FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

У регистру Агенције за привредне регистре извршена је промена власничке структуре, ове до сада српске авиокомпаније. Тако је сада Република Србија власник 51 одсто акција Ер Србија, а остатак од 49 одсто је у власништву авиокомпаније из Уједињених Арапских Емирата.

Међутим, до промене десеточланог Одбора директора још није дошло, па овом компанијом управља досадашњи Одбор директора, јер Уговор између Владе Републике Србије и друштва Етихад Ервејз ПИСЦ, привредног друштва основаног у складу са законима Емирата Абу Даби и са седиштем у Абу Дабију, још није обелодањен, мада је представник наше Владе најавио његово скоро објављивање.

Шта је Влада Републике Србије до сада урадила да би створила почетне услове за реализацију закљученог уговора?

Прво, промењено је име фирме уместо ЈАТ Ервејз у ЕР Србија.

Друго, Влада је донела одлуку о смањењу капитала друштва ради покрића кумулираних губитака. Наиме, том одлуком основни капитал друштва смањује се ради покрића губитака поништењем акција, чиме се не мења нето имовина друштва. Капитал друштва се смањује за 13 милијарди и 980 милиона динара. Након смањења основни капитал друштва износи 3 милијарде и 491 милион динара.

Треће, Скупштина Ер Србија АД, донела је одлуку, а Влада дала сагласност, да се зајам од 40 милиона долара, који је авиокомпанија из Емирата уплатила у периоду од 21 октобра до 16 децембра 2013. године конвертује у капитал, па је по том основу Етихад Ервејз ПИСЦ постао власник 49 одсто акција.

Четврто,  Ер Србија АД је до сада узела у закуп осам авиона „Ербас" А319 и два авиона „Ербас" А320. Дакле, према до сада саопштеном узетих десет авиона су у закупу, а уплата од 40 милиона долара, је новчана уплата потврђена, као таква, од Централног регистра хартија од вредности.

Према томе, то су туђи авиони за које се плаћа најам, осигурање и одржавање. Зато се мора констатовати да компаније у власништву скоро да и нема сопствених ваљаних летилица.

Пето,  истовремено Влада је дала сагласност да се удео у капиталу у привредном друштву ЈАТ-Кетеринг, чији је власник била Република Србија, са 100 одсто удела унесе као удео Ер Србија АД у износу од 606 милиона и 805 хиљада динара, тако да је након те одлуке Скупштине Ер Србија АД од 13. децембра 2013. године и одлуке о смањењу губитка на терет капитала, те одлуке о конверзији дуга у акције, основни капитал Ер Србија, износио 6 милијарди 845 милиона динара, и то: 3.490.950.000 РСД капитал Републике Србије, или 51 одсто И 3.354.050.000 РСД цапитал Етихад Ервејз ПИСЦ, или 49 одсто.

Какво је стање имовине, капитала и обавеза било у Ер Србија АД пре ових промена?

Укупна вредност пословне имовине (непокретности, опреме и осталих основних и обртних средстава) на почетку 2013. године износила је 15,6 милијарди динара. Ово акционарско друштво тада није имало ни динар сопственог капитала, јер су кумулирани губици било већи од капитала Републике Србије, за износ од 7,3 милијарде динара, па су укупне обавезе Ер Србија АД, биле за тај износ веће од вредности укупне имовине, и износиле су скоро 23 милијарде динара. Након смањења губитка и истовременог смањења капитала Републике Србије за 13,98 милијарди динара, уз повећање капитала преносом улога из ЈАТ-Кетеринга, са Републике на Ер Србија АД, те конверзије дуга у акције Етихад Ервејз ПИСЦ, капитал друштва је достигао 6 милијарди и 845 милиона динара. Али су дугови и даље остали скоро 23 милијарде динара, или око 205 милиона евра.

Обавезе Ер Србија АД од 23 милијарде динара, или око 205 милиона евра, након свежег прилива од 40 милиона долара, или око 30 милиона евра, смањене су на 175 милиона евра и све док се не изврши увид у текст закљученог уговора са Етихад Ервејз ПИСЦ, не може се говорити о сагледавању нових односа у овом акционарском друштву. Уверени смо да је инострани партнер захтевао да досадашњи власник, односно Република Србија, „очисти" биланс од кумулираних обавеза, пре свега, по гаранцијама за дугорочне кредитне обавезе.

