FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Док Запад користи украјинску кризу и конкретно трагедију са малезијским “Боингом” како би појачао притисак на Русију, у другом конфликтом региону, на Блиском Истоку – распламсао се сопствени рат. Но, за разлику од претходних случајева, овај пут увођење израелске армије у Сектор Газе није изазвао посебно узнемирење у светским престоницама. Тамо су исувише заузети са Украјином и Русијом. На слично информационо “покривање” Израел је очигледно и рачунао. Ми овде имамо посла са још једном манифестацијом “информативног рата”, тестираног, између осталог, и на Балкану.

Операција “покривања” представља операцију у којој се ради смањења одјека сопствених акција користе гласни догађаји у другим земљама и регионима, што је традиционално распрострањен метод у геополитици. Класичан сиже представља амерички филм “Реп врти пса” (WagtheDog) – у коме председник САД увучен у сексуални скандал и страхујући за свој реизбор, наређује да се на Балкану организује виртуелни рат (у Албанији), уз директан пренос.

Међутим, у условима процвата информативних технологија ради стварања “димне информативне завесе”, не треба чак ништа специјално иницирати. Довољно је анализирати постојеће информативно пространство и у њега успешно уградити своје акције.

Очигледан пример сличне тактике представљала је ратна операције САД против карипске острвске државе Гренаде, у октобру 1983. године. Курс власти те земље на развоју војно-политичке сарадње са СССР-ом, Кубом и КНДР, изазвао је оштро противљење од стране Вашингтона. У Белој Кући су чак говорили о претњи размештања на острву совјетске стратешке авијације. Поред тога, амерички “јастребови” су тежили да се избаве од “синдрома Вијетнама”. “Није се смело дозволити да авет Вијетнама вечно лебди изнад земље и онемогућава нас да штитимо легитимне интересе националне безбедности”… Ми нисмо хтели никога питати за дозволу, већ смо поступили тако како смо сматрали да је потребно – сећао се касније тадашњи председник САД Роналд Реган.[1]

Доступни документи сведоче да су САД одрадиле операцију против Гренаде још 1981. године. Било је то у оквирима вежби OceanVenture-81– најкрупнијих вежби икад спроведених у Карипском басену.[2]Међутим, било је потребно информативно покривање – и за тако нешто је послужио инцидент – инцидент на територији СССР-а од 1. септембра 1983. године, са обарањем јужнокорејског “Боинга”. Управо на таласу антисовјетске хистерије, Бела Кућа је издала наређење за војну операцију против Гренаде.

Та пракса је још јасније бљеснула на Балкану 1995. године – где су се истовремено рзагорели сукоби и у Хрвастској и у Босни и Херцеговини. Хрватско руководство је у тесној сарадњи са НАТО пактом разрађивало блиц-криг против Срба у Републици Српској Крајини. А како би у информативном пространству одвукли пажњу међународне заједнице, путем хитних конференција за штампу, репортажа и других формата, “убацивана” је информација са сателитских снимака која је наводно доказивала масовна убиства у босанском градићу Сребреници. Истина, ти снимци су показивали само неке земљане радове који су у целини носили потпуно неодређен карактер – баш попут многих видео-материјала које сада САД објављују у Украјини. Ипак, главна ствар је урађена: европска јавност је само причала о масовним гробицама у Босни и Херцеговини и “антимуслиманском геноциду”, па је акција хрватске војске која је уследила била у другом или трећем плану, чак добивши и своје “морално” оправдање.

Тако да израелске власти уопште нису пионири у области информативног “покривања” својих акција. Они само вешто користе западне, пре свега америчке методе.

Истине ради, треба рећи да се ипак у западним престоницама приметило схватање пропагандне и геополитичке игре Израела. Конкретно, према подацима париског часописа LeParisien, влада земље је укинула раније донету забрану на спровођење демонстрација солидарности са Палестинцима у Паризу. Против ове забране изјаснило се најближе окружење председника земље, социјалисте Франсоа Оланда. Сам шеф државе је обећао да неће дозволити “преношење сукоба између Израела и Сектора Газе на територију Француске”.[3]

Савет за људска права при УН у Женеви одлучио је да оснује независну међународну истражну комисијуза истраживање кршења међународног права у Сектору Газе током операција које се воде од 13. јула 2014. године. У резолуцији која је донета упркос противљењу САД и њених блиских савезника, истиче се да “Савет за људска права најодлучније осуђује широка, систематска и масовна кршења људских права и фундаменталних слобода у току остварења израелске војне операције на окупираној Палестинској територији од 13. јула 2014. године”. Поред тога, документ позива Израел да хитно прекине војну операцију у Сектору Газе, као и да отвори све прелазе на својим границама”.[4]

Према изворима из Брисела, у руководству ЕУ такође размишљају и о томе “како извршити реалан притисак на Израел” у вези са његовим последњим дејствима у региону.[5]Међутим, украјинска политика према Западу засад је без промена. Због тога – треба очекивати нови “информативни рат” усмерен не само против Русије, већ и оних земаља које не журе да се присаједине антируском хору – таквих као што су Мађарска и Србија. Како се веома пригодно у свом последњем извештају изјаснио стручњак француске банке CreditAgricoleCIB, “још нема знакова да политика улази у фазу деескалације”…[6]



[1]Цит.по: Гордиенко А.Н. Энциклопедия военного искусства. Мн., 1998. С.509.

[3]Le Parisien, 22.07.2014

[6]AP 280617 GMT Jul 14

Петар ИСКЕНДЕРОВ