FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

У недавном интервјуу професор економије на Универзитету у Мисурију Мајкл Хадсон указао је на сличности између колонијалног потчињавања централне Африке у 19. веку и актуелног односа Европске уније према Украјини, посебно у контексту понуђеног Споразума о стабилизацији и придруживању. Тим споразумом Украјина ће бити економски потчињена интересима ЕУ, а да баш ништа не добија заузврат. Према Хадсону, приступ тржишту 28 земаља Европске уније Украјини не значи пуно јер на њега нема шта да извози. Украјинска индустрија се састоји од фабрика из совјетског периода чији се производи извозе претежно на руско тржиште. Међутим, Русија ће морати да суспендује зону слободне трговине са Украјином како би своје тржиште заштитила од поплаве европским производима. Немогућност даљег извоза у Русију довешће до огромног губитка радних места и велике незапослености,посебно у источној Украјини, где се и појавио највећи отпор оваквим мерама. Украјински сељаци такође неће бити равноправни са европским, нити могу да рачунају на субвенције које добијају француски или немачки фармери, стога неће ни бити конкурентни на европском тржишту. Путем овог споразума, закључује Хадсон, за који Украјинци нису гласали, већ им је наметнут збацивањем корумпиране, али макар демократски изабране власти која је одбила да га потпише, Европска унија ће Украјини преотети природне ресурсе и пољопривредно земљиште. Слику колонијалног поретка додатно подупире тренутни грађански рат, интервенција украјинске војске против сопственог становништва и намера Кијева да постави намеснике у побуњеним областима источне Украјине игноришући вољу народа.

Корпоративни интереси широм света све очигледније урушавају право грађана да одлучују у каквом друштву желе да живе и њихове могућности да заштите себе и природну средину од тежње за профитом која руши све пред собом.

Најновији напад на грађанска права састоји се у Трансатлантскомтрговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП),о којемсе далеко од очију јавности преговара између САД и Европске уније. Овим споразумом желе се уклонити последња малобројна „ограничења” с којима се сусрећу транснационалне корпорације, док се, из перспективе грађана и заједнице, ради о нападу на постојећи социјални стандард, радничка права и животну средину. Уколико буде усвојен, ТТИП споразум би водио већем потчињавању држава и грађана интересимапрофита, пре свега преко најспорније одредбе споразума,а то је инсталирање већ виђеног механизма „решавања спора:инвеститор против државе”,који би транснационалним корпорацијама омогућио да туже појединачне државе због губитка профита изазваног државним политичким одлукама.

Уколико, на пример, нека држава или чак ЕУодлуче да новим законодавством ограниче корпоративну експлоатацију како би заштитиле права радника или природу, корпорација би пред међународним судовима могла да тражи одштету. Многе корпорације су и до сада у скоро све билатералне инвестиционе споразуме укључивале и механизам „решавања спора:инвеститор против државе”. Показало се да то прави велику штету интересима грађана и заједнице. Најпознатији је случај шведске компаније „Vattenfall”,која тужи немачку државу за 3,7 милијарди долара због државне одлуке, донете након катастрофе у Фукушими, да се забрани производња нуклеарне енергије. Више од 500 тужби по сличном принципу поднетоје против најмање 95 земаља, од којих је више од 400 поднето само у последњих десет година.

Актуелна власт у Србији, ма колико била поштенија или мање корумпирана од претходне, Србију такође потчињава корпоративним интересима. Осим тога, она занемарује да је било многих приватизацијакоје законски нису биле спорне (наиме, власници су испоштовали све одредбе купопродајног уговора),а које су имале исти исход (стечај, уништена радна места итд.) као и приватизације у којима је било кршења закона. Пљачка – посебно природних ресурса, друштвене имовине или преко преотимањатржишта – има исте последице и кад је урађена по закону и кад није, а посебно кад пљачкаши (домаћи или белосветски) пишу законе. Или је можда право име за ту појаву не пљачка већ колонијализам?

 

Политика / Миленко Срећковић,председник Покрета за слободу