FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

У Беркасову код Шида прошле недеље одржана је дебата о мигрантској кризи и положају и улози Србије и Европске уније у том контексту. Србија је у марту добила нови Закон о азилу и привременој заштити, па је ово била прилика да се разговара о кључним одредбама и новим решењима, као и о тренутном стању када је реч о приливу миграната и азиланата у Србију.

Нови Закон о азилу за брже и ефикасније поступање

Шефица Kанцеларије за азил Министарства унутрашњих послова Републике Србије Емилија Јоксић објаснила је да је један од главних разлога за доношење новог Закона потреба за унапређењем ефикасности, јер је Закон о азилу из 2008. године, иако усаглашен са међународним и европским правним документима, остављао широк простор недефинисаног, што је отежавало његову примену.

„У акционом плану за Поглавље 24, Србија се обавезала да ће донети нов Закон о азилу који ће бити у потпуности хармонизован са директивама Европске уније које се односе на: услове којима се квалификује статус избеглица, прописивање спровођења поступка, одобравање привремене заштите и поступке прихвата тражилаца азила“, рекла је Јоксић.

Србија је у овој првој фази највећи број решења и директива инкорпорирала у национално законодавство са циљем приближавања ЕУ.

Заменица комесара у Kомесаријату за избеглице и миграције Републике Србије Светлана Велимировић нагласила је да су, иако је основни принцип Европске уније –солидарност, био у кризи током 2015. године, инструменти ЕУ у смислу политика и институција функционисали. Kао пример пружања институционалне и финансијске помоћи, навела је Србију којој је Унија помогла да превазиђе кризу и омогућила успостављање блиске сарадње са институцијама ЕУ.

Више од милион људи прошло је за шест до седам месеци кроз Србију и то је транзит незабележен у скоријој историји.

„Једна од можда најважнијих ствари, тада препозната и од нас, али и од ЕУ, јесте неопходност подршке локалној заједници. Та подршка развијала се у два правца: превазилажењем терета – решавањем конкретних потреба које настају због присуства великог броја миграната, и подстицајем локалне самоуправе – како би се толеранција између миграната и локалног становништва унапредила“, указала је Светлана Велимировић.

Дебата је део серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука организују у укупно 17 градова Србије, у сарадњи са Европским покретом у Србији – Сремска Митровица и Европским покретом у Србији – Kраљево. Дебате се одржавају у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европске интеграције и грађанима пруже проверене и корисне информације.

Blic