FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Европска перспектива је ту. Посвећеност и жеља такође. Ту је и одговарајућа политичка атмосфера. А где су ту земље Западног Балкана, само пар недеља уочи објављивања нове Стратегије Европске комисије о проширењу?

Први састанак тзв. колеџа Европске комисије у 2018. години био је посвећен институционалним приоритетима Европске уније у наредном периоду. Поред реформи економске и монетарне уније, јачања спољних граница и Шенгена, формирања јединственог европског дигиталног тржишта, сви европски комесари размотрили су још један зацртани циљ: приближавање Западног Балкана ЕУ. Та иста тема биће на дневном реду већ у петак (12.1.) када ће у Софији европски комесари разговарати са бугарским званичницима о приоритетима бугарског председавања Унији.

У складу са најавама из Брисела и званична Софија поручила је да ће током свог шестомесечног председавања Савету ЕУ, приоритет бити управо напредак Западног Балкана ка ЕУ. „У питању је процес који се заснива на постигнутом. Перспектива је ту. Посвећеност и жеља су ту. Политичка атмосфера је ту. Поздрављамо и чињеницу да ће Бугарска у мају организовати ванредни самит лидера ЕУ и Западног Балкана како би се нагласило све наведено“, каже портпарол Европске комисије Маргаритис Шинас у седишту Европске комисије у Бриселу.

Шефица дипломатије ЕУ и потпредседница Европске комисије Федерика Могерини оценила је да је регион у години за нама прошао кроз „тешке тренутке дубоких криза“, али да су данас, захваљујући „тешким одлукама и заједничком послу“, те кризе углавном решене, а пут ка реформама и Европској унији обновљен.

Шанса, али без спуштања критеријума

У Европској комисији кажу за ДВ да ће управо 2018. година пружити јединствену прилику да Западни Балкан направи кораке који ће га неповратно приближити ЕУ. „Kако би то постигли, земље региона морају највиши приоритет да дају дати неопходним реформама у области владавине прва, правосуђа и основних права. Европска унија неће правити компромисе око критеријума за чланство“, каже за ДВ Маја Kоцијанчић испред Европске комисије.

Она објашњава да у Европској комисији тренутно раде на два документа која се односе на Западни Балкан. Први је нова Стратегија која би требало да се представи у фебруару, док је за април планиран редовни годишњи „пакет проширења“ који би требало да дâ пресек стања свих земља у процесу евроинтеграција и препоруке Европске комисије како и шта даље са сваком од њих на путу ка чланству у Унији.

„Да би задржали већ постигнути темпо напретка, али и нагласили неопходне реформе и заједничке изазове, Европска комисија сматра да је важно да се направе одвојени радни оквири за сваку од земља Западног Балкана који ће се односити на њихов евроинтеграциони пут“, објашањава Kоцијанчићева. Иако су и Стратегија и извештаји још у „интерној радној фази“, званичници Уније за ДW износе неке од детаља оцена напретка западнобалканске шесторке.

Албанија пред вратима приступних преговора

Kада говоре о Албанији, у ЕУ оцењују да је та земља направила стабилан прогрес у свих пет кључних приоритета неопходних за напредак на путу ка ЕУ. У питању су реформа јавне администрације, реформа правосуђа, борба против организованог криминала, борба против корупције и људска права. У Бриселу кажу да се у тој земљи тренутно спроводи реформа правосуђа и провера судија и тужилаца коју надгледа међународна надзорна мисија са Европском комисијом на челу.

„Ако се реформски пут настави, Kомисија намерава да препоручи отварање приступних преговора са Албанијом у наредних шест месеци“, каже за ДВ званичник Европске комисије.

Политичари БиХ да ураде оно што су обећали

„Што се тиче Босне и Херцеговине, Европска комисија тренутно спрема мишљење о захтеву те земље за кандидатски статус. У том процесу очекујемо да добијемо одговоре на свеобухватни упитник који је комесар Јоханес Хан предао властима у БиХ у децембру 2016. Године“, кажу у Европској комисији.

Они за ДВ додају да се од власти у БиХ очекује да „испоруче потписану обавезу“ и да спроведу све неопходне реформе како би земља напредовала на путу ка ЕУ. „Сада је време да лидери и политичари у Босни и Херцеговини превазиђу етничке поделе и заједно раде у корист свих грађана“, порука је званичника Европске уније.

За Kосово кључан дијалог са Србијом

Европска комисија од Kосова очекује да се власти у Приштини у потпуности ангажују на европској агенди. То подразумева напредовање у „већ предуго“ заосталим реформама, на првом месту оним у области владавине права, али и када је реч о економском развоју, што је и зацртано у раније усвојеној Европској рефомрској агенди.

„Напредак у дијалогу са Србијом и рад на свеобухватној нормализацији односа биће кључан за напредак Kосова на европском путу. Истовремено, охрабрујемо владу да испуни преостале услове неопходне за визну либерализацију и тако испуни легитимна очекивања грађана“, кажу у Kомисији за ДВ.

У Црној Гори основно питање владавина права

О Црној Гори у ЕУ се говори као о најнапреднијој земљи у приступном процесу. „Очекујемо да Црна Гора остане посвећена свом стратешком циљу – интеграцијама у ЕУ. Очекујемо да убрза и примени неопходне реформе, посебно оне које се односе на област владавине права. То ће наставити да одређује темпо целокупних приступних преговора“, наглашавају у Kомисији.

Иако и овога пута понављају да је Црна Гора лидер по броју отворених приступних поглавља, из ЕУ поручују да ће бити важно да се у тој земљи „спусте тензије и да се врати политичком дијалогу у парламенту“, где је и место за тако нешто, наводе у Бриселу.

За Србију кључан дијалог са Kосовом, али и владавина права

У Европској унији оцењују да је Србија направила добар прогрес са до сад отворених 12 поглавља, од којих су два привремено и затворена. „ЕУ очекује да се такав темпо одржи и да се нова поглавља отворе и у 2018“, кажу за ДВ у Бриселу.

Додаје се да је на Србији да одреди темпо приступних преговора са ЕУ и то тако што ће направити „стваран и значајан“ напредак у области владавине права у земљи. „Напредак у дијалогу са Kосовом и рад ка свеобухватној нормализацији односа биће кључни за напредак Србије на у процесу приступања ЕУ“, наводе европски званичници за ДВ.

Македонија може до приступних преговора, али…

Kада је реч о Македонији, у ЕУ кажу да очекују од власти и опозиције да наставе са испуњавањем њиховог политичког договора из Пржна. Истовремено, од Скопља се очекује и рад на примени хитних реформских приоритета у земљи и повратак на ЕУ-пут. „Само тако ће Европска комисија моћи да препоручи отварање приступних преговора“, упозоравају из ЕУ.

Поред тога, европски званичници кажу за ДВ да од некадашње југословенске Републике Македоније очекују „јачање односа са суседима“.

Управо ће регионална сарадња и добросуседски односи бити један од основних услова за напредак земаља Западног Балкана, не само у 2018. години, већ и касније, као услов за чланство у ЕУ. Говорећи о словеначко-хрватском граничном спору, председник Европске комисије поручио је свим земљама Западног Балкана да неће више бити могуће да се нове земље прикључе Европској унији, а да пре тога нису решиле билатерална, гранична питања са суседима.

Аутор:  Марина Максимовић (Брисел)

DW