FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Вашингтону и Варшави пуца жуч. У француском бродоградилишту Сен-Назер, на Атлантику, руски морнари почињу обуку за први “мистрал”, један од два десантна брода купљена за Црноморску флоту. САД и Пољска захтевали од Париза да Француска откаже посао
(фото, француски носач хеликоптера типа "мистрал")

Фрегата руске морнарице “Смољни”, пристала је јуче ујутро уз док француског бродоградилишта Сен-Назер, на западу Француске на Атлантику, довезавши у Француску “десант” од око четири стотине морнара који ће се обучавати за службу на француским бродовима за десант типа “мистрал”. Један од њих ће Русији бити испоручен до краја 2014. а други 2016. године, јавио је јуче Ројтерс.

 

fra mistral ntv ru 15 okt 2013

 Поринуће првог брода "мистрал" за потребе руске морнарице, у француској луци Сен Назер 15. октобра прошле године (фото, НТВ.ру)

Погледи на “опасност од Русије”

Вашингтону и Варшави пуца жуч. Руска набавка ових, иначе најмодернијих десантних носача хеликоптера, тенкова и маринаца у Француској, прилично пластично изражава меру међусобне солидарности НАТО чланица у време украјинске кризе. Указује на разлику у томе ко, како и у којој мери верује у причу да је Европа суочена са “опасношћу од Русије”.

САД и Пољска захтевали су од Париза да Француска откаже посао. Поготово што “Владивосток” и “Севастопољ”, како ће се десантне лађе звати, неће запловити према Пацифику, како је Москва првобитно планирала већ у правцу Крима.

Крим је од недавно у функцији војног покривања Црног мора, наспрам америчког поморског присуства у Медитерану и настојања Вашингтона да се контролишу Кавказ и транспорт енергије на запад.

 

smoljni-sen-nazer

 Руски војни брод "Смољни" јуче, на улазу у француску луку Сен Наазер

 Послења реч поморске војне технике

Бродови су последње достигнуће технологије, а осим тога су и прва значајна војна набавка Русије у иностранству после нестанка Совјетског Савеза. Имају хелиодром, у стању су да понесу по 16 хеликоптера (у руском случају Ка-50 или Ка-52), имају по четири барже за десантно искрцавање и могу понети чак по 70 војних возила, од чега 40 тенкова. Посада сваке од лађа броји по 450 људи.

Француски “мистрали” уговорени су за суму од милијарду и 200 милиона евра укупно. Француској, посао с Русијом донео је хиљаду радних места. Москви је посебно важно што Русија учествује у изградњи уградњом појединих компонената сопствене производње – фактички, купујући “ноу-хау”.

Претходни председник Француске Никола Саркози, похвалио је 2011. трговину с Русима као “доказ да је хладни рат завршен”.

 

fra mistral presek

 Француски носач хеликоптера "мистрал" опремљен је и десантним контејнерима

 Сикорски о застрашивању

Произилази - није завршен. Примедбе Варшаве и Вашингтона, саопштене посредством појединих функционера власти, могле су се чути већ приликом уговарања француског посла с Русијом. Међутим, тада - због војног пословања Француске са силом којој је “резервисано” да буде жигосана као стална опасност за Европу.

Сада, после пуча у Украјини, примедбе Паризу преточене су у много енергичнији захтев. Министар одбране Пољске Радослав Сикорски тврдио је да ће бродови послужити “застрашивању источно-европских народа”.

Послужиће “застрашивању суседа Русије на Црном мору”, рекао је Сикорски француском Монду – могућно је, мислећи на Румунију и Бугарску. Те две земље уступиле су Америци базе са ратним полетним пистама уз Црно море а Румунија, и положај за инсталирање америчких анти-ракетних система.

“Не мислим да би Француска желела да оружјем снабдева агресора”, цитиран је Сикорски.

Група америчких конгресмена упутила је писмо генералном секретару НАТО, залажући се да бродове које су Руси платили прекупи НАТО пакт, од Француске.

 

fra-mistral-heliko

 "Мистрал" са хеликоптерима на палуби

Или лађе или паре назад

Председник Француске Франсоа Оланд нашао се на мукама, јер ни Руси нису били пасивни. Марта, потпредседник владе за индустрију одбране Димитри Рогозин, поручио је Француској “да поштује уговор и бродове испоручи о року, или да врати паре, а и бродске делове израђене у бродоградилишту Балтијски завод”.

Наводно, није се помињало, али “процурило је” да купопродајни уговор Руса и Француза садржи и клаузулу о одштети у случају раскида.

Најзад, огласио се и Владимир Путин, у изјави медијима поводом посете Нормандији.

“Очекујемо да наши француски партнери изврше своје уговорне обавезе, па ако све буде како смо уговорили, не искључујемо могућност да буде и даљих нарудзбина – не по сваку цену - у морнаричкој бродоградњи”, цитиран је шеф Русије. Путин је разјаснио да је руско-француска сарадња изводљива “у авијацији, бродограђњи и другим областима”.

Шеф Русије није пропустио прилику да Французима разјасни шта је по среди, оптуживши САД и ЕУ да су изазвали кризу у Украјини, “помажући противуставни државни удар” у тој земљи. У сваком случају, Париз је мотивисан да и сам брани национални посао пред спољним притиском, тврдњом да би отказ испоруке “мистрала” Русији “више штете нанео Паризу него Москви”.

Ништа, разуме се, још није готово док бродови не буду у руским рукама. Ипак, појединост да су јуче стигли у Француску припадници руске морнарице, који ће бити њихова прва посада, наговештава расплет у општеевропском интерсу.

Петар Поповић

www.balkanmagazin.net