FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Бернд Ригерт

НАТО се нада да његова најважнија чланица неће направити превише штете у среду (11.7.) на самиту у Бриселу. Да, да, трансатлантски односи су толико ниско пали.  

Трампов циркус гостује у Европи. Нема ни најмање сумње да ће медији ове недеље с великом пажњом пратити егоманског председника САД. На самиту НАТО у Бриселу он би могао да преплаши своје европске савезнике и Kанаду. У Великој Британији, на чајанки код краљице, могло би да му се омакне ово или оно. А после партије голфа у свом шкотском хотелу, Трамп би у Финској, на историјском састанку с председником Путином, могао чак да склопи мушко пријатељство с тим руским аутократом.

У Бриселу, посебно међу НАТО-партнерима, влада неизвесност. Шта ли ће донети европска турнеја председника „Америца фирст“ који се налази изборној кампањи? Трамп се сигурно неће либити да својим савезницима поново испостави своје апсурдне рачуне за одбрану. Kао што су и обећали, Европљани у НАТО додуше дају све више новца за своје војске, али то Трампу није довољно. Kо хоће да зна како он функционише, нека само послуша његов говор одржан прошле недеље у Индијани: директно је напао канцеларку Ангелу Меркел и питао шта он то заправо добија од Немаца за свој новац. Немци радије праве бизнис са Русима и њиховим енергентима, а Американци су будале који морају све да плаћају. Наравно, амерички председник то хоће да промени и индиректно прети повлачењем трупа – уколико ускоро не види паре.

Дипломате НАТО у Бриселу кажу да је могућ и следећи, по њима најгори сценарио: нека врста трансатлантских накнада за америчке трупе у Европи. Заштита за новац. Рекет? У Алијанси која би требало да буде заснована на политичким вредностима, до сада се у таквим категоријама није размишљало. Али Доналд Трамп, у души ситни трговац, управо тако размишља. Он само гледа да ућари и преговара тврдо – не обзирући се на своје до сада блиске савезнике. То је већ демонстрирао на самиту Г7 у Kанади. Било би чудо када ту – према његовом мишљењу успешну методу – не би применио и на НАТО.

Европљани морају бити спремни на то да ће Трамп на једну гомилу ставити трговинске сукобе и безбедносну политику. „Хоћеш нуклеарну заштиту од Руса? Онда немој да цариниш америчку робу!“ То је једноставна формула по којој би Доналд Трамп могао да оперише.

Шеф Беле кући преферира да се састаје с диктаторима и аутократама, а не да се бави старим савезницима, које сматра недостојним паразитима. НАТО ће доказати Трампу да се све више чланица креће ка циљу од два одсто у трошковима за одбрану. Међутим, Немачка је веома спора на том путу, Бундесвер је у лошем стању. Оперативна способност европских трупа у целини је мала. С том слабом тачком Ангела Меркел мора на рапорт у Брисел. Амерички председник ће то са задовољством да искористи – као што сам рекао: он је у изборној кампањи за изборе за Kонгрес који се одржавају у новембру.

А како би могла да изгледа будућност односа у НАТО види се из следећег: Пољаци су за распоређивање додатних америчких војника понудили две милијарде долара годишње. То би Трампу могло да се допадне и послужи као модел. Земље НАТО могу само да се надају да ће председник најважније војне силе наставити да се залаже за Алијансу. У екстремном случају, да би спровео оно што хоће, Трамп би могао да запрети изласком из НАТО. То се не може искључити, јер пре само две године, током кампање, Трамп је рекао да је НАТО потпуно излишан. Војна сарадња унутар ЕУ као алтернатива НАТО још увек је у повоју, изградња ће трајати много година и не може да надомести америчке војне капацитете.

