FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Образовани годишње „однесу” милијарду евра одлазећи из Србије

Из наше земље се током године исели од 30.000 до 60.000 људи, од којих је, рецимо, четвртина са високим образовањем. Процењује се да свршени дипломац Србију кошта око 100.000 евра

Код нас још нико није направио процену колико се у Србији издваја за одгајање и образовање детета од основне и средње школе до дипломе факултета, као што је то случај у САД и још неким земљама Запада. Економиста проф. др Владимир Гречић подсећа да је у једној студији Вашингтонског института за урбана истраживања с краја осамдесетих година прошлог века објављено да су трошкови одгајања и школовања детета до 18 година процењени на око 143.000 долара. Том приликом израчунати су и трошкови школовања детета до завршетка факултета, што је подразумевало додатних 53.000 до 167.000 долара (у зависности од универзитета).

Вашингтонски институт наводи и да је у породици с једним дететом за најмлађег члана издвајано око 30 одсто свих прихода, с двоје деце око 40, а с троје око 50 процената.

Новија америчка рачуница из 2013. године, по Гречићевим речима, односи се на младог човека који заврши само средњу школу. Према истој методологији, за његово одрастање и образовање до уписа на факултет било је потребно 248.000 долара, или 69 одсто више него пре три деценије.

Исте 2013. године слична рачуница у Великој Британији показала је да је за подизање и школовање детета до узраста пред упис на факултет било потребно 148.000 фунти или 219.000 долара.

На колико се истовремено процењују трошкови школовања у Србији?

Американци су израчунали да трошкови школовања детета до краја студија могу да достигну и 200.000 долара, што значи да када се наш дипломац одсели богата држава добија стручњака, а ми остајемо у финансијском и кадровском минусу

Др Александар Бауцал, професор на Филозофском факултету у Београду, износи своју рачуницу: само за образовање студента до дипломирања који се школује на рачун државног буџета потребно је од 30.000 до 35.000 евра (трошкови породице, државе и локалне самоуправе). Породични трошкови су већи ако је реч о самофинансирајућем студенту, поготову ако им се додају издаци породице и државе за здравство, исхрану, одевање... Бауцал каже и да је реална претпоставка коју износи Владимир Гречић да породица издваја за дете 30 одсто прихода, што је у нашем случају месечна сума од 210 евра (30 одсто од две просечне плате од по 350 евра). Кад се ових 210 евра помноже с дванаест годишњих месеци, а затим с 25 година (до завршетка факултета), долазимо до износа од око 60.000 евра, колико породица укупно уложи у свог најмлађег члана. Ако се овоме додају издвајања државе и локалне самоуправе, долазимо до податка да један свршени дипломац у Србији кошта око 100.000 евра.

Реч је о знатно нижем износу од оног који се помиње у САД и Великој Британији, али кад се наш дипломирани становник одсели на Запад и кад после додатног школовања (мастер, докторске студије) тамо почне да ради, тада је богата држава добила стручњака уз своје минималне трошкове, док је сиромашна Србија и у финансијском и у кадровском минусу. Колики је то укупан, у новцу исказани губитак, тешко је израчунати, али ако се из Србије током године исели од 30.000 до 60.000 људи (процена ОЕЦД), од којих је, рецимо, четвртина високообразованих, то значи да годишње само на исељавању високообразованих губимо милијарду евра.

Ова миграција школованих из неразвијених у развијене земље, међутим, не мора се посматрати само упоређивањем директних трошкова једне и друге стране. Јер држављани неразвијених земаља после извесног времена шаљу своје дознаке у матичну државу, а треба имати у виду и да су могућности образовања и стручног напредовања у развијеном свету много веће него у неразвијеном. Стручњаци из слабије развијених земаља могу се и вратити у матицу или сарађивати с њеним научним и другим институцијама, а то су користи које је тешко исказати у новцу.

Др Александар Бауцал примећује, међутим, да одласком високообразованих неразвијене земље губе и на друге начине. Рецимо, на плану демократије, јер школовани, по правилу, од државе и политичара очекују више него слабије образовани, затим у области културе, јер у већој мери учествују у културном животу, па и на плану економије, јер доприносе томе да се развој привреде заснива на знању, а не на ангажовању јефтине радне снаге. Исто се може рећи и за здравство: образованији у већој мери подржавају виши степен здравствене културе и врше притисак на здравствени сектор да обезбеди квалитетнији систем заштите...

