FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

САД наставља да врши притисак на европске државе у намери да их натерају да пооштре антируске санкције. У смислу разлога, администрација Барака Обаме наводи, наводно неиспуњавање захтева упућених Москви да утиче на „деескалацију украјинксе кризе“. Колико су исправне и поштене дате оптужбе и какви су истински разлози руске политике у украјинском питању?

Пре свега, мора се рећи, да оштри антируски курс Вашингтона наилази на растуће противљење у самој ЕУ. Извори у Бриселу наводе бар десет земаља које су одлучно против пооштравања санкција. На том списку се конкретно налазе Француска, Луксембург, Аустрија, Бугарска, Грчка, Кипар, Словенија и тренутно председавајућа држава ЕУ- Италија. Да, ваљало би рећи и да Немачка не жури да подржи САД, без обзира на многе разговоре између председника Обаме и канцеларке Меркел. И не ради се само о шпијунском скандалу између Берлина и Вашингтона, већ и у непостојању жеље међу немачким бизнисменима да наносе било какву штету економксим интересима своје државе.

Противници пооштравања санкција указују на одсуство објективних основа за овај корак и напомињу да Москва не само да се не меша у украјински конфликт, већ и позива стране да што пре престану са војним дејствима и започну преговоре. То је било наглашено и током преговора председника Русије Владимира Путина и канцеларке Меркел.

Није тајна да су још пре пар недеља многи на Западу претпостављали и чак на то рачунали да ће Русија ући у конфликт са Украјином и послати своју војску. „За Кремаљ, ескалација насиља може да буде повод да уђе са својом војском у источне регионе Украјине“- указује у свом коментару радио станица Deutsche Welle. А главнокомандујући Уједињених оружаних снага НАТО у Европи, амерички генерал Филип Бридлав, према извештајима агенције Ројтерс, чак је предложио да руска војска «може да прође кроз читаву Украјину и да уђе у Приднестровље».

Коме би ишао на руку могући рат? Очигледно, не Русији, не грађанима Доњецка и Луганска и не Европљанима- већ пре свега САД. Вашингтон може дати «војни импулс» сопственој кризној економији и коначно да посвађа Русију и ЕУ, као и да туђим рукама разруши систем енергетске безбедности у Европи, поставивши Европљане у положај да зависе од америчког гаса, као и да отворе своје тржиште за америчке производе. Осим тога, ескалација насиља у региону ће довести до великог броја избеглица, којих би можда по броју било и више него у бившој Југославији- објаснио је за медијску агенцију «Русија данас» директор руског Института глобализације и друшветних миграција Борис Кагарлицки:

Послодавци активно користе овакав вид миграције како би подривали тржиште рада и смањивали плате радницима. Сваки нови талас миграције, са своје стране, доводи до снижавања висине месечне плате оних људи који су дошли раније.

На овакав начин «навођење» Русије на конфликт са Украјином политички и економски иде на руку само одређеним снагама са Запада. Историјске околности такође не служе у корист уласка руске војске у источну украјину. За разлику од Крима, који је историјски припадао Русији или имао посебан статус, «Новорусија» није имала историјску, ни међународно-правну «субјективност», а садашњи развој ситуације у овом региону је неизвестан.

Савремена историја Луганска и Доњецка се ствара пред нашим очима и житљи тих области морају самостално да одреде своју судбину- онако како је то учинило становништво са Крима. Требало би свему томе додати да према садашњим резултатима испитивања јавног мњења, две трећине грађана Русије не жели да руска војска буде послата у Украјину.

Глас Русије / Петар Искендеров