FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Борис Над

Његово рођење обасјава митска светлост. Од самог почетка она блиста у сновима и пророчанствима. Александрова мајка Олимпијада, уочи прве брачне ноћи, усни како јој је удар грома, праћен муњама, пропарао утробу. Његов отац Филип је, недуго по венчању, сањао да је својој жени печатио трбух прстеном на коме је био утиснут лав.

Add a comment

 

Раде Дацић

Зашто говоримо о ништацима? Говоримо зато да бисмо спречили да нас ниште, да нас претворе у ништа. Ништити значи од постојања правити непостојање. Српски ништаци уништавају драгоцено што служи српскоме постојању, чиме своју националну заједницу воде ка ишчезнућу. Треба говорити да они то раде и како раде, да би оне којима прети уништење довели до свести о опасности која им прети. Занемарити ову делатност значи занемарити бригу о опстанку српског народа. Некима у свету, „у међународној заједници“, како говоре многи а најчешће управо српски ништаци, годи да српско постојање престане, и управо они штедро помажу српске ништаке да обављају „зацртани“ (или „незацртани“) посао уништавања свих битних одлика српскога народа, те и самога народа.

Add a comment



Никола Танасић

Трагови једне историјске личности у Србији

Особи која баш ништа не зна о руско-српским односима свакако не би промакло да се на централном месту у Београду, одмах преко пута канцеларије председника Србије, налази велики споменик последњем цару Руске Империје Николају II Романову. Ако би овај споменик боље загледао, и видео да је у питању поклон Руске Федерације, овај пролазник би лако могао да помисли да је реч о некаквом покушају Руса да симболички означе своје присуство у Србији и на Балкану поводом стогодишњнице почетка Првог светског рата, и да том споменику не треба придавати више значаја од тога. Али ако би неко погледао мало пажљивије, могао би приметити да је цар Николај у Београду добио споменик какав у граду још увек немају краљ Петар I и краљ Александар Карађорђевић, иако су у питању велике историјске личности српског народа, које су га предводиле у тешка времена тог истог Првог светског рата. Око подизања споменика њима српски народ још није досегао консензус, док је подизање споменика цару прошло без практично икаквог оспоравања и негодовања, које је иначе опште место приликом постављања споменика у главном граду.

Add a comment

 

Душан Достанић

Приказ књиге једног од водећих људи АфД-а, Александера Гауланда, под насловом „Упутство за конзервативце“ (Alexander Gauland, Anleitung zum Konservativsein: Zur Geschichte eines Wortes, Landt Verlag, Berlin, 2017, 138 стр.)

Add a comment