FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Драги Александре
дугујем Ти велико Хвала што си се потрудио да се ово месташце , роди и заживи. Један од разлога због кога сам Ти захвалан, се може видети у твом коментару. Очигледно је да Ти и ја наступамо са различитих позиција. Ти, стамено, стојиш лево а ја сам изразити дешњак. Ова страница је и настала као жеља да се такви људи приближе, разговарају и, евентуално, допринесу бољитку Државе до које нам је обома стало. Један од разлога зашто сам постирао овај стари текстић, уједно и разлог зашто смо овде а не на НС, је што се у надмудривањима ко има већег цицка, често, ја бих рекао увек, изгуби из вида идеја општег, српског, добра. Сви, врло лако, оду у Месијанство, искључивост и ексклузивитет што нас доводи у ситуације у којима сујете, испразни интелектуализми, саморекламирање и самодоказивање, сакрију основни циљ, да се Србија некако извади из јаме коју је у великој мери сама ископала.

Много би могли писати о томе како смо ту рупу ископали али ценим да је упутније писати како да се из ње измигољимо и како да у њу, поново не упаднемо. Сва је прилика да нам укупна геополитичка ситуација, овога пута помаже. Помоћи ће нам само ако будемо спремни. Да би били спремни, Ми морамо знати где смо погрешили и морамо имати спремна решења која ће се применити када за њих време дође. Једно од тих решења би морала бити промена политичког организовања. Организовање кроз политичке партије је потпуно превазиђено и погубно, свуда у Свету. У времену глобализације, економског неоколонијализма, свеприсутних масмедија, потрошачке хистерије, политичке партије више, нигде у Свету, не функционишу на принципима идеологије, политичких програма, резултата, одговорности према бирачима и сл. Оне су постале корпорације, често међусобно повезане, са врло ригидним устројством и потпуно нетранспарентним финансирањем. У тим околностима је сасвим разумљиво да постоје ствари које се не говоре, да постоје драстичне разлике у политици која се спроводи, у односу на ону која је прокламована, да постоји потпуно отуђење од базе која их бира и, следствено свему томе, много већи Страх од Спонзора него од оних који нам дају легитимитет, Бирача.

Ако желиш примере, довољно је анализирати писање на НС у релацији како се мењају банери за оглашавање или пример уласка ДСС у градску власт у БГД. Мислим, другачија је ипак локална политика од принципа, а треба и преживети.
Све ово написано, у склопу са погубним већинским системом, доводи до резултата у коме на Врх испливавају потпуни медиокритети који чак ни у нормалном предузећу неби могли доћи до врха. Можда се варам али ми се чини да је једини начин да се ово промени, признање да ми нисмо једнаки, да ће увек бити јачих, бржих, паметнијих, здравијих, храбријих, сналажљивијих, предузимљивијих и сл. Не мислим чак ни да смо једнаки рођени. Најновија генетика доказује да се не рађамо као *tabula rasa*. Liberté, égalité, fraternité ou la mort је нешто што је Народу обећано још у Француској Револуцији и никада није остварено, осим Смрти, можда зато што је неприродно. Маркс и остали су позајмљивали из раног Хришћанства, упорно одбијајући да кажу да смо ми једнаки само пред Богом, а не на овоме Свету, можда зато што у Бога нису веровали.
Како осмислити политички систем који ће на површину избацити најбоље?
Како осмислити просвету, културу и информисање које ће том циљу служити?
Како мотивисати оно најбоље код Срба да изађе из самоизолације и летагије?
Шта је лаж а шта истина?
Да ли живимо у Матриксу?/Отворио сам ово питање као посебан топик на Форуму/
Шта је лево/десно, има ли средине, шта је конзерватизам/традиција, имамо ли опозицију или је, читава само симулација да се права неби догодила, имамо ли пријатеље или само оне који кажу да су нам пријатељи? Имамо ли Будућности и Времена? Имамо ли права да интервенишемо и да се бунимо? Смемо ли да, кроз призму наших малих и кратких животића, сагледавамо Време и Будућност?
Имамо ли право да потомцима мењамо наследство и да ли имамо право да им ово у наследство оставимо?
И питање свих питања
Могу ли се било какве промене у Србији десити без помоћи са стране, дали се могу организовати тако да се Срби опет не побију/покољу,
може ли се то извести без да деца гину, да се не руши Београд и да не буде застоја у саобраћају и да оне "безбол палице које је Драшко припремио", буду сувишне?
Као што видите, ја сам један типичан Србин који има више питања него одговора . Нашао сам се на овом порталу јер на НС нисам успео да добијем одговор ни на прво и једино питање на коме сам стално инсистирао
да ли је Србија окупирана?
Прејо