FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Улога америчке администрације у украјинској кризи је чињеница коју више нитко и не крије. Еуропска унија је у цијелој овој причи послушни извршитељ заповиједи и све дипломатске активности еуропских лидера би требале бити усклађене са стратешким циљевима Сједињених Америчких Држава.

 

Један од главних циљева, изузмемо ли онај геостратешки и избијање НАТО савеза изравно на границе Руске Федерације, свакако је уништење руског господарства и његовог кључног сектора, оног енергетског. Узмемо ли у обзир ново оружје, америчке интерконтиненталне балистичке пројектиле, протуракетни штит' чије се компоненте налазе у Румуњској, Пољској и Турској, нуклеарне подморнице и ратну флоту НАТО савеза, иако би као амерички 'војни полигон' повећала пријетњу, Украјина можда и није била нужна за већ постојећу 'нуклеарну опсаду' Русије. Како год било, Москва је одлучила да ни под коју цијену неће дозволити да Украјина уђе у НАТО савез, стога ће морати доносити конкретне одлуке у том смислу које ће Вашингтон искористити да своје еуропске савезнике увјери у нужности увођења господарских санкција које би на глобалној разини требале ограничити руски утјецај. Због тога је нужно сломити руско господарство и Русију бацити на кољена. (Кључни циљ изазивања Украјинске кризе: заустављање господарског раста Русије увлачећи је у рат како би жестоке економске санкције против ње постале неизбјежне)

      

Иако је Украјина од кључног геостратешког интереса и за САД и за Русију, "протуракетни штит" је сам по себи већ довољна пријетња Руској Федерацији, стога је важан и економски аспект цијеле приче
Међутим, посјета њемачке канцеларке Ангеле Меркел америчком предсједнику Барацку Обами говори да такве жеље Вашингтона неће бити испуњене таквом муњевитом брзином како сањају јастребови у америчкој администрацији. 

Иако су њемачка канцеларка и амерички предсједник 2. свибња из Вашингтона поручили 'како се слажу да Владимира Путина треба скренути са садашњег курса и да му санкцијама које ће погодити стратешке секторе руског господарства треба послати јасну поруку како је Запад јединствен у осуди Москве, али и подршци новој украјинској влади', Ангела Меркел 16. свибња већ ублажава реторику. 

У интервјуу за Франкфуртер Аллегемеине Зеитунг њемачка канцеларка изјављује да жели наставити "блиско партнерство с Русијом, јер је глобални свијет XXI стољећа посве другачији од прошлог или претпрошлог, када су се несугласице рјешавале сукобима“.

'Међу нама, без сумње, постоје дубоке несугласице. Ипак, увјерена сам да у средњорочном и дугорочном раздобљу треба наставити блиско партнерство с Русијом. То претпоставља минимум заједничких вриједности, који се такођер морају се одразити и на конкретне политичке одлуке.У источној Еуропи треба обратити позорност на руску пријетњу, али се ситуација не треба рјешавати војском. Не треба размишљати о увећању војног прорачуна, али су могуће шире санкције Русији', изјавила је њемачка канцеларка, док повјереник из Еуропске комисије за енергетику, Гуентхер Оетингер, изјављује 'како је Русија „главни еуропски трговински партнер у продаји природног плина, стога санкције против Москве због кризе у Украјини не би требале погодити енергетски сектор'.

'Санкције против руског енергетског сектора су нешто непримјерено',рекао је Оетингер у прошли петак након састанка министара енергетике земаља чланица Еуропске уније у Атени. 

Реутерс
 јавља како су се 10. свибња тијеком сусрета у Стралсунду у Њемачкој француски предсједник Францоис Холланде и њемачка канцеларка Ангела Меркел договорили да су спремни увести јаче санкције Русији, али 'само ако Москва буде на било који начин спријечила украјинске предсједничке изборе заказане за 25. Свибња ове године'. 

