FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Управо завршени дводневни самит ЕУ у Бриселу протекао је у знаку продубљених противуречности у тој организацији. Ову чињеницу није могао да забашури чак ни потписани економски споразум са Украјином, Грузијом и Молдавијом о асоцијацији и слободној трговини тих земаља са ЕУ. Могуће је да ће се у тренутку спровођења овог документа у праксу, сама Европска Унија суштински променити, што ће створити квалитативно другачију ситуацију по питању пријема Србије и других балканских држава.

“У потписаним споразумима нема ничега што може да штети Русији. Они су усмерени на стварање заједничке будућности и просперитета” – прокоментарисао је потписивање ових докумената Херман ван Ромпеј, председник Савета ЕУ. Он је то прогласио “најамбициознијим пројектом сарадње ЕУ са трећим земљама” и “почетком европског пута Грузије, Украјине и Молдавије”.1

Руководство ЕУ у целини болује од слабости према помпезним генерализацијама и метафорама. И приликом увођења еура било је речи о “најамбициознијим пројектима”, као и уочи пријема 10 нових чланица у свој састав 2004. године, а такође и приликом презентације програма “Источно партнерство”. Говорећи о резултатима овог самита, хтео бих низу догађаја без преседана додати још две чињенице – но, овај пут негативне за ЕУ. Прво, на нивоу Савета ЕУ спроведено је гласање о кандидатури за новог шефа Европске комисије. И први пут се та организација поделила практично на два дела, по питању даље сарадње са Русијом.

Према подацима лондонског часописа The Financial Times, у овом тренутку Италија најагилније иступа против јачања антируских санкција. У суштини сличну позицију заузимају и Аустрија, Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка, Мађарска и Бугарска. Лагер оних који се залажу за увођење такозваног “трећег пакета” санкција против Москве (који укључује и енергетску сферу) предводи Велика Британија.The Financial Times овде убраја и Немачку, Шведску, Данску, Пољску, Румунији и прибалтичке земље.2

Јачина ове супротстављености и релативна равнотежа снага нису дозволили учесницима данашњег самита да донесу одлуку о пооштравању антируских санкција: међу политичком и пословном елитом ЕУ расте схватање погубности таквих мера за привреду читаве Европе.Јер у овом тренутку Русија обезбеђује најмање трећину испорука гаса у Европу, а њене трговачке везе са ЕУ више од 12 пута превазилазе размере трговинске размене са САД.

Поред тога “умирујући” утицај на умове Европљана у скорије време ће пружати политичке околности у самој ЕУ, којој предстоје озбиље промене у руководећим структурама. Сукоб између бритаснког премијера Дејвида Камерона и његових колега, на овом самиту је само привремено решен. Камерон није успео да блокира кандидатуру за председника Европске комисије бившег премијера Луксембурга и екс председника евро-групе Жан-Клод Јункера, у коме Лондон види присталицу оштре централизације политичких и финансијских институција ЕУ која прети британским интересима. И Велика Британија овде није усамљена. На овом самиту позицију Лондона подржала је и Будимпешта – што је у оквирима саме ЕУ створило својеврсну осовину супротстављену Бриселу. И премда је Дејвид Камерон (назвавши Јункера лицем из осамдесетих које не може да решава проблеме будућих година) обећао да ће сарађивати са новим председником Европске комисије – курс на одвајању Велике Британије и њених истомишљеника из региона Централне и Источне Европе, као и из Скандинавије, само је добио додатни импулс.

Истовремено је свима у ЕУ, посебно у еврозони, више него јасно да је неопходна прекомпозиција организације у овом виду. А време за доношење одлучних мера по питању реформисања ЕУ и еврозоне, по свој прилици истиче. Стручњаци Светске банке недавно су објавили извештај-прогнозу Global Economic Prospects-а, у коме се Брисел упозорава на опасност од дефлације. “Инфлаторна очекивања унутар монетарног савеза и даље су стабилна. Међутим, у случају смањивања инфлаторних очекивања може се појавити опасна спирала дугова и дефлације” – истакнуто је у документу. А суверени дуг и дан данас – без обзира на антикризне мере – и даље остаје на веома високом нивоу. У еврозони он износи 96,2%, а у целој ЕУ – 87,1% од БНД.3 Оваква ситауција ограничава антикризне могућности Европске комисије и Европске централне банке. Чак и долазак нових људи за управљачки кормилар, сам по себи тешко може променити ситуацију.

Зато и не чуди да се (то признаје и сама Европска комисија) композитни износ пословног поверења потрошача у привреду еврозоне умањио у јуну текуће године до 102 поена, уместо прогнозираног раста до 103 поена. Када коригујемо податке за мај, вредност индикатора је износила 102,6 поена, а не 102,7 како је раније било најављено. Анкетирани стручњаци агенције за пословне новости Bloomberg предвидели су повећање индекса поверења до 103 поена. Индикатор поверења европских компанија умањује се за коригованих -3,1 поен у мају, до -4,3 поена у јуну са просеком предвиђеног смањења за -3 поена. Оцене индекса потрошачког поверења за јун погоршане су за -7,5 поена у поређењу са раније прогнозирана 7,4 поена.

Овај показатељ је у мају износио -7,1 поен и чак и то је представљало рекорд у последњих 7 година.4Међутим, очигледно да чак ни тај негативни рекорд није могао дуго да се одржи. Све ово слути погоршању пословне климе у ЕУ, што са своје стране може представљати весника нове банкарске кризе. У сваком случају, паника међу штедишама низа крупних банака у Бугарској, већ је почела…

1http://top.rbc.ru/economics/27/06/2014/933117.shtml

2The Financial Times, 27.06.2014

3 http://www.fondsk.ru/pview/2014/06/23/finansovye-riski-evrozony-28053.html#

4http://www.vestifinance.ru/articles/44381?utm_source=qip&utm_medium=news.qip&utm_campaign=news

Фонд стратешке културе / Петар Искендеров