FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Лажи о Ер Србији и Етихаду?

После разговора и саветовања са адвокатима јавног одбора за заштиту грађана у Шведској, пословница Ер Србије у Штокхолму је пријављена за преваре путника. Адвокати те институције, који изврсно познају законе Европске Уније и Шведске, саветовали су оштећеном (у овом случају мени) да поред пријаве одбору за рекламације поднесем и тужбу шведском суду. У правној држави (а Шведска, за разлику од наше матице, то јесте) као и у скоро свим другим државама у свету, грађанима је загарантовано да добију оно шта су купили и платили. На пример: ако платите мерцедес, не може нико, па ни шеиков Етихад, да вам испоручи старог и раштимованог фићу, што је пример најбољег описа за понашање Ер Србије према њеним путницима. Безобразлук и омаловажавање грађана Србије, почело је од дана преузимања ЈАТ-а од Етихада. Коначној одлуци да на овај начин тражим повраћај онога што ми је преваром узето, допринело је оно што је у Скупштини Србије о Ер Србији 27. маја 2014. рекао Зоран Бабић, потпредседник Српске напредне странке, цитат:

„Ер Србија је постала компанија која своје путнике превози сигурним и безбедним авионима до осам година старости за разлику од претходне компаније…“.

 

За разлику од многих има и оних који, да би задржали поштење и морал, добровољно уместо кавијара и јастога једу проју са сиром, или парче хлеба намазано свињском машћу, са мало соли или шећера, како ко… Али ретко ко пристаје да га баш они којима је јастог и ручак и вечера праве безброј пута будалом, односно да наплате јастога а сервирају сарделу, која је почела да заудара. Ћутња и моја једнострана комуникација са Ер Србијом, у покушају да им објасним да су њихова константна поткрадања, која толерише врх компаније, незаконита (ја сам им писао и телефонирао, а они ћутали и игнорисали) неће бити вечна. Схватио сам да моје ћутање о њховој срамоти није доказ мом патриотизму према земљи Србији. Напротив. Папагајске славопојке Александра Вучића о Етихаду и Ер Србији, као и речи, лажне или изостављене, а истините, од потпредседника СНС, не могу да буду од користи Србији. Срамота, брука и штета коју ће проузроковати суђење које је у припреми и информисања шведских медија о преварама путника који карте купују у пословници Ер Србије у Штокхолму, биће једнократна. А срамота авио компаније Ер Србија, понекад почиње овако:

 

Када из Београда летите јутарњим авионом, дешава се да ”пољубите” затворена врата Вип салона, који користе путници бизнис класе. Информације о разлогу ове неугодности не можете да добијете ни на шалтеру Ер Србије, јер је, исто као и салон у коме сте намеравали да у миру напишете неки текст, преконтролишете услове неког важног уговора који би требало да прихватите или одбијете, такође затворен.

 

Етихаду је, односно Ер Србији, ”ваома важно” да су им путници задовољни и да не мисле на чињеницу да су опет, по ко зна који пут, преварени и наплаћено им стотине евра више од коштања карте економске класе. Можда је зато на ”зиду” авиона изнајмљеног од Бугарске, залепљена плочица на којој пише ”Бизнис класа”? Поред тога, да не бисте, не дај Боже, помислили да вас свесно варају, првих неколико редова од осталих са истим седиштима, одвојили су пластичном завесом. Пријатан лет…

                                                  

Да ли паметњаковићи у Ер Србији заиста мисле да је путнику ”пријатно” да, репризирано, више од два и по сата, колико траје лет од Београда до Штокхолма, седи раскречен или искривљен? А платио је фотељу… Или да после тих и таквих путовања изађе из авиона са боловима у леђима и модрицама на коленима, која су ударала у седиште испред његовог? Слике понекад говоре више од речи. Пред читаоцима је само неколико од слика (са различитих летова) које говоре истину о ”бизнис класи” националне авио компаније, чији је већински власник (са 51%) влада републике Србије а са 49% сувласник је Етихад из шеиковог Емирата. Иначе, запослени у Ер Србији тврде да у свему одлучују људи из Етихада, односно да се њихове наредбе и ставови извршавају и спроводе од српских директора и шефова. Ни један од тих директора није нашао за сходно да одговори или да каже неком од шефова из одговарајуће службе да одговоре на неки од мејлова, које сам слао и тражио договор на постављена питања.

Предлагао сам и да мој новац, који су ми по мом схватању украли, незаконито и на превару узели и отели, а по шведском бироу незаконито задржали, јер нису испоручили услугу коју су наплатили, уплате у моје име као хуманитарну помоћ. На пример, за болесну децу или за децу без родитеља. Ни речи одговора. Представништво Ер Србије у Штокхолму сам обавестио телефоном (и нагласио да снимам наш разговор) да информише Београд да ћу, ако у року од седам дана не добијем одговор на последњи мејл, о свему упознати шведску јавност путем медија и покренути судски захтев за повраћај незаконити присвојен новац, разлику између бизнис и економске класе. Било је то пре поплава, али сам ћутао више од речених недељу дана, због трагедије која је задесила земљу. Али њихово игнорисање и настављена ћутања су иницирала тужбу, коју сам све време одлагао, а ускоро ћу и на Шведској телевизији говорити како послује авиокомпанија која је, ако је веровати председнику и потпредседнику СНС и премијер Србије, лидер у региону!

