FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

            

Ако је негде на овоме Свету тренутно интересантно, онда је то у Србији.

Не зна се ни ко пије, ни ко плаћа, Закони се доносе на пречац, без јавне расправе, а ако је и било јавне расправе, о томе нико појма нема; то вероватно, знају само секретари, подсекретари, секретарице и остало, за српску администрацију, најважније особље.

Но, добро, то и није тако страшно. Срби су и тако навикли да Скупштина доноси законе по хитном поступку.  Прво их донесе по систему стани пани, а после сви забораве. Kо ће још да се млати са применом којекаквих врло, за Србију, битних Закона.

Елем, то је свима познато, па на то више нико и не обраћа пажњу. Већ виђено.

Сада у Србији имамо нови феномен.

Имамо Премијера који се свађа сам са собом.

Премијер обично гостује сам по ТВ, или му је то услов, па пошто нема саговорника, осим новинара који је спремио питања унапред, то не бих знао, да не грешим душу.

Интервју обично тече колико толико нормално, док не дође до критичне тачке. Пошто нема никога са друге стране стола, Премијер повиси тон, почне да поствља питања на које новинар не сме да одговори, или не зна, а тек сто појма нема, ипак је његова функција да буде само део намештаја. Питања и одговори пљуште, а Премијер, онако љут и бесан што не може ни са ким да се посвађа у том тренутку, анализира ситуацију тако да он сигурно увек изађе као победник са својим виртуалним противником. Како га он види, у ком лику или облику, то само он зна. Углавном, тај ''противник'' је за све крив. Све што не ваља већ годинама у земљи Србији његово је дело, сва пропаст, немаштинa, издаја и предаја, све је то он учинио.

Премијер обично са себе и својих скида сваку одговорност. Он није био ту, појма нема шта је ''противник'' радио, али зна да је све лоше што нас је снашло он урадио. Док је Премијер био оно што није сада, треба да се заборави. Онај који не заборавља је непријатељ, тај је тек крив, јер памтити није препоручљиво. Тек тај може лоше да прође, ако се, не дај Боже, Премијер досети, па га узме на зуб у неком наступу свађалачког беса.

Онај који нема појма о чему се ради, а посматра такав интервју са стране, има велики проблем, jер:

1.  Врло је тешко да схвати о чему се ради, јер не познаје историју и не зна кога је Премијер нанишанио.

2. Тешко је да повеже чињенице и онај који је колико толико упућен и који прати политичку сцену.

3. Ако кроз ту самодискусију почну да провејавају и неопрезно изречене чињенице, тек онда слушалац може да западне у тоталну конфузију, једноставно, нема шансе да се снађе.

Ето, пре неки дан исприча Премијер истину о Етихаду, ''Београду на води'', Шеику и Шеицима. Ко колико даде пара Србији. Онај калиф 10 милиона, онај Шеик 10 милиона, а тек треба да стигне златна милијарда, само што није. Ко је ту шта схватио ? Шта је схватио виртуелни саговорник, то нико не зна, а новинар се мешкољио на столици, тако да не верујем да је и он ишта схватио.

У сваком случају, тек се очекује свађа и свађалачки тонови, јер ''противника'' има и превише, а своју неспособност, незнање, издају земље, предају Косова, тек треба објаснити кроз нападе на ''противнике'' и њихово унижавање пред народом.

Тек треба објаснити нови Закон о pаду, мада ће ту изгледа бити реалних противника, радника. Мада, питање је да ли њима ишта више треба, можда хлеба и рада, а Закон... Tо је и тако писано у некој амбасади, баш како њима одговара.

Само да се Премијер не наљути када га буде образлагао, или ће то да уради неки амбасадор, ипак су они хладније главе, а и немају емоција према српском раднику.

Зека Поповић