FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

               

Језгровиту и најтачнију дефиницју тог појма нашао сам пре неколико дана на руској телевизији «Россия 1» и то у популарној емисији „Недељом увече с Владимиром Соловјевим“ («Воскресного вечера с Владимиром Соловьевым»). И протекле недеље такође је било позвано да учествују неколико интересантних саговорника, а међу њима били су Сергеј Михејев и Константин Затулин, чије коментаре о стању у Украјини последњих месеци редовно пратим.

Но, најзанимљивији гост био је за мене свакако Хрјаков (Александр Хряков). Он не само да живи у «устаничком», руском, југоисточном делу Украјине, већ је и министар информација Доњецке народне републике. Хтео сам да од њега лично чујем, како је стварно стање у тој земљи. Чим је добио реч, милионском судиторијуму саопштио је следеће:

«Демократия — это когда убивают русских» («Демократија – то је када убијате Русе»)

Овде је на кратко застао, очигледно борећи се са осећањима које је тешком муком успео да савлада. Јер није лако објаснити Московљанима, како изгледа свакодневни живот у ратним условима, «када војна хунта из Кијева, – помогнута политички, информационо и војно од стране Вашингтона, – свакодневно бомбардује и убија цивилно становништво.»

Разуме се да Хрјаков није дао дефиницију «демократију» у њеном изворном, старогрчком смислу, како су је пре отприлике две и по хиљаде година описали грчки философи Платон и Аристотел, дакле, као «владавина народа». Хрјаков је говорио о «демократији», како је он и његови суграђани свакодневно доживљавају на сопственој кожи, а како је проповедају и схватају амерички медији и уопште политичари са Запада.

Нико Хрјакове речи не може да разуме тако добро као Срби. Пре петнаест година Сједињене Државе и њени савезници, – са преко четири стотине милиона становника, – бомбардовали су Београд и остале делове земље, чије становништво броји мање од осам милиона људи. То перверзно иживљавање над немоћним и осиромашеним народом једне мале балканске државе, злочинци су назавали «милосрђе», или прецизније, «милосрдни анђео» и «промоција демократије».

Пре неки дан у службеној посети Београд био је шеф државе Белорусије. На Првом програму «РТС», поводом те посете, позвали су политичког коментатора који је, – да успут приметим, – годинама вечни гост свих телевизијских програма у Србији. Водитељица му је поставила питање, очевидно, незадовољна и изнервирана том посетом: «А због чега је Лукашенко уопште дошао у нашу земљу? Та сада, када Србија води кључне преговоре са нашим пријатељима на Западу око приступања Европској унији, посета из Белорусије сигурно нам не може бити од користи, зар не?»

Да ли новинарка државне телевизије верује да су Срби толико кратке памети, па да су заборавили ко је од марта до јуна године 1999. сејао смрт и уништавао нашу земљу. А управо је тај исти председник Белорусије био једини шеф неке стране државе који је током НАТО-бомбардовања Србије својом посетом хтео да нам каже да је и у тим тешким тренуцима са нама.

Хрјакова, дакле, могу само да допуним следећом тврдњом: «Демократија – то је када убијате Србе.» Словом, свако ко је амерички пријатељ, може слободно, некажњено да чини најстрашније злочине и не мора да стрепи да ће икада бити изведен пред лице правде. Хрватски и шиптарски лекари су, рецимо, вадили органе са заробљених Срба, а затим их убијали, а да за то нису морали да одговарају, премда постоје многи докази за овакве тврдње. Истовремено, Срби су оптуживани за злочине које они нису никада починили. Хаг је очевидно резервисан само за оне, који се опиру вољи Вашингтона.

Преко деведесет одсто српских телевизијских програма одликују се примитивизмом и простаклуком, а у својим информативним емисијама годинама воде пропагандни рат против сопственог, српског народа.

За утеху, ни програми америчких и западноевропских телевизијских станица нису много бољи. Преостаје нам само «Раша тудеј». За оне који не разумеју енглески, препоручио бих најтоплије да прате споменуту емисију Првог програма руске телевизије. Ако немате сателистску антену, можете да пратите и преко лаптопа и то тако да укуцате адресу сајта руске телевизије:

 

http://russia.tv/brand/show/brand_id/21385

 

Никола Н. Живковић, Берлин/Београд

Објављено 22.06.2014
2006-2014 новинар.де