Тачно је да Ер Србија АД, има неспорне вредности у непокретностима у земљи и иностранству, али је тачно и да поседује авионе чији је век трајања истекао, или је, пак, у последење две, три године трајања, те да имовина нашег авиопревозника, нема неку значајнију вредност. Према, вредности улога иностраног партнера од 40 милиона долара, конвертованих у капитал, произлази да је оцењено да је вредност наше имовине, као и власништво права на иностраним летовима, само два одсто већа од вредности тог иностраног улагања. Али где је процена имовине ЈАТ Ервејз АД и ко ју је извршио?

Дугорочне обавезе Ер Србија АД, су 10 милијарди динара, краткорочне финансијске обавезе су 2,7 милијарде динара, обавезе из пословања 9,3 милијарде динара, остале краткорочне обавезе 400 милиона динара и одложене пореске обавезе 500 милиона динара. Дакле, са 23 милијарде динара укупних обавеза, на почетку 2013. године, стање у току те године се само погоршало и то неко мора да плати.

Тачно је да је Република Србија, гарант по дугорочним кредитима, у износу од скоро 86 милиона евра, и то:  Уникредит Банк 19,8 милиона евра, Социете Генерале Банк 19,8 милиона евра, Комерцијална банка 6,3 милиона евра, Инвест банка у стечсају, за обавезе по гаранцијама пет милион евра и Народна банка Србије 35,1 милиона евра.

Краткорочне финансијске обавезе 23 милиона евра, које чине: Влада Републике Србије 12 милиона евра и дугорочне обавезе које су конвертоване у краткорочне 11 милиона евра (а које се састоје из обавеза према Уникредит банци, Социете Генерал банци, Комерцијалној банци и Интеса банци).

Обавезе из пословања на почетку 2013. године које нису измирене чиниле су 9,3 милијарде динара, или 81,7 милиона евра и састојале су се из: обавеза за примљене авансе 11,5 милиона евра, обавеза према добављачима у земљи 52 милиона евра, обавезе према добављачима из иностранства 13 милиона евра и обавезе према добављачима, зависним и повезаним друштвима 5,2 милиона евра.

Од тих обавеза највеће обавезе су према: Аеродрому Никола Тесла више од 26 милиона евра и Нафтној индустрији Србије 12,5 милиона евра.

Колики терет представљају обавезе по дугорочним и краткорочним кредитима и обавезе из пословања, говори њихов збир од више од 190 милиона евра. Те обавезе су остале и још су увећане у 2013. години. Неко то мора да плати. Уверени смо да то неће платити авиокомпанија из Емирата, већ држава Србија, као гарант свих зајмова.

Да је ЈАТ Ервејз, односно Ер Србија била дугогодишњи болесник изнад ушћа Саве у Дунав потврђује последњи објављен годишњи обрачун за 2012. годину. Према томе обрачуну укупни пословни приходи нашег авиопревозника остварени у тој години били су 120 милиона евра. У њима је учешће трошкова утрошених нафтних деривата износило више од 50 милиона евра, док су издаци за бруто зараде 1.253 запослена били само 24 милиона евра, а таксе за прелет авиона 11 милиона евра и накнада за коришћење полетно-слетних стаза 7,6 милиона евра, услуге одржавања 12 милиона евра, комерцијално технички прихват авиона коштао је 13,2 милиона евра и други разни издаци, што је све одвело компанију у исказани губитак у 2012. години од, чак, више од 32 милиона евра.  На приход од 120 милиона евра исказан је губитак од 32 милиона евра, или 21 одсто. Према томе, било је потребно да се у тој години оствари већа попуњеност на летовима за више од петине, да би се избегло пословање са губитком.

Читаоци Таблоида биће обавештени одмах по објављивању текста уговора са Етихад Ервејз ПИСЦ, ко је и колике губитке прихватио да покрије из досадашњег пословања ЈАТ-а, као ко је и које обавезе преузео на себе, те ко су нови чланови Одбора директора, једне и друге уговорне стране.

Извор: Таблоид