FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Вођена сигурном руком и саветима ММФ-а, Аргентина је банкротирала 2001. године. Мучни процес тражења нагодбе са кредиторима је трајао десет година. Аргентина је кроз два репрограма (2005. и 2010. године) успела да реши проблем око 93 процента својих дугова. Највећи број кредитора је прихватио услове репрограма и велики отпис дугова који је са тим ишао. Мањи број кредитора није прихватио репрограм. Они су одлучили да сачекају исход судског спора који је један од поверилаца (NML Capital Ltd) водио пред америчким судом, тражећи да му се дуг исплати одмах и у целости.

Вишегодишњи судски процес је сада окончан и три инстанце америчког судског система су имале исти став. Управо како су реалисти (или теоретичари завере, како се данас називају) предвиђали, и Врховни суд САД је стао на страну „финансијских лешинара" (2). Одбијајући да чује аргументе Аргентине, суд је имплицитно потврдио да она мора исплатити своје нерепрограмиране дугове у целости.

Врховни суд је отишао и корак даље – за случај да Аргентина не жели да плати, повериоцима је одлуком суда олакшана потрага и заплена аргентинске имовине, било где у свету. Аргентина више не може сакривати новац и имовину и не може блокирати њену заплену позивајући се на државни суверенитет.

Аргентина се сада нашла у немогућој ситуацији. Да не би пала у доцњу и да би наставила са уредним сервисирањем својих репрограмираних дугова, она истовремено мора исплатити дугове финансијским лешинарима, и то у целости. Судске одлуке не пружају другу могућност.

Ако исплати све нерепрограмиране дугове, Аргентина ће потрошити више од половине својих девизних резерви и доспети у озбиљну кризу спољне ликвидности, а тиме и у нову економску кризу.

Ако се финансијски лешинари намире у целости, могле би уследити нове тужбе, овога пута од стране поверилаца по репрограмираним кредитима. Они су у ретроспективи испали наивни када су на репрограм пристали, а уговорни услови репрограма им дају могућност за такву тужбу, ако се одлука америчког суда спроведе у овој години.

Могуће је, а вероватно и неизбежно, да Аргентина са капом у руци моли милост од својих поверилаца (оних који нису ушли у репрограм) и да пристане на плаћање дугова у целости, али у ратама и од следеће године. Какав год да буде епилог, он ће за Аргентину бити папрено скуп и отужно понижавајући, будући да је непристајање на уцену поверилаца постало питање части за аргентинску државу.

На другој страни, тријумф поверилаца је потпун. Ако Кристина Фернандез, преседница Аргентине не греши, НМЛ Цапитал, поверилац који је тужио Аргентину, зарадиће 1.608 процената на своју инвестицију, будући да је аргентински дуг купио на секундарном тржишту по багателној цени. Или, како би председница Фернандез рекла, ни организовани криминал не остварује такву добит у тако кратком периоду.

Може бити случајно, а може и не бити случајно, тек ММФ је баш сада изашао са новим идејама о томе како би убудуће требало решавати дужничке кризе суверених држава. Анализа (на 42 стране) се може свести само на једну тезу – нови државни репрограми кредита ићи ће ка томе да се дугови не отписују, већ да се под истим каматним условима само пролонгирају, или како се то у финансијском жаргону данас зове, репрофилирају.

Иако је ММФ-ова анализа суптилнија и слојевитија од моје грубе интерпретације, порука ММФ је кристално јасна и брутална. Несретне државе-дужници би морале схватити да је дошло до велике, тектонске промене на дужничком небу. Тим небом од данас господаре финансијски лешинари.

Потценити аргентински случај и његове последице, или занемарити последња „размишљања“ ММФ-а, било би у најмању руку будаласто. За презадужене државе више ништа неће бити као пре. Одлукама америчких судова оне су изгубиле још један велики део финансијског суверенитета. Клатно је сада потпуно на страни поверилаца.

Теоретичари завере би могли извући и закључак како су развијене земље- кредитори, пронашле одличан механизам за успоравање развоја неразвијених. Ако би та логика била тачна, све задужене неразвијене државе би своје дугове могле отплаћивати од сада па до вечности.

————————————————————————————————-

[1] Овај текст је наставак ранијег текста http://nkatic.wordpress.com/2012/11/25/pravo-pravda-i-drzavni-dugovi/ и боље је прво прочитати тај стари текст.

[2] Појам фондова-лешинара (vulture funds) је одомаћен и прихваћен термин у финансијском свету и нема тако негативну конотацију као када се преведе на српски.

Блог Небојше Катића