FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Радмило Марковић

Како смо са преко четири одсто раста бдп-а пали на испод два у првој половини године и због чега не градимо канал Београд–Солун и реплике египатских пирамида

 

Као да је јуче било... "Људи у Србији ће сваког дана живети све боље. Златне године су пред нама", рекао је пре само 15 месеци тадашњи мандатар за још увек непостојећу владу Александар Вучић. Тада је грађанима открио како ће изгледати њихова блиска будућност: "Следеће године ћемо ми бити први (по привредном расту), не само у региону, већ је могуће и у Европи. Раст бруто домаћег производа наредне године биће четири одсто, што ће бити позитивно чудо у Европи", рекао је тадашњи мандатар, додавши да то неће бити лако, али да ће влада коју ће одабрати – сећате се, била је то "борбена влада" – имати јасан циљ и борбене људе.

"А не на првој кривини да се склони", одлучан је био Вучић. Он се, додуше, неколико месеци након што је изабрао "борбену владу", успешно и одлучно из ње склонио и још пре прве кривине ођездио ка председничким изборима, а влада се борила, борила, па ју је на крају преузела Ана Брнабић средином јуна 2017, но то сада није тема.

Али тема јесте ово "златно доба", "позитивно чудо у Европи", које грађани Србије само што нису осетили. То златно доба ће бити одложено на неодређено време (злобници би рекли "за две, највише три године"), након што се испоставило да је бруто домаћи производ уместо рекордних четири, за сада, порастао 1,2 у првом и 1,3 одсто у другом кварталу 2017. године. У преводу, не да неће порасти четири одсто на годишњем нивоу, него неће ни зацртаних три: тек треба да се види да ли ће догурати и до два одсто на крају године.

Наравно, није тај мај 2016. био једини пут када је Вучић прогнозирао и обећавао чуда у 2017. години. "Истиномер" је подсетио на неколико сочних Вучићевих изјава у последњих годину и по: "Ако крајем маја буде постигнут договор са кинеском компанијом ХБИС о Железари Смедерево, раст БДП-а у 2016. би могао да буде 2,5 одсто, а у 2017. години и преко четири одсто, што значи да идемо као ракета" (14. јануар 2016); "Сутра ћу на Влади Србије поставити као задатак и као циљ за следећу 2017. да раст наше привреде мора да буде четири одсто" (30. новембар 2016); "Раст у Европи ће бити између 1,5 и 1,8 одсто, значајно нижи од раста Србије, за коју ММФ предвиђа три одсто, ми предвиђамо 3,5 одсто, а ја се надам и нешто већи" (15. децембар 2016).

Но, чак и када је свима постало јасно да ни од три одсто нема ништа, Вучић је настављао да обећава, овог пута на функцији председника државе: "Мај и јуни имамо одличан раст... Надам се да ћемо до краја године прећи раст од 3,1-3,2 одсто. То су добре вести... Баш сам задовољан, да вам искрено кажем", рекао је колико 1. јула ове године.

ГДЕ ЈЕ ЗАПЕЛО: Но, шта је узрок оволиког подбачаја привредног раста у првој половини године? Представници власти, али и неки економисти и математичари били су јасни: ова зима је била јака, заледио се Дунав, па је подбацила производња енергије, превасходно на Ђердапу. Са друге стране, ево, сад је суша, па пропаде пољопривредна производња, и све у том стилу. Углавном, нема ко други да се окриви за ово до неба (а то није првина напредњацима, сетимо се објашњења Томислава Николића ко је одговоран за жртве у поплавама 2014: "Реке су се показале као змије. Пробудиле су се, ујеле, пустиле отров").

Међутим, кад оба та разлога, лед и сушу, мало помније загледамо, видимо да ниједан не пије воду. Подсетимо се речи професора Милојка Арсића са Економског факултета из маја ове године: "Може се рећи да је узрок оволиког пада производње у ЕПС-у лоша организација производње и лоше планирање, а иза тога стоји лош менаџерски кадар, и не баш најбоља економска политика. Ја сам у јавности поменуо садашњег директора ЕПС-а, али проблеми имају дубље корене. Мислим да алтернативна објашњења, која су се појавила, попут тврдње да су проблеми последица санти леда на Дунаву, уопште не стоје. На основу званичних података који су на сајту Хидроелектране ‘Ђердап’, види се да је ХЕ ‘Ђердап’ у прва два месеца имала већу производњу струје од плана, а у марту је једна од електрана имала највећу историјску производњу у једном месецу", рекао је тада Арсић у интервјуу "Времену" (бр. 1377).