Барак Обама није задовољан због неодлучности својих западних савезника и прије три дана је назвао француског предсједника којем је рекао 'да треба појачати притисак на Москву и на тај начин осигурати одржавање украјинских избора, али и провођење уставних реформи'.

     

Францоис Холланде и Ангела Меркел су се 10. 05. договорили "да ће причекати са санкцијама до украјинских избора", а Обама је додао "да Москва, ако жели избјећи кажњавање, осим избора у Украјини мора дозволити и провођење уставних реформи"
С друге стране руски премијер Дмитриј Медведев јучер изјављује'како није нимало забринут, јер је Русија спремна за преусмјеравање извоза плина на Далеки Исток, а Еуропа ако хоће нека увози амерички укапљени плин који ће бити 40% скупљи од руског'.

'Свака земља или скупина земаља као Еуропска унија има право да диверсифицирати своје изворе опскрбе. То је истина, али ми томе не придајемо такав значај, будући да и не видимо значајних алтернатива руским испорукама. Неки од наших партнера, укључујући и САД, говоре како ће се Еуропа окренути укапљеном плину. Одлично. Нека направе израчуне и, колико се ја разумијем, чак и ако се то учини на најисплативији начин, цијена укапљеног плина која би долазио из Сједињених Држава ће бити 40% већа од цијене руског плина. Ми имамо довољно капацитета и довољно плина за опскрбу источне руте, чак и уз трговину са Западом, али у најгорем случају, теоретски плин се који не може бити испоручен Еуропи може лако послати до западне Кине', рекао је Медведев.

  

19. 05. 2014. Дмитриј Медведев: "Русија спремна за преусмјеравање извоза плина на Далеки Исток, а Еуропа ако хоће нека увози амерички укапљени плин који ће бити 40% скупљи од руског."
Из Кине већ стижу вијести да ће Газпром данас потписати дуго очекивани уговор с Кином, а ријеч је о исплати 456 милијарди долара за руски плин у идућих 30 година, с тим да због ситуације у Украјини плиновод Алтаи изнова добива приоритет због повезаности са западном Кином. 

Владимир Путин и кинески предсједник Xи Јинпинг су се додуше сусрели у Шангају, а руски предсједник поручује 'како су руско-кинески односи на повијесно високој разини', али без њиховог одобрења сигурно не би дошло до закључивања споразума између Газпрома и кинеске компаније 
China National Petroleum Corporation (CNPC) којим се Русија обвезала да Кини испоручивати 38 милијарди просторних метара природног плина годишње с почетком од 2018.године. (Путин пред долазак у Шангај: "Руско-кинески односи су на највишој разини у повијести, јачање сурадње с Кином је безувјетни приоритет наше вањске политике")

    

Уговор Газпрома и кинеске компанијеChina National Petroleum Corporation
Еуропске земље имају још пет дана до избора у Украјини који ће бити мјерило хоће ли се проширивати санкције Русији или не. Притисак Вашнгтона је велик, али је Еуропска унија протеклих тједана проводила енергетску процјену и резултати нису нимало задовољавајући.

Прије три дана је BBC објавио резултате истраживања британског 'Института за глобалну одрживост' (
Global Sustainability Institute), који ће свакако задати нове главобоље заговаратељима увођења санкција руском енергетском сектору. 

Тренутна криза у Украјини и рат санкцијама су по тко зна који пут отворили питање овисности Еуропске уније о увозној нафти и природном плину. 

Енергетска овисност је аларм за све еуропске владе и економије и стога Ангела Меркел и Францоис Холанде очајнички покушавају добити на времену како би избјегли испунити обећања која су дали Вашингтону.
Међутим, на крају испада да уопће не постоје краткорочне алтернативе и да ће бити врло тешко прекинути сурадњу с руским енергентским компанијама.

Према извјешћу британског 'Института за глобалну одрживост' (GSI) неке еуропске земље ће се суочити с енергетском кризом у мање од годину дана и због опскрбе енергентима ће присилно морати одржавати односе с Русијом.

