FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

                                               

Нисам обраћао пажњу на упозорења да нема ничег дивљијег и неконтролисанијег на свету од предела на коме се спајају Европа и Азија. Оних 300 путника малезијског авиона које је неко погубио на небу били су још лаковернији
(фото, Аеродром у Кијеву)

 

Дуго смо одлагали мој пут у тазбину у Казахстану. Да смо на то још мало почекалии можда нас не би више било... Но, кренимо, ипак, од почетка и по цену да не буде све баш много занимљиво, мислим, ипак да би могло помоћи неке ствари разумеју.

Моја жена, коју сам упознао у Прагу, Пољакиња је пореклом, тачније њени родитељи су пореклом из западне Украјине где и данас данас има доста Пољака. Када је почео рат јуна 1941, Ј. В. Стаљин је, као и друге житеље с линије фронта у које није мао поверење, преселио стотине пољских, немачких, украјинских породица у средњеазијски Казахстан, да не сметају обрачунима на главним правцима рата ујесен 1941.

И тако су Пољаци, Немци, Украјинци депортовани у дивљину северног Казахстана, практично јужног Сибира и ту некако остајали живи, мада не баш сви. Касније се већина њих, пошто су прошла ратна искушења и они у  међувремену постали мање политички непободни, преселила у јужни Казахстан, где се много лакше живело.

Вратимо се, ипак, на главни ствар. Тако ја, негде средином маја, полетех авионом из Прага преко Кијева за Алма Ату на пут дуг више од  10 сати,  по цени, ако је то уопште важно, од само 450 евра (повратна карта), за разлику од других компанија, на пример турских, код којих је то коштало скоро два пута више. Вратили смо се средином јуна опет, преко Кијева.

Нисам обраћао пажњу на упозорења да нема ничег дивљијег и неконтролисанијег на свету од предела на коме се спајају Европа и Азија.  Морам признати да сам се, ипак, бојао овог путовања. Утолико више, што је све изгледало некако лажно мирно и регуларно. После „победе демократије на Мајдану“, Крим  је експресно био „усисан“, а на Истоку су стално обарани хеликоптери. Али сви су нам гарантатовали сигурност...

Нигде у животу нисам на аерордому претрпео такву детаљану контролу као на „транзиту“  у Кијеву. Гомила ситница у стварима које су нам великодушно пропустили на аедродрму у Прагу, одједном је постала велики проблем на контроли у Кијеву. Највеће чуђење и проблем је изазвао мој „уређај“ за чешање (имам суву кожу која ме често сврби и зато „чешало“ увек носим са собом). Решили су да ми га одузму, као и чешљеве од метала, и претили чак високом казном. Мојој жени су одузели неке парфеме и помаде...

Све те ствари смо, ипак, спасили  уз надокнаду од двадестак  евра тако што смо их прикључили у пртљаг који није лични и не уноси се у кабину. Тражили нам унапред дупло више а онда, кад су видели да ћемо те ствари радије бацити, пристали на најнижу цену. Украко, овако  детаљна контрола је имала смисла да би се потом све то наплатило и ставило у џепове цариника и полицајаца. Није малициознио да се помене опште уверење да је Украјина, која је некад важила на најразвијенији део СССР-а, најкорумпирања а због тога вероватно и најмање успешна међу посткомунистичким земљама.

Потпуни сам лаик за авио-летења али ми се чинило да су пристајања на аеродроме у Кијеву у Алма Ати трајала знанто дуже него што је уобичајено (о конфору и да не говоримо). Но,  не искључујем да су у страху велике очи... Али, дуго чекање на слетање у рано јутро изазивало је неминовно узнемирење путника.

Морам признати да нисам искључивао стрепњу да неки лудаци набаве ракете земља-ваздух и покушају да оборе не само неки хеликоптер него и авион на украјинском небу. Ипак, то ми се чинило претераном чак и блесавом претпоставком јер авионе, ипак, обарају, само исламски џижхадисти, ако се изузму од раније ирски националисти и хрватски тј припадник усташких терориста који су вероватно јединствени пример да су до свог циља НДХ (савемена верзија гласи РХ) дошли (и) на овај начин. Северна Ирска тј Алстер још припада В. Британији иако ником није јасно какво право Лондон има на Ирску.

На Западу се и даље мисли да они с тим немају ништа и да мечка неће заигратати пре њиховим двориштом. Тиме само варају себе и још више невине путнике малезијских и других авиона који лете небом Средње Азије или источне Украјине.

Милан Лазаревић, Праг

www.balkanmagazin.net