FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Недавно је мађарски премијер Виктор Орбан изјавио да неке невладине организације које се финансирају из иностранства успоравају развој Мађарске, а за такву делатност је оптужио „плаћене политичке активисте“ у њима. С обзиром да и у Србији делују многе невладине организације које прати лош глас да се још много директније баве политичким активностима на штету државних интереса, поставља се питање – да ли ће то икада бити повод да се таквим невладиним организацијама додели назив „страних агената“, као што је то рецимо случај у Русији?

Дакле, такву негативну оцену деловања појединих невладиних организација у Мађарској је дао Виктор Орбан, коме се нипошто не може прилепити етикета „екстремног десничара" јер је својевремено био Сорошев стипендиста, нити се за њега може рећи да представља некакав „реликт совјетског начина размишљања", с обзиром да се управо он међу првима залагао за слободне изборе у својој земљи. Па ипак, баш он је изнео сву штетност рада и деловања таквих организација које се финансирају из иностранства и чине штету Мађарској.

Наравно, свакоме у Србији ко чује Орбанове критике на рачун невладиних организација, одмах падне на памет да сличне критике скоро никада није било могуће чути од стране његових српских колега, иако се међу овдашњим невладиним организацијама по лошој репутацији издвајају оне које, благо речено, са симпатијама гледају на косовску независност, или на неки други начин изазивају буру јавног негодовања.

А да је могуће законски регулисати такво деловање, показао је пример Русије, где су обавезни назив „страног агента“ добиле све невладине организације које добијају новац од страних држава и организација, а баве се политичком делатношћу, што је укратко дефинисано као - „деловање са циљем промене државне политике, као и утицање на формирање јавног мњења са тим истим циљем.“

Иначе, руски председник Владимир Путин је потребу доношења таквог закона образложио овим речима – „Руско законодавство треба да створи све неопходне услове да би невладине организације могле да обављају своје активности слободно и транспарентно, али никада нећемо дозволити да оне буду коришћене у деструктивне сврхе“, и још је додао да „треба правити разлику између противљења на цивилизован начин и служења страним интересима на штету сопствене земље“. А руски шеф дипломатије Лавров је додатно објаснио да су идеју за тај закон, по коме се морају представљати као „страни агенти“ све оне невладине организације које се баве политиком и финансирају од других држава - преузет управо из важећег америчког законодавства.

Међутим, без обзира на прецизну оцену мађарског премијера Виктора Орбана о штетности неких владиних организација по његову земљу, као и без обзира на одлучно противљење руског председника Путина да невладине организације буду употребљене против Русије, чини се да у Србији такве активности једног дела такозваног НВО сектора никога нарочито не брину, него им се штавише, управо из државне касе редовно додељују огромна новчана средства. Тако је само за прошлу годину из српског буџета за њих издвојено чак око 30 милиона евра, а то је сума са којом су на пример могле бити изграђене стотине нових кућа за пострадале у недавним поплавама.

Другим речима, то значи да неке земље, попут Русије и Мађарске, законски ограничавају или барем вербално осуђују рад деструктивних невладиних организација, док им је Србија за такву активност изгледа захвална, па их још додатно финансира, и то у време када нема новца ни за санирање поплављених подручја. А у таквим околностима је могуће да неке од њих практично буду чак и промотери косовске независности, јер може им се, зар не?

 

Глас Русије / Ратко Паић