FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Кључ целе приче јесте време: колико дуго снаге федералиста у градовима на југоистоку Украјине могу да издрже притисак војне операције Кијева.

Комбинованим нападом хеликоптера, оклопних возила, падобранаца, командоса, евромајдановаца и припадника „Десног сектора“ на град Славјанск, јуче ујутро започела је нова фаза „антитерористичке операције“ Кијева против побуњеника федералиста на истоку и југоистоку Украјине. План операције је да се украјински командоси и падобранци убацују директно у центар града, где би брзом акцијом покушали да заузму зграде локалне власти и телевизију и тако сломе морал федералиста побуњеника. Подршку операцији дају украјинске оклопне јединице на периферији Славјанска везујући уз себе снаге локалне самоодбране на барикадама.

 

Наравно, то је био ратни план Кијева, а како ниједан ратни план не преживи судар са реалношћу, тако и овај већ на почетку показује озбиљне недостатке. Наиме, украјински падобранци и командоси спуштени су у центар Славјанска хеликоптерима Ми-8, које су из ваздуха штитили јуришни хеликоптери Ми-24.

 

Резултат првог јутра операције јесу три срушена хеликоптера: два Ми-24 и један Ми-8. Кијев је одмах обуставио налете својих хеликоптера, јер је очито да федералисти побуњеници располажу ручним противавионским ракетним системима „стрела-2М“ и „игла“.

Федералисти побуњеници могли су те ракете да добију од Русије, али су могли да их узму и из заузетих магацина украјинске армије у том подручју. Јер, како је пре три месеца оружје масовно узимано из касарни и магацина украјинске војске на западу земље за потребе Мајдана, после се то исто догађало на југоистоку државе за потребе федералиста побуњеника.

 

Углавном, обарање три хеликоптера украјинске војске само током једног јутра показало је да ваздушни простор у том делу државе није безбедан за летење. Украјински падобранци искрцани у центру Славјанска остали су сада без борбене и логистичке подршке хеликоптера. Уколико би им притекла у помоћ украјинска борбена авијација, авиони би морали да се спусте ниско ради прецизног гађања и избегавања колатералне штете, а онда би и они били циљ за ракете типа „игла“. Јер, украјинска авијација не располаже суперпрецизним ракетама и бомбама за гађање са великих висина или раздаљина.

Друга могућност за помоћ падобранцима у центру Славјанска јесте продор украјинских оклопних јединица са периферије ка центру града. То доноси и уличне борбе и жртве, мада се на ТВ снимцима види како грађани голим рукама покушавају да зауставе украјинске оклопне транспортере, који их у лаганој вожњи одгурују.

 

Кључ целе приче јесте време: колико дуго снаге федералиста у Славјанску и у другим градовима на југоистоку Украјине могу да издрже притисак војне операције Кијева. Ако издрже следећа три дана – они су победили, јер кроз то време могли би да стекну статус жртве чак и у европском јавном мњењу, а са друге стране Москви дају шансу да директно војно интервенише.

 

Дакле, три су могућа сценарија у следећих десетак дана. Први је да најновија војна операција Кијева не успе, што ће сигурно закомпликовати политичку сцену у Кијеву уочи избора 25. маја и охрабрити референдум о независности југоистока Украјине заказан за 11. мај. То би уједно био и велики пораз Запада и најбољи развој ситуације за Русију. Москва не би морала да војно интервенише, а показала би се снага и аутентичност побуне федералиста. Сумњам да ће Кијев, а поготово Запад, дозволити такав развој догађаја.

 

Друга могућност јесте да снаге Кијева војно савладају федералисте побуњенике на југоистоку земље – имају сасвим довољно војно-полицијских ефектива за тако нешто, наравно, под условом да народ југоистока Украјине не устане на масовну побуну и по цену великих жртава.

У том случају Москва ће послати своју војску у то подручје под ознаком мировних снага ЗНД-а. Русија може брзом операцијом ваздушно-десантних снага и ударима оклопних јединица пресећи све правце и напросто блокирати и опколити све јединице украјинске војске у том подручју и присилити их на предају.

За такву операцију довољне су две ваздушно-десантне бригаде и четири оклопно-механизоване бригаде копнених снага. Заштиту војишта могу да пружају и тешки системи ПВО, као што је С-300ПМУ1 са територије Русије. Превласт у ваздушном простору тог дела Украјине руска авијација може лако да успостави.

 

Како би се понашале украјинске јединице у случају судара са руском армијом? Или би се распале, повукле, или предале. Руска војска може да успостави линију раздвајања на реци Дњепру већ за 48 сати.

 

Трећи сценарио јесте да услед увођења санкција САД и ЕУ против Русије и због жртава међу цивилима на југоистоку Украјине, руска војска крене све до Кијева. Ко би могао да је заустави?

 

И у НАТО-а са жаљењем констатују: „Нико“. Јер нико у Европи и није способан да данас ратује с Русијом због Украјине – а надајмо се да већих сукоба ипак неће бити.

(Политика)