 

 

Висок сам 185 цм и тежак 85кг и немам стомак. Као што се види, на једном од летова, једва сам се ”углавио” у плаћену ”фотељу” бизнис класе, а на другој слици се види спуштени сточић, који није могао да се гурне ка etihad4

наслону столице испред мене и мој ”пресечен” стомак. Никада нисам јео у авиону у коме није било бизнис класе, а и да сам хтео да једем, као што се види, не бих могао. Ко може да једе кад му је плоча на којој би требало да буде сервирано јело, увучена у дајафрагму? Можда могу стојећи, или да сам неки акробата или жонглер? И не само што нисам могао да једем, него нисам могао ни да користим лап-топ и на њему напишем оно што сам планирао да урадим за време лета од Штокхолм-Београд, или обратно. Погледајте ову слику са леве стране и све ће вам бити јасно. Кад је ”сточић” гурнут до наслона столице пред вама, на којој се и налази, немогуће је отворити монитор лап топа до угла који је потребан (ако сте просечне висине) да бисте видели шта пишете. Ако повучете плочу ка вама (као што показује лева страна на фотографији) имали бисте довољан простор између наслона столице испред, онолико колико је потребно да отворите поклопац-монитор на лап-топу. Али онда би требало да сте широки највише десетак сантиметара – од стомака до леђа.

Доста са сликама. У следећем наставку ће читаоци Корена, и после тога, ускоро, и гледаоци Шведске телевизије видети видео снимке ”немирних” столица у авионима ”који су стари највише 8 година”, а којима лети Етихад и Ер Србија. Нисам погрешио када сам написао и авионима којима лети Етихад, мада са таквим столицама не би смело да се дозволи полетање авиона са матичног аеродрома. У овим случајевима са аеродрома ”Никола Тесла” у Београду. Због арогантности људи у ”нашој” националној авио компанији коначна коштања ће бити више десетина хиљада евра, а укупна штета компаније и стотину пута већа од мојих око 3.000 евра, колико је укупно Ер Србија до сада бесправно присвојила. Није их интересовало ни да мој новац дају као помоћ онима којима је потребна. За њих је то ситна лова, да би због „пишљивих“ око 3.000 евра њихови директори (Етихада или Ер Србије) написали, или дозволили да служба за рекламације (којој је задњи мејл послат априла месеца) одговори и напише неколико речи, које се очекују од сваког нормалног човека или што би требало да је обавеза сваке нормалне компаније: Извињавамо се за непријатности. А и зашто би то учинили када на летовима Ер Србије, од Штокхолма до Београда, осим будале која увек седи на седишту 2Ф, ретко да има других путника. Бар не на летовима и данима када сам ја путовао и седео сам у прва „бизнис“ два или три реда. Додуше једно писмо извињења, пар месеци пре него што је Етихад преузео ЈАТ и само два дана после мог првог обраћања ЈАТ-у послао ми је тадашњи вршилац дужности генералног директора ЈАТ-а. То његово извињење је преко ноћи постало неважеће јер, како рече једна од службеница: ”Ер Србија није ЈАТ и нема ништа са ЈАТ-овим обећањима или проблемима”. То да је (на папиру) већински власник националне авио компаније Србије – влада Србије, нема значења. Питаћу адвоката да ли шведски суд има могућност да тражи на увид уговор склопљен између Србије и шеиковог Етихада, да би се уверили да ли у њему постоји правни основ који дозвољава овакво понашање и понижавање српских путника. Не мислим само на горе написано, него и да је на лету, априла месеца, из Београда за Штокхолм, био авион Етихада у коме није постојала ни једна реч упозорења или упутства написана на српском. Ни у кабини ни у тоалету, него само на енглеском и арапском. Верујем да од 122 путника, колико их је било на том лету, бар половина њих, мајке, тетке, стрине, бабе и деде… који су путовали у посету својој родбини у Шведској, нису знали да читају ни енглески ни арапски. Стјуардова демонстрација о сигурности и евентуално принудном слетању на воду, била је праћена и на српском и на енглеском, али ми није јасно зашто је оно уобичајено обраћање пилота са информацијама о лету, било само на енглеском? Понижавајуће је за грађане и држављане Србије да им се информација о лету српске националне авио компаније, даје само на енглеском. Чак и ако је авион и његово летачко особље тог дана било послато као испомоћ Аир Србији из Емирата, срамота је да су упутства само на арапском и енглеском…

Никола Јанић

www.koreni.rs