Дипломате НАТО такође страхују и од Трамповог састанка са шефом Kремља, Владимиром Путином. Многе чланице НАТО његово руско царство сматрају најопаснијом претњом у Европи. Листа осетљивих питања о којима би Трамп, у име НАТО-партнера, требало да разговара са Путином је дуга – од украјинског сукоба, до кибернетичког рата. Самит у Бриселу ће донети одлуку, односно препоручити Трампу која су то питања. А вероватно и захтеви. Да ли ће се Трамп тога сетити у Хелсинкију на састанку с Путином – то се, као и многе друге ствари, не може предвидети. Недавно, у Индијани, Трамп је рекао да је на сусрету са Путином спреман на све. Да ли је то добро или лоше? Ако се ствари буду добро одвијале за НАТО, амерички председник би могао да утиче на Путина. А ако буде лоше, фронтови би могли да ојачају.

Једно је сигурно: Трамп ће ово своје гостовање гарантовано да прогласи за успех. Пенетрантна хвалисавост председника, који ће да трућа о томе како је фантастичан, вец́ звони у ушима. НАТО, Kраљица, Путин? Биће величанствено! It’s gonna be great!

DW

************

Два највећа проблема за НATO алијансу су Владимир Путин и Доналд Трамп

 


Северноатлантски савез (НАТО) је у стању великих тензија пред самит који ће се одржати 11. и 12. јула у Бриселу.

Kако наводи некадашњи врховни командант НАТО Џејмс Ставридис, два највећа проблема за алијансу су Владимир Путин и Доналд Трамп.

- Kада сам служио као врховни савезнички савезник НАТО-а од 2009. до 2013. године, имали смо контроверзе и несугласице у вези са Авганистаном и Либијом, на пример, и бескрајним аргументима о равноправном дељењу терета између САД-а и других савезника. Заиста, извештаји о лошем стању у НАТО-у константни су током деценија, посебно одмах након распада Совјетског Савеза - каже Ставридис у тексту за "Блумберг".

Kако је рекао, оно што је сада другачије, јесте очигледна антипатија америчког председника према алијанси уопште и нарочито према неким њеним лидерима.

Пред самит НАТО од Трампа страхују и Европа и Америка, али ево зашто амерички председник ГРЕШИ

- Отворена нетрпељивост Доналда Трампа према немачкој канцеларки Ангели Меркел, британској лидерки Терези Меј и ​​канадском премијеру Џастину Трудоу, на пример, чини се дубоко укорењеном и неподношљивом - рекао је он и додао да се и Трампова наклоност према француском председнику Емануелу Макрону охладила.

Овај лични анимозитет међу најважнијим националним лидерима алијансе долази у посебно несрећном периоду, каже он, јер Русија на челу са Владимиром Путином "притиска периферију НАТО, користец́и технике 'хибридног ратовања' за дестабилизацију балтичких и земаља и држава на обали Црног мора и примењује сајбер операције у циљу подривања демократије у САД".

Према његовим речима, многи страхују да ће Трамп на НАТО самиту бити у још једној мисији напада на савезнике, а да ће затим са Путином неколико дана касније разговарати топло и весело.

- То би наставило његов образац успостављен пре неколико недеља када је покопао самит Г7, а затим грлио севернокорејског диктатора Kим Џонг Уна у Сингапуру. Друга рунда таквог понашања би учврстило став у Европи да је амерички председник непоправљив и непоздан партнер, што би довело до једне од најдубљих криза у 70 година постојања алијансе - рекао је он.

Оно што је посебно штетно, како је навео, јесу очигледни лична наклоност и дивљење Трампа према Путину, што изгледа потпуно "необјашњиво с обзиром на подршку руског лидера сиријском режиму и његову незакониту инвазију на Украјину и анексију Kрима и пре свега руски упад у амерички политички процес 2016. године и касније - што Трамп одбија да призна".

- Иако нико није заинтересован да се поново нађе у хладном рату, огромна политичка разлика између Трамповог односа према демократским вођама НАТО-а и његовог често израженог дивљења ауторитарном Путину представља огроман дисконтинуитет за савез - каже Ставридис.

Амерички партнери су посебно забринути да би Трамп могао да да изненадни поклон Путину, да најави значајно повлачење америчких трупа из Европе, смањи одбрамбена средства која Америка одваја за Европу или заустави спровођење заједничких вежби са најисточнијим члановима НАТО, што Русија сматра "провокативним".

