FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Главни рат  који се данас води против Русије је информационо-психолошки, a усмерен  je на промену не само политичких гледања, већ и погледа на свет уопште код руског народа. Стручњаци говоре о „рату свести“ у коме  поражени објекат  у ствари представља одређени тип гледања на свет.

 

Када је пре неколико година Парламентарна скупштина Савета Европе     донела резолуцију  којом је по одговорности за изазивање Другог светског рата изједначила СССР и нацистичку Немачку, постало је јасно да Запад припрема рехабилитацију нацизма. Када и уколико до тога коначно дође критиковање нацизма ће бити проглашено за злочиначко, а тврдња „Хитлер је главна жртва стаљинизма“ ће постати једна од премиса нове идеологије.

Догађаји у Украјини су очигледан доказ да је прва етапа те рехабилитације од стране Запада  завршена… Јединственост украјинског феномена је у томе што се   нови нацизам у Украјини појавио као грандиозна химера која је ујединила фашисте, ционисте, либерале, окултисте, екуменисте, паписте, протестанте. Маски  и идејних  прогласа је много, али је суштина иста. Без обзира на зависност од формалне припадности овој или оној конфесији, партији или секту, све оне имају исту представу о будућем светском поретку и о методама којима се он гради. И религија им је иста: то је религија тоталне власти у систему у коме је за свакога унапред припремљено место и комадић својине (некоме месо, а некоме кост).

Од времена европских револуција Запад је навикао да се клања натчовеку  - бићу које себе ставља на место Бога. Данас је такав лик представљен или у лику председника САД, или у лику римског папе, или комесара УН за људска права, а може изненада да се појави у колективном лику НАТО-а, ОЕБС-а, Савета Европе, Европске уније, Светског јеврејског конгреса и, најзад, Хабада. А када се јави – он покушава да свој поредак заведе у крви.

Да би се људи натерали да прихвате право „одабраних“ за тоталну власт неопходно је да се изврши престројавање не само свести, већ и читаве грађе  људске  душе. Тотална власт – то је апсолутна контрола разума, осећања и, најважније, воље људи. Начини за гушење туђе воље су у различитим  структурама  редова (ордена) разрађивани вековима.  На нивоу државе то је први пут постало јавно у нацистичкој Немачкој,  творевини  англо-америчких и ционистичких финансијских кругова који су тако признали и пропаст свог троцкистичког пројекта у Русији.

Данас, гледајући како западни политичари нежно чаврљају са „јацењузима“  и „турчиновима“ који издају наредбе о извођењу крвавих казнених операција,  како олигарси-ционисти финансирају фашистичке плаћенике, себи јасно представљаш како је Европа  пакована у нацистички „нови поредак“ не тако далеких 30.година двадесетог века. Како се шепурио пред Хитлером Џон Чембрлен, како су са нацистичким поздравом  спортисти ишли на Олимпијске игре у Берлину 1936.године, како је негована Банка за међународне обрачуне којом су управљали нацисти док су у њој одрађивали своје финансијске послове све време трајања рата.

Довођење нацистичког режима у Немачкој је имало неколико циљева.

Прво - уништење совјетске Русије, која је представљала модел друштвеног развоја, заснованог  на вредностима,   у највећој могућој мери супротним религији „златног телета“.

Друго - удруживање Европе под вођством највећих немачких бизнисмена у јединствен привредни систем, чији је финансијски нерв  требало да буде Банка за међународне обрачуне у облику структуре која је обезбеђивала усаглашавање интереса централних банака држава,   међусобно   непријатељских. Планирано је да ће, када Немачка заврши  уједињавање Европе, нацистичку врхушку да замени наднационална елита која ће наставити изградњу новог поретка,  сада већ у светским сразмерама.

Треће – реализација ционистичког пројекта формирања државе Израел, за шта је било неопходно да се као жртва принесе део јеврејског народа. После рата, спекулишући са патњама обичних Јевреја, ционистичка врхушка је формирала религију Холокауста, која се претворила у снажан инструмент управљања светским јавним мњењем у интересима крупног јеврејског капитала.

Четврто, претварање Немачке у простор за гигантски експеримент за  успостављање контроле  над свешћу. То је био програм потпуног престројавања човека у складу са методама евгенике -  како позитивне (формирање „новог човека“), тако и негативне (претварање човека у људски сурогат). До рата   евгеничке експерименте Немци су вршили тесно сарађујући са америчким и енглеским научницима.

После рата сав  богати материјал о томе  је  пажљиво сакупљен и премештен у Америку. Кроз „пацовске ходнике“ Ватикана у оквиру операције „Стега“ америчка обавештајна служба је извезла и највеће немачке научнике и прикључила их америчким истраживачким програмима које су контролисале тајне службе. Тако је, на пример, било са Вернером фон Брауном, који је постао један од одговорних руководилаца  НАСА. Исто то се десило и са директором Института еугенике у Берлину О.Ф. фон Фершуером. 1949.године он је био изабран за дописног члана обновљеног Америчког друштва за генетику човека,  које је искомпромитовану еугенику крило под новим називом „генетика“. А први председник тог друштва  је постао Г.Д.Мелер, сарадник Рокфелеровог универзитета, који је 1932.године радио у немачком Институту кајзера Вилхелма на програму испитивања мозга.

