FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Удовички: Српска привреда на прекретници

БЕОГРАД – Српска привреда налази се на прекретници, а њени највећи проблеми су политичка пракса, административна култура и регулатива због чега је неопходно променити их, поручила је потпредседница Владе Србије Кори Удовички.

Обраћајући се учесницима 14. Економског самита, чији је Танјуг Биз медијски покровитељ, Удовички је рекла да Србија не може себи да дозволи живот на позајмљено, јер је у том случају држава сама себи највећи непријатељ.

Истакла је да су Србији потребне инвестиције, а за то је неопходан привредни раст.

Према њеним речима у државној администрацији не постоји довољно координације не, како је нагласила, због недостатка политичке воље већ због недостатка механизама координације између ресора владе и владе и институција у државном систему. Навела је да ће се радити на пакету закона који би требало да буду усвојени на јесен, а који ће се односити на систем јавне управе, јавне службенике, локалну самоуправу.

Истакла је и да буџет за 2015. годину мора да одражава план рационализације наводећи да је у јавном сектору, који издржава 760.000 запослених има доста нерационалности. То је нешто због чега се страни инвеститори често суочавају са проблемима, рекла је Удовички.

 

Буџетски дефицит би могао да буде 8,7 одсто БДП-а

БЕОГРАД – Буџетски дефицит Србије би у овој години, према проценама Фискалног савета, могао да буде 8,7 бруто друштвеног производа (БДП), што је знатно више од многих других држава у свету, оценио је данас председник Фискалног савета, Владимир Вучковић.

Тај дефицит би износио 2,8 милијарди евра или 300 милијарди динара, казао је Вучковић, додајући да разлог за то не лежи у превеликој потрошњи, већ у стицају околности које су довеле до мањих прихода буџета.

„Истовремено, високе су камате у буџету због великог јавног дуга који износи 21 милијарду евра, или 65 одсто БДП-а, а до краја године тај дуг би могао да достигне 70 одсто БДП-а, мада је законом прописано да горња граница буде 45 одсто”, казао је Вучковић, у емисији „Кажипрст” ТВ Б92.

Он је додао да би идуће године јавни дуг могао достићи и 80 одсто БДП-а, ако се у међувремену ништа не промени у економској политици. Он је потврдио да се држава дневно задужује за више од седам милиона евра.

„Влада зна шта мора да уради, али има лутања у смислу доношења одлука, сада су ту и одлагања због поплава а не би требало да их буде”, сматра Вучковић, истичући да би у току лета свакако требало донети законе о раду и о стечају, као и ребаланс буџета.

Тај ребаланс требало би да има уграђене мере који ће страним кредиторима предочити да постоји путања смањења дефицита, јер у противном не можемо рачунати на нове кредите, навео је он.

То значи да треба смањити највеће трошкове, који се односе на плате у јавном сектору и пензије, али је веома важно, како је казао, и питање решавања проблема јавних предузећа која сада послују са губицима, јер је то предуслов било какве консолидације.

Вучковић је навео пример смедеревске железаре за коју су средства у буџету била предвиђена само у првом делу године, и сада се поставља питање шта даље.

„Треба размислити о давању субвенција јавним предузећима и појачати борбу против сиве економије”. Досадашње мере смањења пореза послодавцима нису дале очекиване резултате, па Вучковић сматра да треба применити неке ефикасније.

Он је подсетио „да у привреди има и позитивних кретања, као што су ниска инфлација од свега два одсто на годишњем нивоу, девизни курс је стабилан, извоз и увоз бележе добру динамику, увоз је покривен извозом са 75 одсто”.

С друге стране, БДП не расте, „што значи да је привредна активност на нули са изгледима да до краја године склизнемо у рецесију, буџетски дефицит је на рекордно високом нивоу, јавни дуг раст, тако да ипак превладавају негативни трендови”.

Вучковић је посебно истакао да поплаве неће бити криве за лоше привредне резултате.

„Још на почетку године је било евидентно да ћемо тешко имати било какав привредни раст. Прошла година је била успешна, пољопривреда је имала висок раст, Фијат је дао снажан допринос и није се могло очекивати да и ове године те области наставе да расту”.

Поплава је лоше утицала на производњу струје и пољопривреду, али не толико снажно колико се у први мах чинило, закључио је Вучковић.

 

БЕОГРАД – Министар финансија Лазар Крстић изјавио је данас да је удео државе у привреди Србије највећи у Европи и додао да је његов став да учешће државе у банкарском сектору може да опстане, али само у сегменту који се односи на становништво, док су, како је рекао, субвенције легитимне за предузећа од друштвене користи.

„Имали смо раније негативних искустава везано за државне банке и кредите предузећима”, рекао је Крстић на 14. Економском самиту, чији је медијски спонзор Танјуг БИЗ.

Министар је подвукао да постоји простор и за формирање развојне банке, али да тренутно нема услова за то и додао да сматра да би ти услови могли да се створе за две до три године.

Говорећи о субвенцијама Крстић је навео да је у буџету ограничен новац за те сврхе и подсетио да су већ усвојене пореске олакшице у парламенту као и да постоје атрактивне слободне зоне за инвеститоре.

„Субвенције су легитимне за предузећа која имају друштвену корист. Железнице у Немачкој добијају субвенције па и Железнице Србије треба да их добију, иако то предузеће није и не може бити профитабилно” рекао је он.

Он је, међутим, подвукао да ако се из буџета даје новац пореских обвезника за ту фирму не сме да се деси да у њој буде „иживљавања менаџмента”, нити да запослени у таквим фирмама имају бенефиције које други радници немају.

Држава треба да има удео у економском расту и кроз капиталне пројекте, рекао је Крстић нагласивши да је неопходно претходно поставити приоритете.

„Не сме више да се деси да много почнемо, а да мало завршимо. Морамо да одредимо приоритете, а сви они који у међувремену буду долазили са сјајним идејама да им кажемо да сада није тренутак већ ће то бити када се приоритетни пројекти заврше”, навео је Крстић истакавши да је то начин да Србија стане на ноге.

Министар је као пример навео компаније Србијагас и ЕПС-а где је, како је рекао, случај да је излазна цена најјефтинија у Европи, а то је немогуће. Стога је, закључио је, легитимно субвенционисати, али не свима већ таргетирано.

Агенције