FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

gaza21-2

 

Где Сједињене Америчке Државе сеју демократију, ту расте смрт. У џаку из кога се захвата приликом засејавања по њивама света, које су оне заузеле за себе па ору и преоравају, семе те њихове демократије добро је измешано с лажима, психолошким ратовањима, атомским и напалм-бомбама, бомбама и високософистицираним пројектилима са осиромашеним уранијумом… Никако САД, још од Хирошиме и Нагасакија, никако оне да се смире.

Огрезле у крви Индијанаца приликом њиховог истребљена како би животни простор (и Хитлера је тај Лебенсраум одвео у рат – зна се и како је завршио) једног великог дела Северне Америке припадао искључиво њима, оне стварају Нато, шире своје војне базе по земљама које су освојиле и поробиле, производе хладни рат, производе вреле ратове у Кореји, Вијетнаму, по просторима Средње и Јужне Америке, па у новије време у СР Југославији, Ираку, Либији, Авганистану, Сирији, Египту, Украјини…

А сада смо, ево, сведоци како њихово блискоисточно мезимче Израел убија палестинску децу по школама, жене и старце по селима и градовима Газе. Израел то може. И по школи Уједињених нација може. Јер за њега Уједињене нације не постоје. Оне у ствари постоје онолико и онако колико и како Америци требају. Колико их и како она користи за сопствену употребу. За злочине које чине САД и верни чувари њеног лика и дела, нема међународних судова. Уједињене нације не смеју ни да помисле на оснивање било каквих трибунала па да се доказаним, осведоченим зликовцима, крвницима и којекаквим белосветским сатрапима бар донекле праведно суди. А да се не направи спрдачина од суда и суђења као што је случај са хашким судовима и суђењима поводом злочина у грађанским ратовима на просторима бивше Југославије.

Где Сједињене Америчке Државе сеју демократију, ту не постоји ни “д” од демократије. Таква демократија, пројектована из лабораторија инжењеринга зла, лажи, надмености, производње страха, силе, разних заразних болести… не може да се прими. Уместо ње – из тог затрованог семена ничу нове сателитске силе и силице, које беспоговорно учествују, извршавају наређено, захтевано… Јер Велика Сестра (да не говоримо непрестано о Великом Брату) зна шта треба да се ради и зна како се то ради: председник циљане а њој непослушне и непоткупљиве државе прогласи се диктатором, измишља се све најгоре и о њему и његовој држави, убацују се агентуре, стварају се бесмислени и невероватно глупих назива којекакве невладине организације, окупљају се, организују и у акције крећу домаћи фашистоидни плаћени издајници, са којима се организују такозване плишане уличне револуције, у игри је, наравно, и Нато, та улична банда добија и најсавременије наоружање… И шта? По до детаља разрађеном сценарију све тече даље: крв, кости, на све стране мртви у име те и такве америчке демократије. Скида се глава председнику дотичне до тада непокорљиве земље – један се веша, други се пред камерама стреља, трећи се од стране тих уличних зликоваца масакрира, четвртог, сланчена, улична руља одводи у Хаг…

А Уједињене нације ни да писну. Њихов савет безбедности заседа, заинтересоване стране читају некакве реферате, представници сателитских држава Велике Сестре говоре једно, друга страна говори потпуно супротно. Онда једна страна стави вето на од друге стране предложену резолуцију. Па се сви лепо разиђу. А крв се и даље пролива, мртвих је све више. И никога нема, а то би требало Уједињене нације да раде, да то заустави. Али, опет кажемо: њих нико не слуша. Никоме оне више нису ни потребне. Стога није ни чудо што се без било каквих санкција руши школа Уједињених нација у Гази и што се у њој убијају деца и службеници тих истих Уједињених нација.

Семе демократије Сједињених Америчких Држава, после Другог светског рата, бубрило је на сталној температури хладног рата. И на страху утериваном у кости властитог народа и у кости народа држава њихових верних сателита, њихових белокућних дворских љубимаца. Дуго је то у годинама после Другог рата био комунизам, дуго су то били Руси. (Старији могу, који су гледали, да се сете оне сјајне филмске бурлеске “Руси долазе”.) А данас је то тероризам. Приликом чега главни светски терориста плаши свој народ и народ својих верних пратилаца тероризмом који им прети из, рецимо, Авганистана! И то га плаши тероризмом који је сам, тај светски терориста, произвео и који и даље прозводи и издашно га храни. Итд.

А шта је данас Европска унија него колонија Сједињених Америчких Држава! Ни о чему она не одлучује. Осим што фабрикује безбројне несувисле законе и намеће их својим будућим, новопримљеним и старим чланицама. Чланице Европске уније нису суверене државе. Оне то знају: имају министре спољних послова, али им се спољна политика креира у Вашингтону, имају министре одбране (све је више жена на тој функцији, због испразних парола о глупости која се зове родна равноправност!), али им је одбрана у седишту Натоа, опет у Вашингтону (у Пентагону), мада формално јесте у Бриселу, имају свака своје мишљење, али им је мишљење – централно, заједничко, европско, унијско – у ствари америчко, јединствено, цементно, каквом ни коминтерновска идеологија не би данас била ни до колена. Па је, Европску унију наиме, Америка пујда на Русију. А Русија је много више и много дубље Европа него што су то САД. Јер свакако је боље и за демократију много лепше, срећније и безбрижније да се било какви сукоби воде што даље од америчког тла. Инжењери крви и ратова непрестано на томе раде.

А Уједињене нације, улегле у кутију од зграде, налик на окомито постављену шибицарску кутију, смештену на америчком тлу, с безбројним чиновницима распоређеним по дебелим картицама својих масних плата (част изнимкама), ћуте о безбројним мртвима широм Америци непослушних држава света. Док се нуклеарно наоружање шири, док се лажи и страхови незаустављиво шире, док фашистичке плишане револуције цветају по асфалтима улица до јуче сасвим мирних градова света… док се све то из Сједињених Америчких Држава извози као демократија, по обрасцу оних геноцидних вредности по чијим су узусима уништени Индијанци, дотле Уједињене нације ћуте. Или стидљиво, као каква тек у богату кућу придошла сиротињска млада – шапућу. Да их не би неко случајно чуо. Неко ко не жели да их чује кад њему то није у интересу.

И тако се то врти: од демократије до демократије, од крваве улице до крваве улице, од убијене деце до убијене деце по школама Уједињених нација, од… А шест и по милијарди беспомоћног света посматра ту смртоносну, апокалиптичку игру шачице светских силеџија.

Јер, где год да Сједињене Америчке Државе сеју демократију, ту расте смрт.

Само, докле!?

 

Пише: Стеван Лазић

(Интермагазин.рс)