Као што се наводи у извјешћу, Француска и Италија имају резерве плина и угљена за мање од годину дана. Италији такођер недостаје нафте, а Велика Британија има залихе нафте на 5,2 година, угљена за 4,5 године и плина за 3 године.

Остале земље због већих залиха угљена имају бољу алтернативу. На примјер, Њемачка има нафте за мање од годину дана и плина за двије године, али има огромне резерве угљена за преко 200 година. Угљен такођер може спасити Бугарску, која има резерве за 73 година и Пољску која га има за 34 године. За успоредбу, Русија има резерви нафте за 50 година, природног плина за 100 година и угљена за 500 година.

Укупно Русија подмирује трећину потражње природног плина у Еуропи. Тренутно су Финска, Естонија, Литва, Латвија, Бугарска, Румуњска, Словачка и Чешка у потпуности овисни о руским испорукама плина. Италија, Њемачка, Мађарска, Пољска, Турска и Словенија имају дјеломичну овисност (25% до 55% укупног увоза). Најмање овисне земље су Француска, Белгија и Низоземска, гдје руски плин у енергетској структури не прелази 10%, преноси руски Финанцијски Вјесник.

Што се тиче нафте, Русија подмирује и до 40 % потражње Еуропске уније. Увозници руске нафте су Њемачка, Пољска, Низоземска и Италија, те у мањој мјери Француска и Финска.

Развој украјинске кризе је повећао политичке напетости између Русије и Еуропске уније и то искључиво због улоге америчке владе у украјинској кризи. Предсједник Еуропског вијећа, Херман Ван Ромпу, на сaмиту еуропских земаља 21. ожујка 2014. је најавио је 'убрзани пад енергетске овисности Еуропске уније, посебице у Русији'.
Руски министар финанција, Антон Силуанов, 14. травња му је одговорио "како је будућност извоза руске нафте на истоку и да су велике твртке већ преусмјериле своје залихе".

Руски дневни лист Ведомости пише 'како су расправе о овој теми још увијек само реторика и да је Еуропи, обзиром на потребне количине, потребно више година како би пронашла алтернативне добављаче и да Русија није заинтересирана за смањење прихода с еуропског тржишта'. 

Међутим, што ће се догодити ако украјински предсједнички избори не успију, за што ће, без икакве сумње, 'бити крива Москва'. Тко ће платити цијену с оваквим црним прогнозама. Наравно, студија говори о екстремним санкцијама и потпуној овисности о домаћим резервама. 

Извјешће британског института наводи како Еуропа има ограничене резерве угљена, нафте и плина и ова ситуација баца озбиљну сумњу на планове еуропских политичара који непрестано понављају 'како ће смањити енергетску овисности Русији'. (Анализа: Еуропска "Енергетска Унија" против руског плинског монопола - што точно предлаже Доналд Туск?)

Њемачки послодавци су позвали своју владу да одустане од санкција, јер би то опасно угрозило њемачко господарство. У међувремену је њемачки министар вањских послова, Франк-Валтер Стеинмеиер, рекао 'како му је дража сурадња умјесто конфронтације с Москвом'.

"Морамо избјећи аутоматске мјере које само воде у слијепу улицу и не остављају никакве политичке опције", прије два дана је поручио њемачки министар вањских послова, а нешто раније је за Билд изјавио "како понекад осјећа да ентузијазам у покушају рјешавања украјинске кризе нестаје истог тренутка када се почне говорити о санкцијама“. Нијемци такођер дијеле мишљење свог министра и због америчких хирова не желе плаћати високу цијену у губитку радних мјеста и паду стандарда.

Просвједи Нијемаца против санкција које је најавила канцеларка Ангела Меркел: 

Чини се да еуропске земље покушавају пронаћи равнотежу између категоричког одбијања политике Русије и блиских господарских веза с њом.

