FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

                       

Турска тражи да у босанско-херцеговачке морске воде уплове две фрегате турске ратне морнарице

Јесте министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу својевремено рекао да су „Турци дошли на Балкан на коњима, и, ако треба, опет ће доћи”, али ево и сада желе да дођу, али са ратним бродовима.

Наиме, Министарству спољних послова БиХ стигао је службени захтев Анкаре да Војнопоморска академија Турске са својим бродовима изврши војне вежбе у акваторији Неума.

Турци траже да у босанско-херцеговачке морске воде уплове две фрегате турске ратне морнарице, фрегата „TCG Cezayirli Gazi Hasan Рasa” i „TCG Sokullu Mehmet Pasa”, то јест ваљда фрегата „Мехмед-паша Соколовић”.

Што би рекли Срби из Републике Српске, намерно су послали фрегату са тим именом. И где су баш поред Црног мора и Медитерана сада нашли да вежбају у водама Неума, туристичког места и јединог босанско-херцеговачког мора.

Стога су се градски оци Неума сасвим оправдано побунили против најављених турских поморских вежби – сматрају да то може да отера туристе, а Неум живи од туризма.

Став о упловљењу турских ратних бродова треба да заузме и Председништво БиХ као колективни врховни командант оружаних снага БиХ, док је члан тог председништва из Републике Српске Небојша Радмановић унапред најавио да ће гласати против турских војних вежби у Неуму.

Јесте да је још Кромвел рекао како је сваки ратни брод у страној луци најбољи амбасадор своје земље, али, у конкретном случају, шта то Турска жели да поручи земљама Балкана преко својих ратних бродова?

То је, заправо, директна политичка порука свима на Балкану да Турска не заборавља ко је овде владао 500 година. То је порука и Сарајеву и Бањалуци. Јер, није ваљда Јадран тако мали да се због вежби мора упловљавати и у Неум?

Одједном, чак са две фрегате? Страни туристи могу да се уплаше, мислиће да Руси нападају, а да Турци бране Неум.

Хрватска и Албанија су чланице НАТО-а, као и Турска. Анкара је могла, да је хтела, поморске вежбе да изведе и у њиховим водама. Или хрватске и албанске власти у туристичкој сезони не дозвољавају такве игре на мору?

Чак ни бивша Југословенска ратна морнарица није вежбала у јеку туристичке сезоне или је то чинила далеко од туристичких места. У Неуму, колико знам, никада.

Ако је Турцима до поморских вежби, што не отплове мало до Крима па да тамо маневришу? Ем им је ближе, ем би имали вежбу у сасвим реалним условима, ем реалног „условног противника”.

Истина, вежбају они управо сада и у Црном мору, али не даље од територијалних вода Бугарске. Међутим, они хоће Неум, баш Неум, а држава БиХ нема ратну морнарицу, мислим да нема ни обалску стражу, можда тек један или два полицијска чамца на оних неколико километара обале.

Јер на овој су страни Јадрана ратне флоте прибрежних држава одавно девастиране. Са киме ће онда да вежбају турски ратни бродови у водама Неума? Сами са собом?

Територија Неума формално пресеца Хрватску на том простору. Постоје и гранични прелази са територијалним водама БиХ, што је занимљива прича. И Бањалука би, наиме, могла да постави питање колико босанскохерцеговачке обале процентуално припада Републици Српској.

Па да онда Бањалука позове Црноморску флоту да и она дође код Неума да вежба. Ако то Сарајево не дозволи, Бањалука би могла да позове руску речну флоту да доплови до Бијељине или Шамца.

Јер, Дунав и Сава су међународни пловни путеви и ратни бродови страних држава могу њима да пролазе.

Када су се у данима најжешћег спора Београда и Москве око резолуције Информбироа, почетком педесетих година прошлог века, једно јутро на Дунаву код Калемегдана појавили совјетски ратни бродови, Едвард Кардељ је одмах позвао професора Правног факултета Милана Бартоша. Професор му је лепо објаснио да је све у складу са међународним правом.

Ако, дакле, Сарајево буде инсистирало да турски ратни бродови уплове у Неум, нека Бањалука позове руске бродове све до Српског Брода. Тамошњу рафинерију ионако су купили Руси и ево разлога да доплове и руски ратни бродови.

Изгледа да карикатуриста Сабахудин Турбо није уопште, као уметник, претеривао када је у марту 1991. у сарајевском „Ослобођењу” државу БиХ нацртао као Буриданово магаре које збуњено стоји између „источне” и „западне” вучје сене.

Оптимизам да БиХ може остати стабилна и срећна држава, чак и ако њен етно-близанац Југославија нестане са европске политичке карте, градио се на култу „босанског комшилука”. Но, у међувремену су минерски срушени и много јачи култови на балканским просторима...

Мирослав Лазански

www.politika.rs