FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

                                

Данас се многи стручњаци питају због чега се Русија не меша у украјинску кризу иако борбе на истоку земље и даље трају, без обзира на објављену обуставу ватре и све напоре међународне заједнице да нађе мирно решење. Наша колегиница Франосаз Компуен је ово питање поставила Оливијеу Берјујеу, аутору економског блога lescrises.fr и председнику удружења DIACRISIS.

 

Шта мислите о немешању Кремља и Русије у целини у ситуацију у Украјини? Да ли ће се Русија ограничити увођењем економских и гасних санкција према Украјини или треба очекивати нешто радикалније мере?

Мислим да сад у Русији, за разлику од Запада, има довољно разумних људи и да је већ то врло важан позитиван моменат. Иако се на истоку о овоме воде одређени спорови, засад не видим зашто би се Русија активно мешала у ситуацију у Украјини. Међутим, ако ситуација постане још заоштренија, не може се искључити директна или индиректна помоћ становништву на истоку Украјине.

Недавно су на небу изнад Луганска примећени амерички хеликоптери типа Apache. Да ли Русија у том случају има права да следи принцип реципроцитета, односно да пошаље оружје устаницима с југоистока?

Рекао бих да принцип реципроцитета не одговара баш најбоље кад су у питању сукоби овакве врсте, о чему очигледно сведоче тренутни догађаји на Блиском истоку. То је изузетно сложено питање. Локални отпор се пре свега односи на источне Украјинце који већ неколико недеља пружају жесток отпор. То је заиста чудно: шачица људи је узела власт у руке на истоку и пружа отпор редовној војсци.

Да ли међу устаницима има само 2000 људи?

Њих веровато мора бити нешто више, али је свеједно чудно што војска не успева да поврати територију. Као прво, то значи да војска уопште не гори од жеље да се бори против браће са истока земље. Као друго, испоставља се да су ови људи одлично организовани и да уживају подршку становништва с истока. Испоставља се да одређена територија покушава да се одвоји по угледу на Југославију и то изазива велику забринутост. Шта се може учинити у таквој ситуацији? Најзанимљивије је што је овде било и обуставе ватре и преговора, иако већина становнштва нема намеру да постане део Русије, као што је то Крим учинио на почетку конфликта. Зато ми се чини да ће преговори овде бити прилично дуги с притиском од стране Русије и Запада. Али ако се пусти оружју на вољу све то може да доведе до сложене и опасне ситуације по локалну геополитику.

Сад се често праве паралеле између догађаја у Украјини и дешавања у Грузији из 2008. године. Шта мислите, да ли је такво поређење оправдано или је натегнуто?

Чини ми се да је ту све прилично натегнуто, зато што се ради о крајњим решењима. Тим пре што Украјина истовремено тоне у праву економску провалију. Ако се погледају цифре индустријске производње и економски показатељи у целини, поставља се питање колико ће се још одржати западноукрајински режим. Већ за пола године мораће да се суочи с апсолутном несташицом свега и свачега. Али да ли ће устаници са истока издржати толико? То је врло тешко питање и не мислим да је Русија спремна да дозволи да борбе дођу до њених граница. Оваква ситуација већ данас изгледа изузетно страшно. На крају крајева, на власти у Кијеву су такве партије као што је „Десничарски сектор“, тамо се чине потпуно безумне ствари о којима се у западним медијима скоро не говори. Русија има сопствене границе и она није заинтересована за превише активно мешање, али не може ни да дозволи да се у потпуности згази локално становништво, које историјски одржава тесне везе с њом. Односно, сад се сви налазе у врло сложеној ситуацији и чини ми се да је понашање Кремља сасвим разумно. Људи треба да покушају да смире страсти, да издејствују одржавање преговора и обуставу ватре. Нажалост, САД се тренутно не придржавају оваквог става и надам се да ће тако поступити макар Западна Европа. Сад стичем управо такав утисак. Западу је својствено да критикује друге, али тренутна ситуација сведочи о потпуном краху његове политике.
опширније:

serbian.ruvr.ru