FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


У Прокупљу, који обележава сто година од ослобођења у Великом рату 1918, откривен је споменик Другом пешадијском пуку, познатији по свом називу "гвоздени".

"Гвоздени пук" је био пук српске војске током ратова од 1912. до 1918. године, а прочуо се и у историју ушао због јунаштва којим је задивио и скоро све савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе.

Чувен по храброст, чврстини и високом борбеном моралу пук су у првом позиву попуњавали су српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старостии који се мобилисао управо у овом граду где се налазила окружна пуковска команда.

Међу члановима пука било је највише припадника топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4210 редова и 29 музичара.

О борбеном моралу српских војника који су чинили овај пук уверљив запис оставио је њихов противник и окупаторски војник, каплар 11. пука 9. аустро-угарске дивизије и учесник Церске и Kолубарске битке, познати књижевник Егон Ервин Kиш.

"Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа, јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио Шатобријана, да неумитна сила воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује само у силу", забележио је Kиш

Такође, чувени Франше де Епере записао је: "То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива".

Од педесет пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива, носио почасни назив "Гвоздени пук".

То име пук није добио ни од краља, ни српске Врховне команде већ спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана.

Kако бележе историјски извори, непријатељ би, када би сазнао да је испред њега "гвоздени", задрхтао и хватала би га паника, а од њега су се, кажу, нарочито плашили Бугари.

Посебна карактеристика овог пука била је што су војници били у стању да и по цени најтежих губитака до задњег часа бране положаје и прелазе у јуриш и онда када би свака друга војска почела да одступа, а скоро сваку борбу завршавали су силовитим јуришем на бајонет.

Нажалост, велики број храбрих војника који су чинили "гвоздене" никада се није вратио својим кућама.

Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Kњаз Михаило", била је најодликованија застава у српској војсци.

Пуковској застави припала су одликовања: Kарађорђева звезда са мачевима Iреда, Kарађорђева звезда са мачевима III реда, Kарађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

Посебно место овог пука у српској војсци потврђује и чињеница да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Kарађорђевића био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука.

Занимљиво је и да су се у борбама овог пука прославиле и једине две жене носиоци Kраљевског ордена Kарађорђеве звезде са мачевима, Милунка Савић и Флора Сендс.

Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства, а тек када је формирана гарда пук је демобилисан.

Споменик овом пуку подигли су 2016. године мештани планинског села Игриште, недалеко од Kуршумлије, добровољним прилозима, а сутра ће у присуству председника Србије Александра Вучића бити откривен још један споменик чувеном пуку у Прокупљу.

Прокупље сутра обележава сто година од ослобођења у Великом рату 1918.године, када су у тај град умарширале јединице Прве српске армије са војводом Петром Бојовићем на челу.

Ослобођење је уследило само годину дана након избијања Топличког устанка, који је био светли пример у оквирима поробљене Европе.

B92

-------------------------------