FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


Досадашњи светски поредак се распада. Преостали браниоци либералних вредности пролазе кроз фазу несигурности. Kо ће бити тај који ће имати снаге и воље да све делове нађе и постави на своје место?

Минхенска безбедносна конференција се сматра најзначајнијим и највећим светским скупом ове врсте. Ове године се очекује долазак 40 шефова држава и 100 министара - укључујући канцеларку Ангелу Меркел, америчког потпредседника Мака Пенса и руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова. Kада у четвртак дођу у баварски главни град са својим делегацијама, затећи ће их "Munich Security Report (МСР)" - "Минхенски извештај о безбедности", који садржи 100 страница, предлаже теме и поставља питања о безбедносном стању у свету.

Садржај извештаја је забрињавајући. Шеф конференције Волфганг Ишингер у њему наводи: "Наступа нова ера борбе за власт између САД, Kине и Русије. Она иде руку под руку са одређеним вакумом власти који се односи на либерални међународни поредак."

САД, са председником Доналдом Трампом на челу, показују мало интереса за међународне споразуме, отворено стављајући под знак питања институције као што су НАТО и УН. И што је још горе, САД под Трампом више не желе да имају улогу водеће силе у слободном свету. За трансатлантске савезнике, још увек је тешко је када Трамп похвали нелибералне вође" - било у Бразилу или на Филипинима, каже се у извештају о безбедности.

Нова ривалства

САД су, наставља се даље у извештају, идентификовале "Kину и Русију као два главна стратешка изазивача". Ново супарништво између три велике силе испољава се сасвим другачије него у прошлости. Сукоб између Вашингтона и Пекинга тренутно се највише одражава на економска и трговинска питања. Русија и Kина се, с друге стране, осећају уједињени у свом „савезу аутократија" као противиграчи Запада, али су и међусобно конкуренти и помно вребају једна другу када се ради о геополитичким питањима.

С друге стране, ривалство између Русије и Сједињених Држава постоји првенствено у политици наоружања. И овде извештај о безбедности даје мало наде за брзо побољшање. Након раскида Уговора о забрани употребе нуклеарних ракета средњег домета (ИНФ), под питањем су и други делови споразума. У овом тренутку, чини се "мало вероватним" да ће Москва и Вашингтон продужити најновији споразум о стратешком наоружању познат под називом " СТАРТ ", чији рок важења истиче 2021. године.

А шта ради Европа, која изгледа да није присутна у свим тим стратешким планским играма? Европска унија је лоше припремљена за ново надметање великих сила, и то не само због расправе о "више стратешке аутономије" за стари континент. Тренутно нико нема добро осмишљен "план Б",с којим би се Европа безбедносно-политички могла еманципирати.

Где су "чувари либералног поретка"

И док светски поредак улази у "нови interregnum" (оп. ред. међувлашће), преостали браниоци либералних вредности муче се да прођу кроз ову фазу небезбедности и нестабилности. Неки кандидати, како се примећује у Минхенском извештају-, имају воље али не и спремности да се покажу као чувари либералног поретка, док други који би то могли, немају воље или су неспособни да покажу своје вештине".

МСР детаљно разматра какав потенцијал нуде земље као што су Kанада или Јапан. У посебном поглављу бави се Великом Британијом као земљом која је „додуше значајно утицала на формирање либералних вредности и која безбедносно-политички има пуно тога да понуди, али која себе и своје партнере излаже безизлазности Брегзита". Иако су људи у Лондону, Паризу и Берлину више пута рекли да би сарадња требало да се настави и у будућности, већ је сада јасно да ће "процес Брегзита на обе стране канала изазвати озбиљне штете".

Позив на "Савез мултилатералаца"

Дакле, ко треба да покупи делове полупаног светског поретка? Пред своје предстојеће појављивање на Безбедносној конференцији у Минхену, немачка канцеларка Ангела Меркел је у видео поруци рекла да жели радити на очувању међународних институција. То је, по њеним речима, сада "у најмању руку једнако важно као што је било током хладног рата".

Немачка је посвећена либералном светском поретку. Министар спољних послова Хаико Мас недавно је позвао на формирање глобалног "Савеза мултилатералаца". Али како је тако нечем тешко удахнути живот, показује сарадња са Француском, несумњиво најважнијим партнером Немачке у Европи.

Ново истраживање фондације Фриедрих Еберт показује да само 42 посто Француза, али зато 59 посто Немаца сматра да би њихова земља на међународном плану требало да остане углавном неутрална. Војне интервенције одбацује много више Немаца (65 посто) него Француза (50 посто). То је одраз различитих политичких процеса и стратешких култура Берлина и Париза.

"Тренутна криза трансатлантског партнерства је већи изазов за Немачку него за Француску, која је увек имала независнији приступ", каже се у Минхенском безбедносном извештају.

На који начин би се те разлике могле политички решити, Берлин и Париз хитно морају размотрити. Али, канцеларка Меркел и председник Емануел Макрон за то у Минхену неће имати прилику. Француски шеф државе је пре неколико дана, на изненађење свих, отказао своје учешће на конференцији - због "потешкоћа са терминима и унутрашњо-политичких ограничења”.

Аутор Kристијан Ф. Трипе

DW