Дакле, од санти на Дунаву као узрока пада у производњи струје нема ништа. Уосталом, погледајмо шта дословце пише у последњем издању "Текућих макроекономских кретања" које је објавило Министарство финансија крајем јула: "Мајска индустријска производња је међугодишње посматрано већа за 6,2 одсто (...), док производња електричне енергије бележи међугодишњи пад шести месец за редом од 6,3 одсто." Изгледа да санте још увек одолевају.

Али, још се ове приче о првом кварталу нису ни примириле, а већ је дошао нови шок: раст у другом кварталу (флеш процена РЗС-а) био је свега 1,3 одсто. Постало је јасно да нема ништа ни од три ни од четири одсто раста, а у јавност је одмах испливао спин: криве су суше.

Овде се треба подсетити елементарне чињенице да се други квартал завршава 30. јуна, када је календарско лето тек почело, те да ове заиста тропске врућине без капи кише које су погодиле Србију у јулу и августу немају апсолутно никакве везе са другим кварталом 2017. Оне ће свакако утицати на мањи раст БДП-а, процене о штети су различите и иду од "око један одсто БДП-а, што је око 350 милиона евра", како је проценио министар привреде Горан Кнежевић, па до три пута више, до милијарду евра – али ће утицати на трећи квартал.

Међутим, једноставна чињеница да се други квартал завршио 30. јуна није омела наставак распредања приче о "огромној, страховитој суши", која је била толико велика да је ретроактивно уништила пољопривредни род из маја и јуна. Кренуле су и приче о томе шта ће влада учинити овим поводом, једна чуднија од друге.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је за РТС 22. августа "да се наредних недеља може очекивати нацрт мера за решавање последица овогодишње суше у Србији", а наш одговор су "инвестиције у системе за наводњавање, промовисање система осигурања и инвестиције у противградну заштиту".

Медији нису пренели да ли је новинар упитао министра како ће то Србија ретроактивно да се одбрани од суше наводњавањем и зашто то већ није урадио за једну годину свог министровања. Сва је прилика да новинар није министра питао ни шта би са оним кредитом за наводњавање од 100 милиона евра из Абу Дабија, за који је Вучић давних дана, 2013. године, кад је још био ППВ, најавио да "стиже за 10 дана". Самим тим, министар није могао да одговори да је тих 10 летњих дана из 2013. окончано у јулу 2017, када је фонд из Абу Дабија одобрио позајмицу.

ТРАКТОРИ И КАНАЛИ, ПУНОМ ПАРОМ НАПРЕД: Још је чуднија била изјава председнице Владе Ане Брнабић, која је још почетком августа најавила да ће Влада "у наредне две недеље изаћи са краткорочним мерама које ће позитивно утицати на бржи раст бруто домаћег производа". Потом је 21. августа, дакле, пошто је већ прошла половина трећег квартала, поновила да "њен кабинет спрема мере које ће донекле компензовати губитак БДП-а услед суше", да се нада да ће раст БДП-а износити 2,5 одсто, као и да влада ради "оно што може да уради сада за два квартала". Међу мерама које је поменула биле су "чишћење канала" и "субвенције за тракторе и опрему пољопривредницима", те да оне "могу донети 0,2 до 0,3 одсто раста БДП-а до краја године".

И мада на први поглед ова изјава ни изблиза није толико чудна и погрешна као она коју је Брнабић дала неки дан касније, када је повезала ("неопходно") јачање култа националних симбола са качењем Вучићевих слика по државним институцијама, на други поглед питања која из ње извиру се само роје: па што раније нисте чистили канале, ако је било потребно, а јесте? Зар без суше пољопривредници не би добили помоћ за потребну опрему? И уопште, зашто имате јаку жељу да по сваку цену напумпате раст БДП-а? Због статистике? Зато што је Вучић рекао да мора? Најзад, ако вам је искључиви циљ да без обзира на све одмах подигнете БДП, зашто стати само на чишћењу канала? Зашто одмах не кренути у реализацију пројекта министра Бачевића и почети копање канала Београд–Солун? Нема везе што је пројекат бесмислен – ако је циљ подићи БДП по сваку цену, ни изградња реплике једне од египатских пирамида не звучи лоше, привући ће туристе из Бугарске...

