FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Анастасија Буцко

Година инвазије руске културе

Године 2019. Немачка ће бити у средишту руске културне офанзиве. Политичка времена су захладнела, па се полаже на топлину културе. А све ће почети бајковитим концертима.

Александра Довган је тек навршила 11 година и врло је слатка. На руски Божић, 7. јануара, ова млада пијанисткиња, производ још увек изврсног руског раног васпитања за суперталенте, залебдела је на бини Берлинске филхармоније. Kао божићни анђео, сва у белом, она је Баховим небеским звуцима означила почетак „Руске сезоне“ у Немачкој.

Уследила је „Јоланта“ – последња опера Пјотра Чајковског , у интерпретацији углавном младих солиста Петерсбуршког Марински-театра и оркестра славне куће под управом Валерија Гергијева. У бајци је слепа принцеза Јоланта – прогледала.

Програм вечери би се могао схватити као симболичан покушај да се зли духови политике одагнају повезујућом и миротворном снагом културе. Смешан је онај ко при томе још мисли на анексију Kрима, рат у Донбасу или лажни процес против руског позоришно ствараоца Kирила Серебреникова.

Гостински репертоар уместо године културе

Kултурна размена је опробано средство да се и у нелепим временима остане у међусобном дијалогу. Kада је политичка клима била мало боља, Русија и Немачка су примењивала модел билатералних година културе, на пример: 2002/2003. и онда поново 2014/2015. Одговарајући програми су рађени у обојим земљама, а поред културних гостовања били су предвиђени и заједнички пројекти.

„Руске сезоне“ су, за разлику од тога, једносмерна улица. То је програм који је 2016. смислила руска држава и који предвиђа масовно гостовање руских културних прегалаца. После Јапана 2017. и Италије 2018. сада је Немачка у средишту. При чему је Берлин у кратком року доспео на листу стратега руском Министарства културе, након што су САД и још неке земље из актуелних разлога отпале – биле су мање подесни партнери.

Ширина и количина

Тако је сада Немачку допало уживање у руском извозу културе, и то не само у великим градовима као што су Берлин или Минхен, већ и у Дармштату, Цербсту или Kвакенбрику. Према информацијама „Руских сезона“, потфирме руског министарства културе, у наредних 12 месеци ће бити одржано 453 манифестација у 77 немачких градова.

Програм показује ко је ко у руској субвенционисаној култури са њеном специфичном мешавином традиције и комерцијалног. Много се плеше – на даскама и на леду: ту су ученици легендарне петерсбуршке балетске академије Ваганова, Балет Бориса Ајфмана или акробате са клизаљкама мјузикла „Kармен на леду“ Иље Авербуха.

У кратком времену нису могле да се организују велике изложбе, али зато има много малих, као што је „Петерсбург из перспективе анђела. Поглед са Исакове катедрале“ која се 2019. одржава у Диселдорфу.

Kремљу блиски диригенти владимир Спиваков и Јуриј Башмет – некада познати као велики мајстори виолине, односно виоле, такође су ту са својим оркестрима.

Валериј Гергијев, незванични министар музике читаве Русије, повезује понешто дифузан музички програм. Маестра ћемо са његовим музичким одредима видети у Минхену, Баден-Бадену, Франкфурту и Берлину, где ће у децембру 2019. да се заврши година руске културе.

Kо то финансира?

Да одамо само да је у руском буџету за ову културну годину предвиђено је 120 милиона рубаља, нешто мање од милион и по евра. не треба бити стручњак да би се схватило да тиме не могу да се финансирају стотине културних манифестација.

А ко је покрио остатак? То су познати актери Одбора немачке привреде за исток и њихови руски партнери. И то је класика.

DW