FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Експерт: Породица Џоа Бајдена лично заинтересована за дестабилизацију ситуације у Украјини

Према мишљењу новинара и оснивача сајта wideawakenews.com Чарлија Мекграта, конфликт у Украјини иде на руку фрекинг компанијама, а и породици потпредседника САД Џоа Бајдена. Управо за градове око којих се налазе залихе гаса у шкриљцима је украјинска армија водила најжешће борбе.

Прошло је само неколико недеља од момента када је кијевска армија повратила контролу над индустријским градовима Славјанск и Краматорск. Тамо се већ врло активно поставља опрема за производњу гаса из шкриљаца под будним оком украјинске армије.

Управо на територији такозваног Дњепровско-доњецког базена, где ће се према плановима власти развијати фрекинг индустрија, Кијев се најактивније борио против снага отпора. Раније је локално становништво протествовало против спорног метода производња, али су због рата сви спорови одложени.

Међу компанијама које су добиле лиценцу за бушење у том региону је и британско-холандски енергетски гигант Shell. Још једна заинтересована страна – украјински холдинг „Бурисма“ у чијем Савету директора се однедавно налази и син потпредседника САД Џоа Бајдена. Новинар и оснивач сајта wideawakenews.com Чарли Мекграт је у интервјуу за RT испричао шта он мисли по поводу тога.

Експерт је рекао да су Чешка, Холандија, Француска и Немачка забраниле на својој територији производњу гаса из шкриљаца методом хидроексплозиј – ломљења пласта, или фрекинга.

На истоку Украјине, у региону где се води грађански рат, компанијама се пружа могућност да игноришу све законе и протесте против фрекинга и избегну процедуре које би морале проћи да би добиле право на производњу гаса из шкриљаца. Породица Џоа Бајдена је лично заинтересована за дестабилизацију ситуације у Украјини, подсетио је Мекгарт. Син Бајдена је ушао у Савет директора украјинске нафтне компаније „Бурисма“ и после тога је Сенат почео енергично да гура разраду гаса у том региону.

„Зар то није сукоб интереса? Корпорације су нашле згодан моменат да под прикрићем војне операције почну са превозом опреме у Украјину и започну свој посао“, прокоментарисао је догађаје оснивач сајта wideawakenews.com..

 

 

Градоначелник Кличко саветује Кијевљане да се утопле уочи „тешке зиме"

КИЈЕВ, 29. јули – РИА Новости. Градоначелник Киејва Виталиј Кличко прогнозира тешку грејну сезону за Украјину и препоручује Кијевљанима да набаве грејалице и утопле куће.„Морамо бити поштени – имаћемо тешку зиму. И ми морамо урадити све како би ова зима била што безболнија за становнике главног града. Ми морамо информисати становништво о важности уградње технологија за уштеду енергије, изолације и утопљавња кућа и додатних грејних тела, ако је потребно електричне, а не гасне рингле на шпорету“, стоји у саопштењу Кличка на његовом сајту. Градоначелник је препоручио и да се провере комуникације и електрична мрежа, како би спремни дочекали већу потрошњу електричне енергије за време грејне сезоне. Кличко је рекао да Кијев поседује само половину количине гаса која је потребна за грејну сезону и да власти траже алтернативу. Влада Украјине је већ препоручила министарству за регионални развој, грађевинарство и комуналне услуге да проучи могућност смањења за два степена минималне температуре у становима до почетка грејне сезоне, како би се уштедео гас.Гаспром је раније прешао на авансно плаћање за испоруке гаса Украјини због дугова Кијева и смањио испоруке. У Гаспрому тврде да увођење аванса неће утицати на испоруке руског гаса у Европу. Украјинска влада је изјавила да планира да донесе неколико одлука којима би стимулисала прелазак потрошача са природног гаса на друге врсте горива. Нафтогаз је 16. јуна, одмах после преговора са Гаспромом око аванса. Поднео жалбу Арбитражном суду у Стокхолму са захтевом да се уради ревизија уговора о испоруци гаса. Украјинска компанија посебно инсистира на смањењу цене гаса и тражи од Гаспрома 6 милијарди долара за преплаћени гас, који је испоручен од 2010. Руски концерн се са своје стране обратио Арбитражном суду у Стокхолму са тужбом против Нафтогаза због дугова, који су на дан када је почело авансно плаћање износили 45 милијарди долара.

 

 

ММФ: Санкције против Русије могу утицати на светску привреду

Јачање санкција против Русије негативмо ће утицати на привреде Европске Уније, земаља ЗНД, као и на целокупну светску привреду, саопштено је у извештају Међународног монетарног фонда.

САД и ЕУ уводе против Русије санкције због украјинске кризе. Москва их назива контрапродуктивним и незаконитим. Русија је, такође, више пута изјављивала да није једна од страна унутрашњег украјинског сукоба.

Према оценма ММФ, могуће смањење испорука гаса из Русије у Европу је „значајан“ ризик, узимајући у обзир да РФ испоручује око трећине гаса који се користи у ЕУ.

 

Глас Русије