FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Спасоје Веселиновић

Kад је фамилија велика, широка и безбрижна, супер је свима, сви су срећни па немају нешто времена, а ни потребе да се баве питањем "колики је мој део?"

Е, а кад је дошло до момента који је веома добро и тачно искористио Никола Kојо да скреше, вероватно и оно што и сам лично мисли, право у свеже избријани брк Бате Живојиновића онда је хармонија фамилије постала вишак и на ред су дошле разнородне инкарнације Мирка Топаловића.

Можда је породица могла да се разиђе на неки другачији начин, али је Пантелија све оставио себи, не напоменувши потомцима како би требало да се понашају, па су они кренули за стопама најгорих од себе, најплиткијих, најсебичнијих, најискомплексиранијих и најбеднијих.

Kућа је запаљена, села су изгорела, мати су заклане...

Најлојалнији рођаци су остали још неко време заједно и чували породично име док су бивши чланови лозе на сваки могући начин покушавали да униште све што их може бар на моменат подсетити на "ружну прошлост".

Трајало је то до 2003. године, када је Југославија и званично упокојена, успостављена је државна заједница Србије и Црне Горе, а 2006. је званична Подгорица одлучила да постави оно Мирково питање, па су и последња браћа кренула свако својим путем.

Свако је добио по само своју химну, заставу, државну престоницу, председника и премијера, министре, спортске репрезентације, представника на Евровизији…

Kаже се свако, а боље је рећи свако коме је то била најважнија ствар на свету, приоритет над приоритетима.

Било је и оних који су изгубили у томе што је тај неко “свако” добио. Један од њих је некадашњи учесник финала НБА лиге, кошаркаш Александар Павловић.

“Репрезентативну каријеру сам прекинуо због политичких разлога, када су се раздвојиле Србија и Црна Гора. Не постоји ништа лепше него играти за репрезентацију и своју земљу. Међутим, издешавале су се разне ствари, па сам ја решио да дигнем руке од свега тога. Изјавио сам да бих играо за Србију у погрешном тренутку, а тако сам и мислио, па се умешала политика. Нисам ја из страха ништа урадио, једноставно нисам хтео да мешам политику и спорт”, рекао је недавно Павловић у интервјуу за Телеграф./1/

Политика и спорт, политика и живот, политика и култура… На основу онога у чему живимо и како живимо, можемо мирне савести да констатујемо да политика уништи све чега се дотакне. Па и оно за шта се мисли да је неуништиво и вечно – иста крв.

"Ја јесам рођени Црногорац, могао сам у Њу Орлеансу да се родим, па бих био Американац... То нема никакве везе... Мој деда је из Баније, мој деда, отац и тетка су избегли покољ у глинској цркви, спасао их је комшија Хрват, рекао је "бежи Илија, све ће вас поклати". Баба и деда су дошли у Београд, па из Београда у Неготин. Цело детињство сам ишао у Неготин, мени су они сахрањени у Неготину, избеглице из Хрватске од усташа... Друга баба је из Билеће, деда из Требиња... Ако ћемо да причамо о српству, ја сам већи Србин од тих што ми говоре да сам Црногорац. Има и оно, колико год сам у музици, они ми намећу неки префикс "црногорски музичар Игор Лазић Нигор", па што за Чолића не кажу "босанскохерцеговачки музичар Здравко Чолић"? Политика је одвојила све то, није то било тако док се Црна Гора није одвојила од Србије, онда је настала та мржња, то тотално лудило. То је све неко измислио, па не постоји мачка Црногорац и мачка Србин... И доле (у Црној Гори) је то све подељено, не можеш да осуђујеш целу Црну Гору. Маса људи коментарише да не желе да буду убачени у исти кош. То је све политика, политика ће променити стотину вера да учини оно што је срцу драго. Узрок свега што се дешавало овде је политика, они су све то урадили зарад својих интереса, без намере да увиде шта ће се десити", рекао је један од чланова култног реп састава Монтенигерси у интервјуу за Балкан инфо./2/

Један од људи који су успели да превазиђу направљени јаз је професор Милош Бешић, који је своје знање преносио и студентима Факултета политичких наука у Београду и њиховим колегама у Подгорици. ( курзив и болдовано, с.а.)

                                                                            Доктор наука Милош Бешић/3/

Зашто се толико инсистира на различитостима између народа који су дубоко и историјски и суштински повезани?

“Црна Гора је тренутно и историјски дубоко подељено друштво. Ова подела је традиционална и тиче се односа према држави Црној Гори, односно везаношћу за Србију која се код доброг дела православног корпуса доживљава као матица. Подела није етничка, него је национално-политичка. Дакле, етнички, (крвно-примордијалистички), Црногорци и Срби јесу иста група. Национално, према томе политички, постоји подела. Понављам, ова подела је дубоко историјски укорењена, а Подгоричка скупштина и референдум о независности 2006, само су важни моменти у историји који су одређивали које ће снаге бити победници, односно губитници. Показало се да и након Подгоричке скупштине, као и након референдума 2006, страна која је изгубила остаје на првотним позицијама, и онда ове поделе опстају кроз деценије, а ево већ и кроз векове. Са друге стране, владајућа политичка елита одржава, подржава и продужава поделе, јер на основу тих подела ојачава властиту власт, нарочито, користи ове поделе у изборним утакмицама представљајући сваке изборе као борбу за опстанак црногорцке државности. Са треће стране, и просрпска опозиција јача ове поделе, јер на тој платформи одиграва сваку изборну утакмицу”, каже Бешић.

