FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Поводом мегаломанског пројекта "Београд на води" који је премијер Србије прогласио пројектом од значаја за државу, реаговала је Међународна мрежа за урбано истраживање и акцију - ИНУРА. Њихово писмо објављујемо у целости.

Поводом мегаломанског пројекта "Београд на води" који је премијер Србије прогласио пројектом од значаја за државу, реаговала је Међународна мрежа за урбано истраживање и акцију - ИНУРА. Њихово писмо објављујемо у целости. 

***************************

Ми смо група од 50 научника и стручњака за урбани развој и планирање из разних делова света, која је посетила Београд поводом 24. годишње конференције наше Међународне мреже за урбано истраживање и акцију (ИНУРА). Имамо богато искуство у раду на пројектима развоја приобаља у градовима попут Лондона, Амстердама, Хамбурга, Барселоне, Бостона, Њујорка, Торонта, Ванкувера, Хонг Конга, Сиднеја и Мелбурна.

Веома смо импресионирани јединственим квалитетима Београда, а посебно компактношћу и разноликошћу његових градских простора. Веза града са водом могла би се обогатити пажљивим развојем области између центра и реке Саве. Јасно нам је да је пројекат “Београд на води” иницијатива која води управо ка остварењу те везе и поздрављамо ту тежњу. Међутим, видели смо и проучили планове и осећамо потребу да пренесемо нашу озбиљну забринутост поводом самог предлога пројекта.

ЕКОНОМСКИ РИЗИЦИ ВЕЛИКИ, А ДОБИТИ ЗА БЕОГРАД МАЛА

„Београд на води”, како је тренутно осмишљен, носи изузетно високе ризике. Пре свега, мега пројекти су увек осетљиви на флуктуације тржишта. Поверавање читавог пројекта једном инвеститору само повећава тај ризик: уколико компанија постане финансијски неодржива, Београду ће остати недовршени развој на овој централној локацији. Укључивањем већег броја инвеститора могао би се барем ублажити овај ризик.

И сама очекивања у вези са потенцијалним инвеститором Еагле Хиллс су нереална. Предлог пројекта предвиђа изградњу двеста нових зграда, али је економски контекст такав да само они објекти који спадају у тзв. “прву А фазу“ пројекта имају изгледа да евентуално буду изграђени: две стамбене зграде, два хотела, кула-облакодер и „највећи тржни центар на Балкану”. Овакав приступ не може бити оправдан све док је сувише велика вероватноћа да ће ове структуре остати непродате и изоловане на рашчишћеном терену, недоступне јавности све док се вредност земљишта и интересовање купаца не повећа.

Обећања о економској добити кроз отварање нових радних места на пословима пројектовања, изградње, одржавања и управљања траже гаранције да ће бити коришћени локални ресурси и упошљавана локална радна снага, и то уз адекватну надокнаду и услове рада. Међутим, објекти чија се изградња предвиђа на приобаљу упућују на то да ће се већина понуђених радних места заправо односити на краткорочне, слабо плаћене послове на грађевини и у услужним делатностима. Садржај овог важног подухвата могао би бити далеко разноврснији и пре свега одговорити на стварне потребе града и грађана.

Земљиште дуж Саве има велику потенцијалну вредност. Његово давање у дугорочни закуп приватним компанијама за малу или никакву надокнаду донеће мало користи грађанима Београда. Уз то, две стотине милиона евра јавних средстава намењених рашчишћавању Савског амфитеатра представљају вероватно тек мали део огромних издатака на терет државе који прате овакве пројекте. Чини се да постоји много бољих начина да се ова средства употребе, као и да се ово подручје искористи на начин који би био прикладан економском, друштвеном и еколошком контексту.

ПЛАНОВИ СУ СТЕРЕОТИПНИ И ЕКСКЛУЗИВИСТИЧКИ

У мало вероватном случају да се предлог пројекта заиста и реализује, актуелни план предвиђа генерички пејзаж испуњен хладним и отуђеним пословним, стамбеним и трговинским објектима. Оваква елитистичка формула „мешовите намене” лишена је сваке друштвене, економске и културне разноликости. Реч је о стереотипном, корпоративном моделу који занемарује локалне потребе у области становања и рада и нуди врло ограничен спектар могућности за производњу и потрошњу.

