FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Разумем да Србија тражи стране инвестиције, али мислим да су ту наде доста илузорне.

 

Аутор: Ружа Ћирковић

Мислим да се председник Владе Србије узбудио због наслова мог интервјуа Слободној Европи, који нисам ја дао. „Успори, Вучићу“, то је измислила редакција - каже за Данас познати словеначки економиста др Јоже Менцингер поводом реакције Александра Вучића на његов интервју. „Вучић се у свом тексту пуно не реферише на мој интервју, он прича о програму, на неки начин је искористио прилику и наслов, па је ставио наслов који иде у другом правцу (Убрзај, Србијо - прим. Р.Ћ.)“, каже Менцингер, али додаје да је недавно био на једном скупу у Србији и да је чуо програм Владе Србије.

„Чини ми се да је то мешавина добрих жеља. Разумем да Србија тражи стране инвестиције, али мислим да су ту наде доста илузорне. Није у питању само Србија, него је општи пад страних инвестиција оно што је карактеристично за ову кризу“, каже Менцингер.

А на питање како онда Србија да дође до неопходних инвестиција, Менцингер каже: „Ја се код нас противим томе да продајемо имовину, мада смо и ми у лошем положају, али ипак смо у бољем положају од Србије. Тако да бих тешко могао просудити да ви имате неке друге могућности него да продајете.

“На питање мисли ли да ће Србија морати да прода енергетски сектор, Менцингер понавља да је он теоретски против било које продаје производних капацитета. „Јер, ако продате производне капацитете, на крају сте ви само радна снага. Све одлуке се доносе негде другде. Уз то, кад дође криза, долази до одлива капитала. Из источне Европе само у 2013. години нето одлив капитала био је око 40 милијарди евра. Што је нормално, банке су се повукле јер су њихове мајке-банке требале новац. Зато, кад нешто продајем, треба погледати краткорочне и дугорочне ефекте. Дугорочни ефекат је: на крају кад све продаш, нећеш моћи да одлучујеш, то је једно, а друго, долази ипак до одлива профита“, каже Менцингер и додаје да су „све приче око стратешких партнера само приче, одлучује онај ко је власник“.

Менцингер нема ништа против арапског, кинеског или руског капитала, мада „можда треба ипак гледати неке дугорочне проблеме код Кинеза, код Арапа можда мање“, а на питање колико је, по његовом мишљењу, тај капитал спреман да се ангажује у овом делу света, Менцингер мисли да очигледно нешто јесте спреман, јер иначе не би Србија о томе толико говорила. „Али, доста пута се нешто очекује, па се онда не деси. И то је нормално.“

Менцингер се нада да ће доћи до реализације гасовода Јужни ток, јер је то, мисли, корисно и Словенији и Србији. „Али очито против тога нешто има Европска комисија, па се вади на неке правне цаке. А све се можда мења и са овим што се дешава у Украјини.“

Доктор Менцингер није променио своје мишљење да је лечење које Европска унија примењује на Грчкој - погрешно. „Ево, ако погледате шта се у Грчкој десило од 2008. до 2013, бруто друштвени производ пао је за 26 индексних поена, потрошња становништва пала је за 30 процентних поена, потрошња државе за 20 процентних поена, а инвестиције су смањене за 70 индексних поена, значи сад су на 30 одсто некадашње вредности, смањен је извоз за 17, а увоз за 55 индексних поена, дуг Грчке је порастао од 113 одсто БДП на 175 одсто. Незапосленост је порасла од седам на 27 одсто. Тешко је рећи да ту има неког успеха. Јер од Грчке је створена нека земља трећег света, ја бих рекао према овој ситуацији“, каже Менцингер за Данас.

„Лечење“ Грчке неуспешно

За разлику од Грчке, која се, према наведеним перформансама, удаљава од 2008. и иде на дно, Европска унија се ипак враћа ка 2008. години, тврди Јоже Менцингер. „И у ЕУ је БДП мањи од онога који је био у 2008, али се приближио. Оно што је највише смањено у ЕУ јесу инвестиције - смањене су за 19 индексних поена у поређењу са 2008. Извоз је повећан, изгледа да се у овом периоду ЕУ углавном извозом избављала из кризе, увоз је исто повећан, али само за два процентна поена, укупни дуг ЕУ је, наравно, порастао за 28 процентних поена и стопа незапослености се такође повећала“, цитира Менцингер европску статистику и још једном подвлачи: „Што се тиче Грчке, ја не сматрам да је то успех.“

Аутор Ружа Ћирковић

Извор: Данас