводи као шума. Корен вид срећемо и у именима других шума из нордијске митологије (Мирквид – мрачна шума, Јарнвид – гвоздена шума). Видар је, дакле, божански дух шуме, а тих је јер је и шума царство тишине. За време Рагнарока, Видар ће убити Фенриза тако што ће му стати ногом на доњу чељуст, док ће горњу ухватити руком и тако му раздерати чељусти. Биће један од ретких богова који ће преживети Рагнарок и настанити се у новом, бољем свету.

(58) Видар ће пободити Фенриза сина Хвердрунговог. Хвердрунг је Локи који, као и остали богови, има више имена.

Fenrir and Víðarr by Lorenz Frølich

(59) Хлодин је једно од имена Јорд, богиње земље која је мајка громовника Тора. Тор се бори са змијом Јормундганд коју успева да савлада, али и сам гине. У свом самртном ропцу Јормундганд бљује змијски отров на Тора који не успева да се измакне довољно далеко од змије (прелази прекратких девет корака).

(60) Обруч Земље је змија Јормундсганд.

(61) Фимбулти је Один, бог који је, по предању, донео свету знање о светом магијском писму – рунама.

(62) Вала прориче настанак новог света на рушевинама старог. Балдр ће, скупа са Ходом који га је нехотице убио, живети у двору Хроптовом (још једно име Одина).

(63) Хенир – брзоноги Одинов брат, послат да живи са Ванирима, као знак добре воље Асира. При стварању човека у коме су учествовали и Один и Лодур (Локи), Хенир је био заслужан за давање чула. Он ће бити један од богова који ће преживети Рагнарок, а овде видимо да ће му припасти и некакав свештенички или суверенски штап.

(64) Ветровити дом је небо.

(65) Ова и претходна строфа очигледно су написане под јаким хришћанским утицајем будући да се појављују појмови као што су праведници и последњи суд. Гимле или Заштићено од ватре означава безбедно место на коме богови могу да живе без страха од деструктивних бића сличних Сурту.

(66) Нидхог – змај који је живео испод Игдрасила и глодао његово корење. Допринео је свеопштем уништењу за време Рагнарока. Његово име значи Онај који удара с мржњом.

(67) Крај Волуспе означава повратак пророчице Вале у њен вечни дом.

 

Превод са енглеског и напомене: Александра Бајић и Весна Какашевски

Извор: Стара Еда, Пешић и синови, Београд, 2011.