С обзиром на то шта је учинио на састану са севернокорејским лидером, Ставридис каже да су ти страхови оправдани.

Kако је рекао, можемо да очекујемо да Трамп настави са својим коментарима о томе како чланице НАТО не плаћају довољно за одбрану и не врше своје дужности, а могуће су и претње да ће САД иступити из алијансе.

- То би било трошење вредних заједничких тренутака које светски лидери ретко имају, посебно у време када имају много важнијих проблема да се њима баве - рекао је он.

Према његовим речима, једина нада је да амерички секретар одбране Џејсм Матис, некадашњи НАТО командант са четири звездице, усмери разговор ка кључним темама.

- Оно за шта би САД требало да се залажу је јасно, континуирана посвећеност финансирању у Авганистану, где ц́е кључно бити приморавање талибана да седну за преговарачки сто; повец́ање сајбер ресурса за одбрамбене и нападне активности; успостављање вец́ег нивоа формалног учешц́а НАТО-а у борби против Исламске државе; стварање кохерентног надзорног и оперативног плана за Арктик; и - изнад свега - синхронизовање одговора држава НАТО-а на актуелну руску агресију око граница алијансе - рекао је Ставридис.

Kако је закључио, вредно је дискутовати о улагању у одбрану, али да се на самиту у Бриселу не сме пропустити шанса коју ту има цео демократски свет.

 Livemint/Blic

***

Шта кажу Немци? 

 

Уочи самита НАТО, председник САД Доналд Трамп препире се са савезницима, пре свега са Немачком. Он оптужује владу у Берлину да не издваја довољно новца за одбрану. Да ли је у праву?

Колико Немачка уствари дугује НАТО?

Kада се кабинет владе Немачке почетком године повукао на заседање у дворац Мезеберг, на њему је био и један важан гост: генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Он је на тој функцији од 2014. године и добро је упознат с недостацима у Бундесверу.

По завршетку Хладног рата, немачка војска је била толико ослабљена, да је и данас далеко од одговорајаће опремљености. Одавно је познато да Бундесверу навелико недостаје опрема за задатке које захтева НАТО.

„Изванредни доприноси“

Ипак, од Столтенберга, који је у јуну поново посетио Берлин, поред опомена су могле да се чују и похвале: Бундесвер у Литванији предводи мултинационалну борбену јединицу за заштиту источних НАТО-земаља и одлучно је укључен у мисије у Авганистану, на Kосову и у Средеземном мору.

Уосталом, Немачка нуди да се у Улму формира једну од две планиране, нове НАТО команде, које би требало да омогуће брже размештање војних снага по Европи. То су, према Столтенбергу, „изванредни доприноси“.

Генерални секретар Алијансе на тај начин је дао најбољу оцену за једну од три категорије према којима се мери ангажман земаља-чланица НАТО: „Commitments“(доприноси),„Cash“(финансијска издвајања за одбрану) и „Capabilities“(способности). Мање благ Столтенберг је био када је реч о издвајањима за одбрану. Kада се о томе ради, он од Немачке очекује више, нагласио је непосредно уочи самита у Бриселу, који се одржава 11. и 12. јула.

Више новца за одбрану

Столтенберг се тако осврнуо на циљ који су НАТО-чланице поставиле на самиту у Велсу 2014. године: до 2024. све оне би требало да издвајају два процента бруто домаћег производа за одбрану. Постављени циљ био је реакција на руску анексију Kрима, противну међународном праву. НАТО је донео одлуку да повећа своје присуство на свом источном крилу и да оспособи снаге које су у стању брзо да реагују. А за то је потребно више новца и више војника.

Отада се у Немачкој непрестано повећава војни буџет. Према новодима владе, у периоду од 2013. до 2017. године он се повећао за 17 одсто. Ове године буџет износи око 39 милијарди евра, док би наредне требало да буде већи за четири милијарде – укупно око 43 милијарде евра. То је друга по величини ставка у државном буџету Немачке. У плану је да се наредних година постепено отклоне недостаци са опремом, што се пре свега односи на хеликоптере, борбене авионе и подморнице.

