FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Између идеје

И стварности

Између покрета

И чина

Пада сенка

Т.С. Елиот: Шупљи Људи

 

Превео: Александар Михајловић

 

Такав је свет у коме живимо данас. Чак и повремени посматрач види да је данашњи свет поцепан од свађа, мржње и злобе. Ратови праве ерупције на сваком углу, као велика шибица која пали ватру на разним странама света. Наизглед неповезане и индиректне, ове ерупције су свуда око нас. Да ли је то случајно, или је на делу необјављени светски рат?

Једна ствар око које ће се већина људи сложити је да "новац врти свет". Увек јесте и увек ће. Јурњава за ресурсима, жеља да се до њих стигне пре других - што се такође зове похлепом - која је један од смртних грехова. У једном од претходних чланака, детаљно сам описао економску трансформацију која се дешава у свету у тренутку док ово пишем - Велико Раздвајање. У суштини, чланак је описао економско раздвајање које ће тренутни "униполарни свет" претворити у "биполарни": Северна Америка и Западна Европа против Русије, Кине и земаља БРИК-а. Од времена писања тог чланка коцкице новог биполарног поретка се све више слажу у препознатљиву целину:



Економско престројавање није случајност, већ кулминација деценије рада од стране Русије и Кине да победе Запад економским средствима. Очигледно, Русија и Кина се осећају довољно јаким у овом тренутку да формално упуте изазов западу, и они то и раде. Они су отишли толико далеко да су створили сопствени ММФ. Индија је управо торпедовала споразум са ММФ-ом вредан 1000 милијарди долара. Аргентина је одбила да плати дуг економским лешинарима по одлуци америчког суда и ефективно банкротирала. Све ово је била својеврсна мала револуција спакована у недељу дана, револуција која је усмерена на подривање доминантног западног финансијског система и успостављање новог заснованог на евроазијској контроли. Укључено у ову "револуцију" је наравно искључење америчког долара као валуте за куповину добара, уговора о снабдевању, или наруџбина међу чланицама Евроазијске Уније или земаља БРИК-а.

Следећи логичан корак, у таквом финансијском рату био би одлука Кине да прекине своју љубав према америчким доларима и америчком дугу. Чини се логично да када нови евроазијски финансијски систем стане на чврсте ноге, да би Кина могла да се реши нагомиланих америчких дугова и огромних резерви долара - и тако зада коначни смртни ударац Америци. Амерички економисти већ зову могућност да Кина пусти на тржиште огромне суме америчког дуга "кинеском нуклеарном бомбом". Последице таквих поступака од стране Евроазијаца биле би катастрофалне за економије у западном свету, и довеле би до масовних немира.

Неки кажу да Кина то никад не би урадила, јер би то било погубно за њену економију такође. Међутим, у томе леже лекције из историје из којих људи изгледа не уче - чак и кад су из врло скорашње прошлости. Након финансијског колапса 2008 Кина је послала око 250 милиона људи да се врате у своја села у време кинеске Нове године - и оставила их тамо. Мада су ти људи преко ноћи постали незапослени, без плата и накнада, није било револуције, није било хаоса - ништа. Ако би се слична ствар десила у западном свету, немири би били најпожељнији развој ситуације, а вероватно би било много, много горе. Све зависи од  очекивања и прохтева - Кинези их имају мало - Западњаци много.

То ме враћа на данашњи свет у сукобу. САД и Запад схватају да у финансијском рату не могу да  победе. У њему они ризикују да изгубе светску доминацију коју им долар даје, а коју НАТО одржава присилом. Без могућности да добије финансијски рат, и пошто није спреман да прихвати "најновији нови светски поредак", једини избор који запад има на располагању је да користи своју војну снагу - и то се изгледа и дешава. Једини проблем са коришћењем директне војне моћи је да њу поседују и Руси и Кинези, и што њено коришћење чини "узајамно уништење" готово сигурним резултатом ове опције. Уместо тога, Запад изгледа да је усвојио "рат из сенке" као приступ, у циљу дестабилизације Русије и Кине.

Што се Кине тиче постоје тензије са Јапаном, и са другим азијским земљама у Јужном Кинеском мору. САД је преместио своје војне снаге широм света на азијско поприште. Ипак, на основу актуелних догађаја, чини се да је први циљ Запада Русија. Запад је подржао збацивање украјинског председника што представља директну провокацију према Русији. Уместо да реагује формално отвореном инвазијом, Путин је изабрао да на "рат у сенци" одговори својим "ратом у сенци". Он је у ствари намамио главне војне снаге Украјине на исток и југоисток Украјине, што му омогућава да:

- брзо снабдева побуњенике;
- обезбеди супериорност у ваздуху ако и када то буде потребно;
- неутралише украјинску артиљерију ако и када то буде потребно;
- у суштини ограничи украјинску војску на област у којој би (ако то буде одлучио) могао да је уништи комплетно, не прелазећи украјинску границу, и да онда преузме целу Украјину за недељу дана.

