FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

ekonomski-samit_1

 Добро сви знамо шта су нам урадили експерти за приватизацију, па експерти за пољопривреду, банкарство…

Таман кад су се грађани Србије, не сви, наравно, порадовали да су не тако давном реконструкцијом Владе ове земље добили дуго и покаткад еуфорично најављиване експерте, као свежу крв на челу појединих министарства, а подразумева да су актуелни и већ добро “измешани” министри од својих партија и премијера још раније произведени у експерте, па је ова Влада требало заиста да се сматра експертском, кадли који месец након тога – мућак. Оде нам први експерт.

Оде звезда “прелазног рока”. Оде у свим медијима хвалоспевима опевани Лазар Крстић, министар финансија. Те ове, те оне школе по Америци, те бриљантно овако, те онако (у то нико није сумњао, јер је младић блистао и као гимназијалац у Нишу), радио на овим и оним одговорним и сложеним пословима финансија да је обичном човеку од те експертности могло да се заврти у глави. И све је радовала његова младост. И добијена прилика да се у компликован и пропадајући систем наших финансија унесе нешто ново, свеже, другачије.

С обзиром на младост, на радно (не)искуство, Крстић очигледно није стигао да се у џунгли наших финансија поштено ни снађе, а камоли да се докаже као експерт. Али народу изнад свега беше симпатично што се млади стручњак вратио у земљу из које је отишао у свет. Спадам у оне којима је изнад свега такође било драго што је дошао, али спадам и у оне који не да су знали, него су без процента резерве били уверени да се неће дуго задржати: финансијама ове земље не требају експерти – њој треба нешто друго и неко други.

И кад је видео да се ту ништа не може, министар Крстић предложи оно за шта је унапред знао да му неће бити усвојено. Он предложи оно што је могао да предложи и сваки домаћи “експерт” – удар на пензије и примања у јавном сектору! Најпре то. А то је управо оно на шта Међународни монетарни фонд и Светска банка већ дуже време упорно ударају. У жељи да пробију још и тај српски зид отпора. Зид из кога вире потенцијални гласачи неопходни свакој власти за опстанак на власти. Гласачи за следеће изборе.

Није овде реч о било чему лошем о Лазару Крстићу. Напротив. Скидам му капу за оно што је предложио – још једино се одатле може узимати. Све друго је сува дреновина. Све друго је давно исцеђено. И још му већма скидам капу што је достојанствено, у духу стеченог знања и младости којој то знање припада – што је једноставно поднео оставку на своју министарску дужност. Уверен, претпостављам, да је у земљи Србији за сређивање и вођење финансијских министарских послова потребно другачије експертство. А не само оно које га је својим тамним кредиторским и зеленашким озрачјем ка светим циљевима потрошачког, поробљивачког капитализма водило непресушност знања већ поменутих – Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Одласком Лазара Крстића, експерт за привреду, министар који је такође дошао из неких угледних и високостручних међународних институција, Душан Вујовић, померен је са функције министра привреде и именован за вршиоца дужности министра финансија. И то померање дешава се у време кад су се грађани заиста порадовали да су напокон добили експерта за привреду у личности човека свестраног знања, који ће, можда, наглашавам: можда, успети да бар покрене било шта од привредних активности са готово мртве тачке…

А грађани су се (и моја маленкост, најискреније) порадовали да су у експерту Вујовићу добили онога који ће знати, који ће умети да бар донекле трасира пут привреди из пустиње из које се не види било какав знак светла на видику. Осим обећања чији шум празних речи годинама одзвања по тој пустињи. Чији песак из једне половине пешчаног часовника само што није сасвим исцурео. А онда, зна се: следи грчки сценарио.

И слушајући, у уторак, 29. јула, у Народној скупштини Србије, Душана Вујовића, в. д. министра финансија, баш сам се обрадовао: коначно је стигао (част још неким изнимкама) министар који уме да образлаже, објашњава и одговара – културно, једноставно, не упуштајући се у страначка или коалициона препуцавања. А предлози неких закона били су на дневном реду.

Шта ће се касније догађати с привредом, финансијама… тешко је рећи. Јер министра за привреду немамо, а министар финансија је вршилац дужности…

А експерти? Шта то значи?

Не знам шта то значи кад су министри у питању. А мислим да ни њима самима (и не само овде случајно поменутим Лазару Крстићу, Душану Вујовићу…) то није јасно. Какви би то они експерти требало да буду па да им је, кад седну у министарске фотеље, јасно шта би требало најпре да раде, одакле да почну? И с каквим су они понуђеним програмима (да не кажем стратегијама) и ушли у Владу? Јер министар би требало, пре свега да је врхунски организатор функционисања тог министарства, или бескомпромисни менаџер тог посла. Министар пољопривреде не мора да зна како се добијају нове сорте пшенице, али мора да зна како ова земља да не остане без пшенице. И у томе је разлика између њих двојице.

Ова се земља није овајдила са онима који су се одједном, најчешће из иностранства, појављивали овде као вајни експерти. И били на челу министарстава, били на најодговорнијим банкарским функцијама. И шта смо имали од њих? Ништа! Велике речи, обећања. А онда: празнина. И из те наше све празније стварности, из све урушеније привреде, финансија… за шта је, за то урушавање наиме, и њихов допринос немерљив, они су одлазили у најпознатије светске банке и друге институције. Чиме су и како то заслужили, не знам. А стигли су овамо као експерти. Сетимо се њих, али и домаћих “експерата” којих се од 2000. године наизмењало по разним министарствима – ни броја им се не зна. А шта су нам тек урадили експерти за приватизацију, па експерти за пољопривреду, банкарство…

Како би било лепо да грађани Србије имају било чему да се порадују, надају. Само да неко пронађе експерте као што су експерти и у оним земљама у којима нема Међународног монетарног фонда и Светске банке. Али у којима страхују од даљих корака Европске уније. Ни њима, и поред свих експерата које имају, ни у Унији није нимало лако.

Пише: Милош Кордић

www.intermagazin.rs