Енергетска апокалипса

Иако се и раније знало колике би оне отприлике могле бити, нитко није очекивао овако поражавајуће резултате истраживања еуропских резерви. Еуропски су ресурси, дакле, краткотрајни и овисимо о алтернативним изворима. 

Руски дневни лист Поглед коментира извјешће британског института које даје суморну слику Еуропе и наводи неколико нових података који су резултат истраживања неколико неовисних експерата, као и оних које је ангажирао Бритисх Петрол.

Уз ову потрошњу би Велика Британија своје резерве природног плина потрошила у року три године, угаљ за четири и нафту за пет, а у Француској је ситуација у подручју енергетике још гора. Угљен ће 'спасити' Бугарску јер га има за тридесетак година, а Њемачка за преко 200 година, али зато за мање од годину дана неће имати гдје бушити нафту. Узмемо ли у обзир еуропску регулативу о емисији штетних плинова, експлоатацији и кориштењу угљена, а да не говоримо бескрајне расправе у Еуропском и националним парламентима гдје 'зелени' углавном коалирају с лијевим и либералним странкама, због могућег преласка на угљен диљем Еуропске уније би дошло до 'пуцања' коалиција и институционалних криза.

Проблем је што неколико стручњака и претходна извјешћа потврђују наизглед апокалиптичну прогнозу британског института.

Експерти Бритисх Петрола су у раздобљу између 2000. и 2012. израчунали да су резерве плина у Еуропској унији смањене на мање од половице, с 3,8 на 1,7 трилијуна кубних метара.

И на подручју нафте се биљеже негативни трендови. Производња 'црног злата' је у Еуропској унији смањена на мање од половице, с претходних 157 на 69 милијуна тона, каже директор руског 'Института за енергетику и финанције' Сергеј Агуибáлов и додаје 'како ће се производња нафте у Еуропи наставити смањивати'. 
'Дакле, Еуропа ће ускоро бити још више овисна о земљама попут Русије, Норвешке или чак Катара, које су богате енергентима. Тај тренд ће чак и расти, осим ако не подузмемо одлучне мјере', закључује Елд Јонес, директор британског института ГСИ.

Појачана експлоатација природних ресурса у Еуропи би довела и до поскупљења енергената, кажу стручњаци. Еуропска унија кронично пати и због скупе електричне енергије, што би поткопало конкурентност еуропске индустрије и господарства Еуропске уније као цјелине.

Сједињене Државе нису у могућности јефтино испоручити свој плин и нафту у Еуропу. Прво, технички је то још увијек немогуће. Друго, САД немају толико ресурса колика је потрошња енергената у Еуропској унији.

Међутим, најважније је што Wасхингтон еуропским 'савезницима' не жели своје енергенте продавати по нижој цијени без уступака.

Циљ Сједињених Држава је јасан. Америчка влада ће помоћи Еуропи и своје енергенте продавати по нижој цијени, али само ако Бруxеллес приступи слободном тржишту с Wасхингтоном и потпише контроверзни споразум о 'Транс-атлантској зони слободне трговине'(
Transatlantic Free Trade Area).

То је, по мишљењу аналитичара Александра Полигáлова, један од кључних разлога због којег се врши притисак на Русију и на еуропско енергетско тржиште. 

'Украјинска криза је изврсна прилика да се убрза остварење тог искључиво англо-америчког сна којег су у липњу прошле године на суммиту Г8 у Сјеверној Ирској у друштву предсједника Еуропског вијећа Хермана Ван Ромпуyа и предсједника Еуропске комисије Мануела Барроса најавили британски премијер Давид Цамерон и амерички предсједник Барацк Обама“ тврди Александер Полигáлов. (Еуроамеричка унија: САД уговором о слободној трговини с ЕУ кочи руске интересе у Еуропи)

Као што видимо, Wасхингтон уопће не оставља простора 'савезницима' из Еуропске уније за било какве маневре и еуропски лидери би сигурно највише вољели када би украјински избори протекли у реду и 'без уплитања Москве'. Судећи по досадашњем искуству, америчка администрација и њихови послушници у Кијеву би се врло лако могли 'побринути' да Москва 'буде одговорна за пропаст демократске транзиције власти у Украјини', јер ће само у том случају Вашингтон моћи остварити зацртани циљ.