Све је детаљно описано овде - Мишоловка.



Ове недеље тензије су порасле и на јужној граници Русије између Јерменије (где Русија има базу) и Азербејџана, што је довело до отворених борби. Тек да не остане у сенци, ове недеље релативно непозната група дигла је своју главу у борби за независност Сибира. Онда, наравно, ту је сукоб у Транснистрији (Придњестровље). Придњестровље је сепаратистички регион Молдавије који је у суштини (мада мали по површини) скоро независна држава у овом тренутку. Она такође има руску базу, и стратешки објекат муниције на својој територији. Међу руским аналитичарима, већина очекује да ова област буде следећa где ће се распиривати пламен рата западних сила. У широким цртама, ови сукоби око свих граница Русије имају једну заједничку карактеристику - они су пламенови који се распирују под утицајем Запада да би се дестабилизовала Русија (лична процена).

Затим, наравно, ту је империјална белешка са тренутним резултатима. Ирак је постао у суштини још један прокси рат где су лоши момци и религија измешани и замућени. ИСИС (Сунити) се распоређује из северне Сирије (савезник Русије) у Ирак (шиитски савезник Ирана и Русије). Иран (савезник Русије) је интервенисао да заштити владу Ирака у којој доминирају Шиити, како би јој помогао да задржи контролу над Ираком. Саудијска Арабија (савезник САД-а) је финансирала ИСИС снаге да збаце власт, прво у Сирији, а сада и у Ираку. Саудијска Арабија је чак  мобилисала 30.000 војника и поставила их на Ирачку границу. САД су могле да заврше ову кризу брзо пружајући ваздушну подршку ирачкој влади, али су  то одбиле. ИСИС је сада у стању да направи велике добитке у Ираку. У случају да нисте знали, пре интервенције САД-а у Ираку, САД су подржавале сунитску мањину да влада над шиитском већином. Међутим, кад год се заврши фаза "непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ", "интереси" се врате на своје место. Ове недеље су ИСИС снаге напале Курде (такође савезник САД-а) у северном Ираку. Курди су били прилично задовољни са оним што је ИСИС иницијално урадио, зато што им је то омогућило да освоје Мосул и територије за будући "Курдистан". То задовољство је било кратког века.

У сваком случају, поента је да, мада је то стандардна оперативна процедура САД-а и других сила, финансирање група ту и тамо да се постигну краткорочни циљеви могу да експлодирају право у лице онога ко их је користио. Изгледа да "коалиција вољних" овај пут неће моћи да траје превише дуго, пре него што се веће силе не укључе у сукоб. Ако се на пример Иран више ангажује у Ираку, и због тога ИСИС снаге буду поражене, не би било уопште изненађујуће да Саудијска Арабија уђе у Ирак са 30.000 војника. То онда постаје директна конфронтација Ирана и Саудијске Арабије на ирачкој територији - за почетак. То је врло реална могућност. САД има велики број база у Саудијској Арабији и директно је снабдева оружјем. То би могло да доведе до мешања САД у сукоб такође. Ако Саудијска Арабија почне да губи рат са Ираном, интервенција САД-а је загарантована. Дакле, као што можете видети, једноставна инвазија фанатичне групе какава је ИСИС може се прилично лако и брзо развити у регионални сукоб библијских размера.

За сваку акцију постоји реакција, како у науци, тако и у животу - укључујући и политику и рат - нажалост. Истина је да је свет већ у рату, али већина изгледа не успева да то препозна, нити изгледа да успева да види његове узроке. Уобичајени повици: "Ти си нациста, ми смо демократија, бла бла", су на крају, као и у почетку, једноставно реторика. Истина је далеко озбиљнија. Ово што се тренутно дешава у свету је рат, врући рат, који се дешава на више фронтова пред нашим очима. Наравно много од тог рата лежи у сенци, јер рат још још није спреман да буде отворен, али је ипак ту. Људи умиру, градови су уништени, државе и породице су подељене. Интереси делују, изазивајући једни друге да сукоб подигну на виши ниво, чекајући ко ће први да трепне, чекајући да ли ће неко трепне. Изгледа да су дани чекања можда готови и да ће улози у будућности само расти, а док не дође тај несрећни дан, ми смо и даље у светском рату, који се од оног правог разликује само у томе што је необјављен.

Извор: Политика Чврста као Камен