Један од највећих проналазака Американаца је постао немачки генерал Рејнхард Гелен, руководилац Хитлерових обавештајаца на Источном фронту и оснивач „Геленове организације“ која је доцније претворена у Федералну  обавештајну службу Савезне Републике Немачке (BND).Као резултат „јуриша на мозак“ које је Гелен радио заједно са председником Труманом, руководиоцем Стратешких служби (УСС) В.Донованом и Аленом Далесом, обавештајна служба САД је реорганизована како би је претворили у високо ефикасну тајну подривачку организацију. Кулминацију тих напора  у САД представља формирање (1947.године)  Савета за националну безбедност и агенције ЦИА.  Како је писао истраживач Рон  Патон, „то је био врх правничког леденог брега који је крио невероватну количину незаконитих поступака владе, између осталог и илегалних програма за контролу људске свести“. 

Многобројне евро-атлантске организације, које су формиране после рата, и које су радиле на европској интеграцији,   радиле су и на увлачењу великог броја нациста  у тај посао.  Међу њима су се нашли и први секретар Билдербершког клуба, принц Бернхард (који је каријеру почео као есесовац), и вођа прве Европске комисије Валтер Халштајн.

Дуго је програм изградње новог светског поретка вршен под хуманистичким паролама, јер је његова дубинска веза са окултним структурама скривана. Данас се све променило. Хуманизам се претворио у трансхуманизам, отворено је проглашено „право“ човека на  превазилажење своје људске природе са преласком на најрадикалније облике експеримента на човеку, што га тера да се утопи у инфернални свет.

Ако је раније Запад себе приказивао  као борца против „безбожничког комунизма“ и „исламског фундаментализма“, данас он, најзад, отворено изговара име свој правог непријатеља. Како је недавно  изјавио   један од главних иницијатора придруживања Украјине Европској унији, шведски министар иностраних послова Карл Билт, у неколико последњих година Русија се променила нагоре. Ако је у првих десет година после распада  СССР-а она у својој политици демонстрирала приврженост западним вредностима и покушавала да их приближи свом становништву, садашње руско руководство иде као да га становништво води на поводцу и постало је јака опозиција Западу. Путин, изјавио је Карл Билт, демонстрира приврженост не општесветским, већ православним вредностима, а православље је опасније од исламског фундаментализма и представља главну претњу Западној цивилизацији, између осталог и зато што покушава да озакони породичне односе и зато што се понаша непријатељски према гејевима и трансгендерима.[1]

И тако, маска честитости и пристојности коју су архитекте новог светског поретка дуго носиле је збачена, и они су прешли на отворено фашистичке, нељудске методе управљања. Оно што данас видимо у Украјини то није рецидив нацизма, то је део доследно извршаваног стратешког плана: баш тако виде највећи финансијски светски кланови формирање новог светског поретка. И Коломојски, хранилац кољача, крв је њихове крви.

Тиме се објашњава потпуно ћутање западних политичара, организација за заштиту права, папе и осталих „миротвораца“ о оним вапијућим ратним злочинима који се пред нашим очима дешавају у Украјини. Сви они су саучесници у тим злочинима, и сви они су у стању да мисле само у ратним терминима. На последњем састанку Билдербершког клуба говорило се управо о припреми рата против Русије. То је директно признао и један од учесника састанка – холандски политичар С.Дидерик.[2]

А ево шта пишу Украјинци, људи чији се глас не може чути ни са једног медија: „Данас су целог дана бомбардовали и пуцали артиљеријом по Красном Лиману и Славјанску – ја тамо имам рођаке. Брда лешева, а ти људи  су седели у траповима и бушотинама, зверства су страшна. Убијају децу, бомбардовали суболницу за душевне болеснике у Семеновки, једноставно су је сравнили са земљом, пуцали су по „хитној помоћи“ која је превозила рањенике, бомбардовали су обласну болницу, ранили хирурге… људи немају хлеба, неколико дана не довозе, из продавница су разграбљене  последње резерве. Тенкови и оклопна возила су испод наших прозора. „Нацики“ шетају и по кућама проверавају документе, постављају крст на куће, не знам шта то значи. За најмањи отпор – стрељају. Тешко је да се поверује? Али – истина је… Нема речи како то да се назове. Гори су од фашиста“.



[1] http://politobzor.net/show-18704-karl-bildt-rossiya-stroit-pravoslavnyy-bastion-protiv-zapada.html

[2] http://www.nouvelordremondial.cc/2014/06/02/les-membres-du-bilderberg-parlent-avec-les-manifestants-dune-future-guerre-avec-la-russie/

Олга ЧЕТВЕРИКОВА