– На основу разговора с младима који одлазе у иностранство, њих у иностранство воде финансијске прилике и могућности за професионални развој, мада морам рећи да многи говоре о томе да се код нас не цене стручни квалитети, већ политичке везе. Важније је ко те протежира него шта знаш, друштво је неуређено... Наравно, ови разлози могу бити стереотипи који се и иначе чују, али чак и да нису истинити, чињеница је да велики број младих на тај начин види друштво у Србији и то утиче на одсуство жеље да своју будућност граде овде – каже професор Бауцал.

Тренутни, али и будући губици

Ако се процењује колико је Србија на губитку зато што је уложила у дипломца који је после основних студија отишао у иностранство, то се може посматрати не само кроз тренутно уложени новац из буџета, већ и кроз будуће токове новца и знања, каже Урош Делевић из Економског института „Џон Х. Данинг” из Лондона.

– Колико ће новца тај дипломац зарадити од завршетка студија до краја каријере и колико је пореза Србија уступила некој страној држави; до каквих технолошких и научних открића долазе српски дипломци који су посао добили у иностранству, а матица о томе нема појма. По мом мишљењу, то су много важнији губици. Делевић каже да стручњаци могу да се врате и плодови њиховог рада су немерљиво важни за матицу, међутим да би неко препознао вредност знања, мора и сам да га има, што код нас често није случај. У Великој Британији пре сваке економске политике консултују се најбољи економски институти у држави, који дају коначан суд о њеном спровођењу, напомиње овај економиста.

Аутор: Бранислав Радивојша

***

Шарчевић: Дуално образовање ће смањити незапосленост

 



Уводимо дуално образовање јер желимо да створимо услове да млади остану у Србији, поручио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић

Током обиласка Основне школе „Живко Томић” у Доњој Шаторњи и Средње школе „Краљ Петар Први” у Тополи, Шарчевић је рекао да су дуално образовање и развој предузетничког духа значајни на нивоу средњих школа, али и у високом образовању, јер ће омогућити смањење незапослености и бржи развој српске економије.

„Сваки регион у Србији има своје специфичности и зато је потребно да, у сарадњи са локалном самоуправом, образујемо децу у оним профилима који ће им омогућити да након школовања нађу посао и остану у својој средини”, рекао је Шарчевић, јавља Танјуг.

Он је додао да Министарство просвете са академском заједницом и привредом, ради и на увођењу дуалног образовања у високом школству.

„Дуално образовање обезбеђује услове за стицање, усавршавање и развој компетенција ученика и студената у складу са потребама тржишта рада”, рекао је Шарчевић.

Министар просвете је навео и да је на годишњој скупштини Светске банке, која је недавно одржана на Балију, истакнуто да људски ресурси постају све значајнији фактор када се мери улагање у развој неке земље.

Према тим подацима, нови индекс људског капитала мери колико земље губе у погледу економске продуктивности недовољним инвестирањем у своје људе, а Србија је према подацима за прошлу годину позиционирана изнад просека за регион.

„Људски ресурс је сада значајнији фактор”, казао је министар и додао да је Србија када је реч о ТИМС истраживању које се бави математичким постигнућима на 27 месту.

Шарчевић је оценио да ће се већи напредак видети када се сви реформски процеси у образовању заврше, као и да ће се то одразити и на боље резултате Писа тестирања.

Министар је у школи у Доњој Шаторњи присуствовао креативној радионици ученика те школе који већ годинама праве поклоне, а затим их продају у хуманитарне сврхе.

Он је обишао и радове на изградњи нове фискултурне сале и присуствовао дигиталном часу српског језика.

У средњој школи у Тополи је министар са руководством разговарао о развоју дуалног образовања и увођењу нових образовних профила, имајући у виду да Топола има две фабрике – воћару у Јарменовцима и модну конфекцију у Тополи.

Током обиласка школе било је речи и о изградњи ученичког дома, јер велики број ученика не живи у Тополи.

Политика