Највеће атракције које Београд пружа нераскидиво су повезане са његовим становницима и културом. Људи су ти који насељавају градске улице и креирају просторе који Београд чине тако препознатљивим и пуним могућности. Њихово искључивање из процеса планирања и пројектовања градског приобаља не само да је неправедно – и стога опасно – већ се њиме пропушта и идеална прилика да се упосле и искористе највиталнији ресурси града.

ЕКОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ НИСУ УЗЕТЕ У ОБЗИР

Представљени предлог, чини се, занемарује деликатну еколошку равнотежу савског приобаља. У времену озбиљних климатских промена, у подручју које је ионако склоно поплавама, нема много смисла градити дуж обала реке, а да претходно није пажљиво испитана припремљеност и прилагодљивост терена за случај повећања водостаја.

У прошлости се већ дешавало да се изградњом на приобаљу уништи локална екологија, истисне локално становништво, а отворени јавни простори учине недоступнима. Технологије за прилагођавање климатским променама и приступи решавању проблема негативног утицаја развоја приобаља на животну средину убрзано се развијају. Ово би могла бити прилика да Београд примени нов и узбудљив приступ у планирању развоја својих обала.

САВРЕМЕНА ПРАКСА УКЉУЧУЈЕ ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ И КОРИСТИ НАПРЕДНЕ МЕХАНИЗМЕ

Међународна пракса и стандарди којима се настоји обезбедити што боља и шира искоришћеност градског приобаља, из дана у дан се усавршава. Финансијски аранжмани намењени изградњи еволуирају у смеру механизама који штите јавни интерес и обезбеђују да се зарада остварена од употребе јавне инфраструктуре враћа у градски буџет. Та јавна средства се потом користе како би се осигурао већи степен користи за локалну заједницу.

Локалне самоуправе данас користе софистициране методе урбанистичког планирања, које подразумевају и пажљиво уситњавање земљиша и његову продају или давање у закуп већем броју инвеститора – од великих компанија, до малих предузетника и локалних заједница. На овај начин подстичу се иновативни локални и окружењу примеренији архитектонски стилови у планирању великих пројеката и осигурава разноликост у форми и употреби изграђених објеката. Такав приступ за узврат омогућава да се унутар ширег, глобализованијег контекста остваре могућности за развој на локалном нивоу.

Партиципативни приступи планирању се унапређују и усавршавају како би гарантовали боље исходе. Уз ангажовање локалних заједница и знања, резултати пројекта су не само значајно побољшани већ остају и у локалном власништву, што читавом процесу даје додатни легитимитет. Такав приступ би и развој београдског приобаља учинио плоднијим.

ПРИЛИКА ЗА РАЗВОЈ ПРОЈЕКТА КОЈИ ЗАИСТА ПОДСТИЧЕ ГЛОБАЛНУ МАШТУ

Уколико Србија жели да побољша свој економски положај кроз изградњу Београда, она мора обезбедити адекватну процену вредне локације и локалних потреба. Ако нација жели да позове свет у своје културно и друштвено средиште, она мора учинити више од планирања уобичајеног развоја лишеног сваке посебности карактеристичне за Београд.

Уместо прављења стереотипног пројекта са нејасним бизнис планом (где су обавезе државе у овом тренутку далеко веће од обавеза које је преузео инвеститор), овај подухват би требало реализовати корак по корак, уз примену највиших локалних урбанистичких стандарда и уз највећу могућу транспарентност. Пројекат мора узети у обзир локалне економске прилике, постојеће урбано ткиво и употребу ове централне градске зоне. Он мора обезбетити учешће локалног становништва и препознати потребу за еколошком обновом и одрживошћу, и не сме поклекнути пред очекивањима корпоративног урбанизма, који са подједнаким презиром одбацују и урбанисти и грађани широм света.

Уколико “Београд на води” тежи постизању одрживог успеха, он мора пројектовати потребе и тежње града на глобалну позорницу, а не претварати једну од највреднијих градских локација у продужетак безименог глобалног предузећа.

Корист мора бити на страни Београда. Желимо вам све најбоље.

Искрено ваша,

Међународна мрежа за урбано истраживање и акцију, јул 2014.

www.inura.org