FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Председник Владимир Путин: ”Једнополарни модел света није успео. Постоји нада да ће Запад престати да намеће другим земљама своје принципе, претварајући планету у светску касарну”.

У уторак руски шеф државе допутовао је у МИП на Смољенски трг, где је на традиционалном саветовању амбасадора и сталних представника формулисао главне задатке руске дипломатије. Ови задаци нису претрпели неке значајније измене: Русија се и даље залаже за јачање мира, подршку глобалне и регионалне стабилности и безбедности. Али ове задатке у последње време све је теже реализовати. Говори председник Владимир Путин:

На карти света појављује се све више региона где је ситуација хронично грозничава. Од дефицита безбедности пати Европа, Блиски и Средњи Исток, Јужна Азија, Пацифички прстен, Африка. Испољава се систематски дисбаланс у светској економији, финансијама, трговини. Наставља се брисање традиционалних моралних и духовних вредности.

Тешко да ће остати сумње у то једнополарни модел уређења света није успео. Народи и земље све гласније изјављују одлучност да сами одређују своју судбину, чувају свој цивилизациони и културни идентитет, што ступа у противречност са покушајем неких земаља да сачувају доминацију у војној сфери, политици, финансијама, економији и идеологији.

Русија се залаже за владавину међународног права уз очување водеће улоге УН. Међународни закон треба да буде обавезујући за све, а не да се примењује селективно ради сервисирања интереса појединих изабраних земаља или група држава. Најважније је што он треба да се једнозначно тумачи. Немогуће је данас тумачити га на један начин, а сутра на други, како би се угодило текућим политичким коњуктурама — изајвио је Владимир Путин. Ситуација у Украјини, сматра председник, управо је последица ове неодговорне политике.

Ви и ми морамо јасно да схватамо да догађаји провоцирани у Украјини постали су концентрисани израз познате политике одвраћања. Њено корени сежу дубоко у историју. Таква политика није престајала, нажалост, ни после завршетка хладног рата.

У Украјини у опасности су се нашли наши сународници, Руси, људи других националности, њихов језик, историја, култура, законита права, гарантована, између осталог, европским конвенцијама. Имам у виду људе који се осећају као део ”широког руског света”.

Какву су реакцију наши партнери очекивали од нас, при томе, како су се одвијали догађаји у Украјини? Ми, наравно, нисмо имали право да оставимо грађане Крима и Севастопоља на милост и немилост ратоборних националиста радикала. Нисмо могли да допустимо да буде битно ограничен наш доступ акваторијуму Црног мора. Да на кримску територију, у Севастопољ, овејан ратном славом руских војника и морнара, на крају крајева (мени се чини прилично брзо) дођу НАТО трупе и да буде кардинално промењен баланс снага у приобаљу Црног мора. Тачније у суштини све за шта се Русија борила од времена Петра Првог, а можда и раније, било би прецртано.

Желим да сви схвате: наша земља и даље ће енергично бранити права Руса, наших сународника у иностранству, користити за то читав арсенал постојећих средстава: од политичких и економских до предвиђених у међународном праву хуманитарних операција права на самоодбрану. Подвлачим: оно што се дешава у Украјини кулминација је негативних тенденција у међународним пословима. Оне се нагомилавају годинама. Ми смо одавно на то упозоравали. Нажалост, наше прогнозе се остварују.

Међународни развој немогуће је унифицирати — изјавио је руски председник — али могу се и потребо је тражити тачке додира, видети у другима не само конкуренте, већ и партнере, успостављати сарадњу међу различитим државама, њиховим унијама и интеграционим структурама.


”Иза складних речи о слободном избору, о европcкој будућности, крију се покушаји да се Украјина учини зависном територијом са свим последицама које из тога проистичу” -изјавио је Владимир Путин на саветовању амбасадора и сталних представника РФ. Према мишљењу шефа државе, и Европу јесноставно желе да ”искористе” у нечијим интересима. Ову изјаву је српски публициста, политички аналитичар Миодраг Заркович у разговору за Глас Русије тумачио као кориговање спољнополитичког програма Москве:

Често сметнемо с ума да ово што се дешава јесте ратно стање. Рат је некада оружани, некада је економски, некада је политички, мада је најчешће мешовити. Мислим да је једини начин односа са Западом врло оштар став, врло оштро непрепуштање. Шта је најчешћа наша мана, а можда и руског руководства? По мом мишљењу то што придајемо превелики значај томе шта они мисле о нама. Јер не верујем да се они потресају тиме шта ми мислимо о њима.Погрешно је мислити да наш став може да утиче на њихово мишљење.

Јасно да Украјина уопште нема чак ни привида борбе за слободу, демократију. Зашто су се тукли на Мајдану? Ништа од тих наводних идеала и идеја се није остварило. Тако да према западу и према свима виновницима овог покоља у Украјини треба заузети што чвршћи став.

 

Глас Русије / Сергеј Дуз