FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Експерти Међународног монетарног фонда не схватају шта се дешава са економијом Украјине. ММФ је још у априлу објавио да даје Украјини двогодишњи кредит у висини од 17 милијарди долара. Прва транша износи нешто више од 3 милијарде и одмах су је уплатили, а са другом су се појавили проблеми. У фонду одлагање објашњавају ситуацијом која се брзо мења у земљи и неопходношћу да да са владом размотри мноштво питања.

Запад очигледно постепено почиње да спознаје какву јаму је ископао не само Украјини, већ и читавој Европи. Западни медији, а после њих и неки политичари, постепено мењају тон својих изјава. На пример, агенција Ројтерс је признала да се економија Украјине руши због рата на Југоистоку који траје од маја. А британски Гардијан објавио је интервју са цивилима који нису могли да оду из градова које данас брише са лица земље украјинска армија и припадници националне гарде. Услови, истиче издање, неиздрживи су: у већини домова нема воде и струје, гаса, мобилна веза ради са прекидима. Артиљеријска паљба и бомбардовање уништили су водоводне пумпе, линије електричних водова, гасоводе. Само железници бојева дејства су нанела штету до сто милиона долара.

Украјинска економија и пре почетка грађанског рата је балансирала на ивици краха. Нове кијевске власти тешко да могу нешто да поправе — и рачунају, очигледно, само на помоћ Запада. Ради добијања помоћи ММФ оне су морале да смање планиране трошкове — да смање број запослених на буџету, да замрзну плате и социјална издвајања, да повећају цену гаса, грејања и струје у условима девалвације гривне. И то је тек почетак — све тек предстоји, сматра економски аналитичар Александар Карајевски.

Држава неће имати довољно пореза. Значи неће добијати како треба плату учитељи, лекари и слично. А то ће се одразити на стандард људи — већ се одражава. Ако се одбаци све политизирање, Украјина је банкротирала. Земља не моће да живи без спољног финансирања. Само ове године Украјина, како би отплатила негативни салдо платежног биланса, дужна је 20 милијарди долара, тачније онај кредит који ће добити од ММФ.

Све већу грудву социјалних проблема украјинска влада такође планира да елиминише помоћу Запада. Светска банка је обећала Украјини 300 милиона долара. Банка изјављује да ће новац отићи на проширење циљаног програма социјалне помоћи за најмање заштићене слојеве становништва. Само да ли ће ова ”астрономска” сума бити довољна да бар нешто промени? - сумња директор групе компаниеј АЛОР Сергеј Хестанов.

300 милиона долара, ако се узме да у сиромашне у Украјини може да се уброји десетак милиона људи, то је читавих 30 долара по човеку. Зато ће највероватније новац бити потрошен на неке програме.

Подаци о стању украјинске економије мало заостају за напетим извештајима са театра бојевих дејстава на Југоистоку. Ево неких од њих. Златне и девизне резерве Украјине само у јуну су пале за 5%. Украјиснка предузећа сносе колосалне губитке, који су скочили више од 5 пута у поређењу са истим периодом прошле године. Сетва је ове године упропаштена — углавном због цена горива које су скочиле за 35-40%. Хлеб је поскупео 30-70%, основне намирнице су поскупеле троструко. Гаса за грејну сезону нема довољно, како је саопштио Нафтогаз, треба похранити у складишта још најмање 6 милијарди кубних метара.

Све ове проблеме западне транше неће решити — њих једва има довољно за сервисирање дугова. Тако да свој Мајдан пред зиму Порошенко највероватније неће избећи. Ако се, наравно, раније нешто не догоди. 

Глас Русије / Игор Силецки