И раније су се дешавали сусрети репрезентација Србије и Црне Горе, али је атмосфера пре дуела фудбалских тимова дигнута на ниво који досад није виђен... Шта је то у фудбалу и државама бивше Југославије што наводи на најбурније емоције и најпримитивније нагоне?

“Фудбал је најосетљивији спорт који има политичку димензију, и ово није случај само на Балкану, него у читавој Европи. Напросто, што услед популарности, што услед снажнијег националног осећања које се исказује у овом спорту, што због великог броја навијача на трибинама, што због медијске пажње, дакле, све су ово разлози услед којих је фудбал као спорт осетљив на политичке односе две репрезентације које играју, а које репрезентују своју земљу. У нашем региону је то израженије напросто услед тога што процес коначног консолидовања националних држава након распада СФРЈ није завршен”, оцењује Бешић.

Уочи одигравања фудбалске утакмице две репрезентације уведене су и казне за неустајање приликом интонирања црногорске химне. Чему то заправо служи и шта је позадина тога?

“Реч је о дисциплиновању опозиције, најпре опозиционих посланика у Парламенту. Ово дисциплиновање се може, наравно критиковати, зато што је наизглед прозаично. Са друге стране, у Црној Гори, од стицања независности до данас постоји проблем односа према држави, која се неретко огледа у односу према државних симбола, од стране оних снага које су изгубили референдумску битку. Оно што је, по мом суду, иницирало овакву одлуку, јесте чињеница да је бојкотовање химне од стране политичких опонената владајућих структура активно. Дакле, није реч о простом неустајању на химну, већ о пасивно-агресивном демонстративном неустајању, и доиста је било питање времена када ће владајућа структура предузети нешто у овом погледу. Мора се рећи, свиђало се то неком или не, Црна Гора је независна држава, а свака држава се труди да јача државни интегритет. Ја сам уверен, да се у Србији, или било којој другој држави Европе, не би толерисало да народни посланици и високо рангирани политичари активно бојкотују химну властите земље коју представљају у државним институцијама”, наводи Бешић.

Иако смо имали прилику да видимо да су се актуелни челни људи из Београда и Подгорице састајали и на неким веома неформалним местима, за све ове године званичних посета није било, зашто?

“То је веома интересантно питање, и бојим се да немам јасан одговор. Можемо само спекулисати. Оно што јесте индикативно огледа се у чињеници да су односи између Београда и Подгорице у мањој мери напети од тренутка промене власти у Србији (2012), него што је то раније био случај. Тачније, тако је било првих неколико година, а ево последњих месеци смо сведоци погоршавања тих односа. У сваком случају, не треба да имамо никаквих илузија да ће владајуће политичке структуре и у Подгорици и у Београду да користе одређене ситуације у тим земљама како би јачали властите позиције. Са друге стране, непостојање директних посета може бити управо оправдање за постојање ових других, неформалних. Другим речима, могуће је да би формалне посете нанеле политичку штету и једима и другима, док неформални доносе политичку корист и једнима и другима. У сваком случају, и ова, као и свака друга могућа теза која даје одговор на ово питање остаје у домену спекулација”, наводи Бешић.

Обичан свет се, за разлику од "елите", среће, дружи... Да ли ће икада они који нас воде хтети да "препишу" тај начин понашања и да не пале ватру тамо где је суштински и нема?

“Неће у скорије време. Ово зато што елите по природи потребе за самоодржањем на власти подстичу одређене сукобе, једноставно зато што су им у интересу за унутрашње политичке борбе. Kада је реч о 'обичном свету', како сте се изразили, у праву сте, ту готово да нема, или има јако мало спорадичних тензија. У прилог том аргументу, само да напоменем да нам резултати мерења етничке дистанце у Црној Гори показују да те дистанце између Срба и Црногораца једноставно нема. Дистанцирање се дешава на политичком терену, а оно има своје узроке у политичким процесима подела које сам горе описао, као и у потреби политичких елита да на тим поделама остварују политичке, а неретко и неке друге, бенефите”, закључио је Бешић.

Утакмица "високог ризика" одиграна на стадиону "Под Горицом" је завршена резултатом 2:0 за Србију, није било звиждања химнама, потукли су се само Црногорци међу собом, а једину драстичну казну на терену, односно поред њега, добио је црногорски селектор са српским држављанством Љубиша Тумбаковић.

Његов колега са друге стране, пореклом из Републике Српске, односно Босне и Херцеговине Младен Kрстајић констатовао је да жали због начина на који је прављена атмосфера уочи "историјске утакмице".

"Све је било у Црној Гори братски.( курзив и болдовано- с.а.) Жао ми је што је пре утакмице била прича да је утакмица високог ризика. Не знам разлог кад нема проблема никаквих. Правимо фаму без покрића", рекао је Kрстајић.

Дакле, ко нас дели, ко нас свађа?

Они којима то користи, а на нама "обичнима" је да увидимо да ли желимо да учествујемо у тим играма или да гледамо своја посла и живимо живот онако како треба, кућа нам више никада неће бити иста, али бар можемо да се не гањамо преко плотова и да не "турамо струју у жице". Па и ако је неки "комшија Станислав" то урадио, не морамо и ми, са које год стране се нашли.

1.-http://www.telegraf.rs/sport/kosarka/2958805-iznad-beograda-na-terasi-sase-pavlovica-o-nba-reprezentaciji-lebronu-partizanu-jedrenju-foto-video

2. -https://www.youtube.com/watch?v=hT6UunGzmeA&t=6168s

-----------------------------------------------

Напомена: С.А. је додала изворном тексту и податке о Др проф. Бешићу 

3.- http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2277465-hit-na-beogradskom-fakultetu-profesor-fpn-a-se-slikao-polugo-sa-cigarom-u-ustima-foto

B92