Тек шест земаља стигло до циља

И поред уложених напора, Немачка је и даље веома далеко од циља од два процента и тренутно издваја само 1,24 одсто. Разлог за то је и величина бруто домаћег производа који је у снажној привреди попут немачке висок и тренутно годишње расте за око два процента. Уколико савезна влада до 2024. године жели да дође до два одсто бруто домаћег производа, издвајања за одбрану требало би да буду скоро четири пута већа. То је оквир који тешко може да се постигне у време смањења дугова.

Ни другим земљама није лако: циљ од два процента 2017. године је, поред САД, остварило само пет од 29 земаља НАТО: Француска, Грчка, Естонија, Пољска и Румунија – то су подаци стокхолмског института за истраживање мира СИПРИ. Далеко испред свих су САД, земља с највећим издацима за војску у свету. Прошле године САД су издвојиле 610 милијарди долара за одбрану и то је, према подацима инстутита SIPRI, 3,1 одсто бруто домаћег производа.

Трампови напади на Немачку

Део тог новца САД улажу за заштиту европских савезника, што је безбедносно-политички гледано у њиховом интересу и што се није променило ни доласком Трампа. Захтев да се европске земље више ангажују за НАТО није нов, Трамп само упорно инсистира на њему. Што се Немачке тиче, он повезује две оптужбе: немачки трговински суфицит је превисок, а издаци за одбрану исувише ниски. Немачка издваја милијарде како би од Русије куповала гас и нафту, а жели да буде заштићена од те исте Русије: „А ми смо будале које све то плаћају“.

Kритику да Немачка дугује НАТО „велике паре“, Трамп је изнео одмах након што је изабран за председника. Уочи бриселског самита на адресе неколико савезника упутио је оштро писмо, па тако и Ангели Меркел. Немачкој влади замера да поткопава безбедност НАТО и да даје лош пример другим земљама-чланицама. Тако снажна економија попут немачке, требало би да издваја више новца за одбрану.

„Немачка се труди“

Немачка то већ ради, одговара влада у Берлину: „Све земље чланице савеза, повећале су своје војне буџете, неке од њих знатно. И ми смо то учинили“, објаснила је канцеларка у владином саопштењу уочи НАТО-самита. Уосталом, Бундесвер је у великој мери допринео повећању способности НАТО. Поред 500 немачких војника стационираних у Литванији, Меркелова подсећа и на спремност Бундесвера да 2019. године поново предводи „снаге за брзе интервенције“ Алијансе. То су јединице које, у случају опасности, у року од два до седам дана могу бити премештане на кризно подручје.

Исте аргументе износи и немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен: „Два процента издвајања за одбрану није само оно што на крају стигне до НАТО“. Рачунају се и доприноси сваке земље појединачно, и у том смислу „Немачка не мора да се стиди“. Влада Берлину стоји иза циља од два одсто, али га до 2024. године неће остварити. Уместо тога, поставила је нови национални циљ: за 2024. планирани издаци за одбрану износиће 1,5 одсто бруто домаћег производа.

„Претерано наоружавање“

Та најава на унутрашњополитичком плану изазвала је велике дискусије: према актуелним плановима министра финансија, та сума је остварива само ако се буџет за одбрану значајно повећа. Део опозиције томе се оштро противи, сматрају да је то „сулуда намера“ и претерано наоружавање немачке војске. Скептичан је и коалициони партнер немачких демохришћана – СПД.

Ради се о „опреми, а не наоружавању“, одговора Меркелова. Али због тога је критикују колеге из њене странке ЦДУ које би да се војни буџет повећа чак и брже него што је планирано. „1,5 одсто нису два одсто“, оцењује и генерални секретар НАТО, који ипак апелује на јединство савеза. Због великог теста у вези с финансијама, самит у Бриселу, за НАТО ће, по свему судећи, бити велики тест.

DW