Или, како је о бруто домаћем производу недавно на свом блогу написао Славиша Тасић, либерално оријентисани економиста: "Пошто БДП одбија да порасте, из Владе су најавили краткорочне мере за његов бржи раст. То одаје неразумевање концепта и сврхе БДП-а. БДП је пре свега мера. Када мера постане циљ, онда престане да буде добра мера. Телесна температура је добра мера, јер вам њен раст саопштава нешто о стању вашег здравља. Али када је претворите у циљ, када узмете да је лековима вештачки спуштате, онда ћете можда и постићи циљ од испод 37, али вам температура више ништа не саопштава.

Велики део проблема са БДП-ом произлази из неразумевања шта он стварно значи. БДП представља укупну количину производње по текућим ценама, а то није исто што и економско благостање становништва. Укупна новчана вредност производње је један заобилазни показатељ економског благостања и као таквог га треба и третирати. Као и на температуру, на њега треба обраћати пажњу, али не сме постати сам себи циљ. Циљ је благостање становништва.

Ви можете краткорочним мерама напумпати такав показатељ. Најједноставније је то урадити државном потрошњом кроз задуживање. Државна потрошња је једна велика компонента БДП-а и додатна потрошња, запошљавање или повећање плата у јавном сектору кроз државно задуживање може већ у кратком року повећати БДП", пише Тасић, између осталог, на блогу "Тржишно решење" (9. август).

Управо овим путем су се запутили министар привреде Кнежевић, вршилац дужности председника Владе Ана Брнабић и њен (и Владе и Ане Брнабић) стварни шеф Александар Вучић: у потрошњу. Упркос упозорењима из Фискалног савета да фискална консолидација ни изблиза није готова, и да није довољно само смањити дефицит, већ структурно променити стање у јавном сектору, Вучић најављује "озбиљно повећање" плата у јавном сектору. "Наши проблеми су углавном политичке природе, а не економске природе, има ту разних притисака и питање је да ли ћемо успети да сачувамо стабилност. Немамо за бригу ништа што се економије тиче", рекао је Вучић 21. августа и додао да ће, осим инвестиција и извоза, "после скорог повећања пензија и плата у јавном сектору, моћи да постоји и ‘трећи стуб’ за повећање БДП-а – већа потрошња".

Јасно је да ће Вучић непропорционално повећаним платама и пензијама (помиње се и 10 одсто, а раст привреде је, видели смо, тек близу два) далеко више подићи увоз но што ће подићи производњу. То ће последично повећати трговински дефицит, који ће однекуд морати да се покрива, што ће даље повећати задужења и на крају и јавни дуг.

Оно што Вучић неће урадити – а што би недвосмислено повећало раст БДП-а – јесте да ојача институције и владавину права, како би знатније порасле приватне инвестиције, и укупан однос инвестиција према БДП-у са нивоа амортизације подигле на четвртину БДП-а. Сетимо се речи проф. Павла Петровића, председника Фискалног савета, управо Вучићу, у ТВ емисији из марта ове године, када га је упозорио да мала и средња предузећа и предузетници не инвестирају довољно за раст БДП-а изнад четири одсто, због неповољног пословног окружења: "Једна од фундаменталних реформи јесте владавина права и унапређење ових параметара. Страни директни инвеститори, поједностављено говорено, имају иза себе амбасаде и директну комуникацију са владом. Велики инвеститори такође ће некако да се снађу. Али оно што треба да покрене инвестиције, и оно што је разлог структурног дефекта у Србији, разлог што мала и средња предузећа не инвестирају, јесте највећим делом правни оквир. Према томе, дугорочан рад на институцијама и владавини права је пресудан за повећање инвестирања, а тиме и стопе раста", рекао је тада професор Петровић.

Но, с обзиром да се ово неће догодити, завршићемо причу изјавом министра финансија Вујовића из септембра 2015, која је просто идеална и за данашње стање: "Налазимо се у последњој фази припреме да се осете први елементи бољитка", рекао је тада Вујовић.

Време