FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Самит о Западном Балкану у Лондону прошао је у лепим речима и без конкретних договора. Или их бар новинари нису чули. Додуше, зна се да је акценат стављен на безбедност. Али све је остало у сенци кризе британске владе.

Била је то гротескна сцена. У понедељак, на дан отварања самита о Западном Балкану на истоку Лондона, није било домаћина – британског шефа дипломатије. Борис Џонсон је имао важнијег посла. Министар је неколико километара западније писао отказ својој шефици, премијерки Терези Меј.

Џонсонова оставка је тако засенила најважнији састанак за Западни Балкан и пре него што је он почео и у први план гурнула Брегзит. Уместо освежавајућег поветарца с југоистока Еуропе, у Лондону је завладала суморна атмосфера.

Једно од питања која су почела колати конгресним центром Тхе Цхрyстал: како једна земља попут Велике Британије може уопште веродостојно продавати предности европског клуба – који управо напушта?

Британци „остају“ на Балкану

Британија ће додуше окренути леђа ЕУ, али не намерава се тек тако одрећи своје одговорности на Балкану, напоменула је шефица владе Меј. И ту је тврдњу одмах поткрепила једним од аргумената који се најбоље разумеју у региону: „Након Брегзита ће Лондон појачати своју финансијску помоћ за 2020. и 2021. годину за 95 одсто на 80 милиона фунти.“

Тиме, како је додала, жели да се финансирају пројекти у региону. Посла има: реформа јавне управе, подстицање независног правосуђа, економских пројеката, борбе против корупције...

Меј је нагласила да је „благостање дугорочно један од најбољих јамаца безбедности“. А управо је то била и главна тема британских домаћина. Након што је код протеклих самита у првом плану била регионална сарадња, размена младих и боље умрежавање, Велика Британија је у средиште ставила безбедносна питања.

ЕУ ће тако убудуће још чвршће сарађивати са земљама Западног Балкана на спречавању илегалних миграција, радикализације или шверца оружја.

На излагање Терезе Меј се надовезала и савезна канцеларка Ангела Меркел. „Безбедност Западног Балкана је и у немачком и у интересу ЕУ“, нагласила је она. Ту су све земље учеснице такозваног Берлинског процеса јединствене. Земље региона би требало да помажу Фронтексу у обезбеђивању граница ЕУ, али и у борби против тероризма или криминала – заједно с Еурополом.

У временима у којима дискурс унутар Уније диктирају миграција и губитак контроле, вероватно је преко питања безбедности и лакше продати приближавање Балкана Европској унији скептичним грађанима земаља чланица који се противе проширењу.

Датума за то нема, иако је Европској унији јасно да само конкретним и видљивим пројектима може ојачати свој утицај. Kонкуренција не спава – Русија, Kина, чак и Турска последњих су година осетно појачали своје позиције на југоистоку Еуропе.

Македонија као узор

Управо због тога је ЕУ последњих месеци и појачала притисак како би се коначно решили трајни замршени конфликти. Потписивање споразума између Грчке и Македоније око новог имена земље, до којег је дошло уз посредовање ЕУ, могло би послужити као узор за решавање свих билатералних сукоба.

„Научили смо лекцију на примеру Хрватске. Убудуће ниједна земља неће моћи да постане чланица ЕУ пре него што реши билатерална отворена питања“, казао је у интервјуу за ДW комесар задужен за проширење ЕУ Јоханес Хан.

Већ средином следеће године Европска унија ће покренути приступне преговоре с Македонијом и Албанијом. Црна Гора и Србија већ су напредовале у том процесу и имају најбоље шансе да буду прве земље из западнобалканског пакета које ће ући у ЕУ.

Kанцеларка Меркел подсетила је ко трпи последице неконструктивне политике – млади. Због слабе перспективе, високе стопе незапослености и неповерења у рад политичких лидера, млади из земаља региона масовно напуштају своје домовине. „Млади једноставно не верују да тамо имају будућност и зато ми морамо учинити све како би оне који су отишли успели да мотивишемо да се једног дана врате и тамо граде будућност.“

Лепе речи али – не баш конкретне. У Лондону је остало отворено како све те циљеве спровести у дело. Kомуникација је била слабија страна самита. Представници медија уопште нису били конкретно информисани о томе шта се у Лондону договорило.

Бламажа на крају

А да ствар буде гора, на завршној конференцији за новинаре, међу њима и бројни представници медија из региона, уопште није ни било прилике за постављање питања.

Наиме, након што је исцрпљен раније договорени контингент питања за колеге из Немачке, Велике Британије и Пољске – уз Меркел и Меј на прес-конференцији је био и пољски премијер Моравјецки као домаћин идућег самита – шефови влада су напустили дворану. Бламажа, рекли су чак и британски новинари.

Новинари који су имали прилике да поставе питања Западни Балкан узгред уопште није занимао. Они су хтели да чују шта има ново око Брегзита

Аутор: Аделхаид Фајлке, Срећко Матић (Лондон)

DW

----------------------

Више, а и сва "документа" на :

https://www.gov.uk/government/topical-events/western-balkans-summit-london-2018