Свједоци смо да Русија све до сада није реципрочно одговорила ни на једну уведену мјеру, осим што је на увођење санкција од стране компанија
VISA i MasterCard одговорила увођењем свог сустава картичног пословања и тиме остварила пун погодак. (Русија прелази на рубаље и не жели пословати с доларом, новим суставом се рјешава услуга VISA i MasterCard- Шок за Вашингтон из Берлина: "Њемачка признаје јуан као средство плаћања на међународним и њемачким тржиштима")

Санкције које захтијева Вашингтон би сасвим сигурно морале погодити руске енергетске дивове Газпром и Роснефт, а Еуропи би остале три могућности: угљен, скупи амерички плин или јефтинији амерички енергенти, али уз потписивање споразума о слободној трговини. Посљедња могућност је такођер неповољна, што се види из противљења многих еуропских лидера неповољним увјетима тог споразума и преговори су у овом тренутку на мртвој точки.


Сергеј Глазyев - 15 точака руских реципрочних санкција Западу 

Ако нетко мисли да ће Русија у најцрњем сценарију шутке трпјети удар на кључне секторе њеног господарства, онда се вара. Наиме, савјетник и човјек од повјерења руског предсједника, академик Сергеј Глазyев, руском министарству финанција је представио свој властити план за заштиту руског господарства од могућег проширења санкција од стране Сједињених Држава и Еуропске уније.

Сергеј Глазyев, савјетник у Кремљу који је због своје улоге у уједињењу Крима с Руском Федерацијом и сам погођен санкцијама, својим планом одговара америчком предсједнику Обами који Русију оптужује 'да не поступа у духу Женевских споразума о деескалацији сукоба у Украјини“ и тврди да је наметање нових санкција од стране Сједињених Америчких Држава је „питање дана, а не тједана'. 

За проширење санкција се припрема и Еуропска унија и руске власти су већ почеле активно расправљати о мјерама за заштиту господарства: преиспитивање пословања у офф-схоре зонама, повећано кориштење рубље у финанцијским трансакцијама, пружање подршке домаћим произвођачима и супституција увоза.

Међутим, радикални план Сергеја Глазyева, савјетника одговорног за регионалну економску интеграцију, садржи и ставке које за циљ имају смањити овисност руског господарства о вањским околностима. Он се састоји од 15 точака, а његовим провођењем би, у случају увођења јачих санкција, руско господарство избјегло веће негативне посљедице. 

1. Пријенос државне имовине и рачуна у доларима и еурима из земаља НАТО савеза у оне неутралне.

2. Враћање све државне имовине (племенитих метала, умјетничких дјела, итд.) у Русију.

Обвезна продаја обвезница НАТО земаља
3. Продаја државних обвезница свих земаља чланица НАТО савеза.

4. Престанак извоза злата, вриједних и ријетких метала.

5. Монетарни '
swap' уговор с Кином, те регулирати финанцирање критичног увоза и потпуни пријелаз на националне валуте.

6. Стварање свог властитог сустава размјене информација у међубанковном плаћању, те примјену истог у земљама царинске уније, Заједници независних држава и са земљама партнерима које користе

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication).

7. Стварање сустава картичног пословања у земљама Еуроазијске уније који ће у потпуности замијенити суставе Visa i MasterCard.

8. Ограничавање девизне позиције банака и прелиминарно увођење главнине трговања без девиза. Увођење пореза на одљев капитала и финанцијске спекулације.
9. Дневни израчуни у трговини у Царинској унији и с другим земљама ће се водити у националним валутама. Склапање нових уговора за извоз енергената у рубљима.

10. Монетарни 'swap-уговори' са земљама с којима Русија има финанцијске и трговинске везе. (swap/енгл. - технички израз за уговор којим вјеровник своја доспјела ненамирена потраживања замјењује за удјеле, односно подузетника који је његов дужник)

11. Брзо рјешавање доларских резерви, вриједносних папира и дужничких обвеза земаља које подржавају санкције.

12. Замјена кредита државних подузећа и банака у доларима и еурима у рубље под истим увјетима и за тај посао задужити руску државну Банку за развој и економске односе с иноземством (
Vnesheconombank).

13. Јавно заговарање сврсисходности пријеноса депозита у еурима и доларима у рубље, а у случају замрзавања имовине средишње банке од стране државних банака у Сједињеним Државама и Еуропској унији - замрзавање свих обвеза наших банака у доларима и еурима.

У случају ембарга критично пословање провести кроз Бјелорусију и Казахстан

14. Као одговор на трговински ембарго, покренути критичне операције кроз бјелоруска и казахстанска подузећа.

15. Увести националну надлежност над свим стратешким подузећима и имовином регистрираним у оф-шоре зонама.

Након службеног дописа Сергеја Газyева руском министру финанција, Антону Силуанову, којем је послао свој план од 15 точака, неколико дана се очекивао одговор, али неколико одјела који су били дужни дати коментар то нису учинили слиједећих неколико дана.

Нитко није знао хоће ли се или неће усвојити овако радикалне мјере које предлаже Глазyев, а стручњаци су почели упозоравати 'како би проведба тих приједлога руску економију вратила о доба Совјетског Савеза'. Готово пред истек прошлог мјесеца се оглашава гласноговорник уреда руског предсједника, Дмитрy Песков, тада је изјавио 'како он не може коментирати савјете које Владимиру Путину даје Сергеј Глазyев'.
На крају шутњу прекида замјеник премијера Игор Схувалов и поручује 'како влада не размишља о доношењу овог плана', а за руски Финанцијски Вјесник бивши министар финанција Алеxеи Кудрин приједлог Глазyева назива 'санкцијама горим од самих санкција' и анализирао могуће негативне посљедице сваке од 15 точака засебно.

Све ове опције су још увијек у игри и погледамо ли московску бурзу видјет ћемо да је од тренутка када је савјетник руског предсједника упутио ових 15 точака приједлога влади
MICEX падао све до 28. травња. Тада из руске владе стиже одговор 'како не размишља о усвајању плана Сергеја Газyева' и бурзовни индекси истог тренутка почињу расти и до данас су досегли разину од 1423.45 бодова, што значи да се МИЦЕX вратио на разину на којој је био прије давања овласти руском предсједнику за кориштење војске на територију Украјине, а изнад вриједности неколико мјесеци прије избијања украјинске кризе.

                        

Индекси московске брзе од липња 2013. до почетка овог мјесеца
Нема никакве сумње да су у плану савјетника Кремља садржане смјернице којима ће се ићи у случају увођења радикалних мјера којима ће се циљати на стратешке секторе руског господарства и руско министарство финанција је пет дана шутјело, да би се на крају појавио бивши министар који је 'умирио' западне лидере.

Будући да се Русија већ окреће источним партнерима, а у српњу ће се у Бразилу одржати и конференција земаља скупине
BRICS, Еуропска унија се опасно поиграва са својом судбином и уколико попусти притиску Wасхингтона доиста би се могли наћи сами с великим залихама угљена којим ћемо морати спашавати тада већ увелике нарушено господарство. Остаје нам нада да ће се цијела Еуропа, у првом реду наши домаћи политичари, понашати као и француски предсједник, који је унаточ притиску из Вашингтона поручио "да ће Француска испунити своје преузете обвезе и Русији испоручити два амфибијска носача хеликоптера типа Мистрал, посао вриједан 1,6 милијарди долара". Французи су се изгледа одлучили држати америчке узречице "business is business"(посао је ипак посао оп.а.), што би могла бити добра порука и осталима.

srb.fondsk.ru