FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

УПОЗОРЕЊЕ ПРОФЕСОРА ВОЈНО-ПОМОРСКОГ КОЛЕЏА САД МАЈКЛА ВЛАХОСА У ЧАСОПИСУ THE NATIONAL INTEREST

 

         ТЕШКА геополитичка ситуација на међународној арени сваког дана подгрева велики сукоб Истока и Запада.

         Професор Војно-поморског колеџа САД, Мајкл Влахос, уверен је да је рат између Сједињених Држава и Кине - која се незадрживо развија у економском и политичком смислу - готово неизбежан.

         У часопису The National Interest објављен је његов аналитички текст под називом „Историјско предсказање: застрашујућа могућност рата између САД и Кине”, у којем Влахос прво прави историјско-политичко поређење: он сматра да је савремено стање односа САД-Кина слично ситуацији из 1861. године када су се због дипломатске епизоде са отмицом британских амбасадора на броду „Трент“ за време грађанског рата у САД, Сједињене Државе и Уједињено краљевство нашли на граници ратног сукоба.

         Брод армије Савеза USS „San Jacinto“, под командом капетана Чарлса Вилкса, пресрео је 8 новембра 1861. године британски поштански брод RMS „Trent“. Двојица дипломата Конфедерације Џејмс Мејсон и Џон Слидел заробљени су јер су у својству амбасадора пошли у Велику Британију (која је тада испоручивала најновије оружје конфедералним снагама) и Француску да издејствују дипломатско признање Конфедералних Сједињених Држава Америке у Европи. За време трајања кризе, те дипломате су се држане као ратни заробљеници у луци Форт Ворен у Бостону, док је британска влада захтевала од САД извињење и хитно ослобађање заробљених. Америчка влада је Британце доживљавала као озбиљну војну претњу. Земље су се нашле на ивици објаве рата.

 

         Десет је разлога зашто се 1861. година, без обзира што су снаге са обе стране Атлантика биле спремне за објаву рата, није догодио. Професор Влахос сматра да те чињенице на занимљив начин преплићу са разлозима који могу да буду реалан разлог за сукоб на релацији Америка-Кина данас.

 

         1. Пропаганда рата у медијима. Савремена ратна реторика никако се не може поредити са медијском ситуацијом у XIX веку. За разлику од потпуног одсуства колективних очекивања рата у Британији 1861. године, савремени став западних медија јавности не даје било какав избор - рат је насликан у свим његовим бојама, а његов најјачи симбол, несумњиво су Национална Ослободилачка Армија Кине и њена морнарица.

 

         2. Ограниченост ресурса. Као што је Велика Британија у XIX веку била ослабљена Кримским ратом и нередима у индијским колонијама, САД и њихова привреда и војни ресурси данас буквално, након војне кампање у Авганистану и Ираку, запомажу „одста“ и опомињу „више никада!” Иако су викторијанци само спорадично одговарали на војно-поморске претње, данашње размере одбрамбених кампања америчког војног естаблишмента, морају бити сасвим упадљиви бизнис-планови. 

 

         3. Економски планови, према мишљењу професора Влахоса, који Британији 1861. године нису дали да започне рат (има се у виду могућност да Британија остане без извоза памука који је био велика ставка у буџету краљевства) развој америчке привреде и свеопшта глобализација данас, „нису кочница” за почетак војног сукоба.

 

         4. Главни непријатељ. Британци нису имали потребу да у XIX веку користе сву силу.... Али, Американци су распадом СССР изгубили свој сан - да одолевају најопаснијем непријатељу своје нације и света, у које су периодично спадали и немачки милитаристи, и нацисти и комунисти. Од `50-тих година ни Јапанци, ни исламски екстремисти, ни „руски медведи” нису оправдали америчка очекивања за прави велики рат широких размера. Зато Кина потпуно одговара свим критеријумима „главног монструма”, а у САД се приказују крваве кинеске серије о заробљеним јапанским војницима, које само распаљују ватру већ поменуте војне пропагандистичке доктрине. 

 

         5. Главно оружје. Ако је америчка Ратна морнарица 1861. године имала легендарни „Монитор”, први оклопњак, потпуно израђен од кованог гвожђа дебљине 11 палаца одраслог човека, онда се данас амерички генералитет налази у сталним размишљањима о D-21, или Донг Фенг-21, двостепеној кинеској балистичкој ракети средњег домета на чврсто гориво које она обилато штанцује и које су буквално у стању да преполове моћне америчке бродове. Апокалиптичка претња прекоокеанским ракетама велике прецизности толико је реална да ће, америчка армија и обавештајне службе заиста морати да униште читаву команду Народно-ослободилачке армије Кине, обавештајне и комуникационе службе као и све кинеске компјутере.

 

         6. САД данас, као викторијанска Енглеска некад, улажу огромна средства у велике ратне бродове чија осетљивост расте са развојем технологија. Влахос је по овом питању скептичан, али каже да ће САД у случају могућег рата са Кином бити у добитној комбинацији. Кина, која је тренутно у војно-поморској супериорности, нагло и брзо јача војну силу, док се америчке могућности да се такмиче пропорционално мање. Међутим, овде се поново укључује америчка  пропагандна и медијска машина - у јавности се ствара осећај да Кинези вишеструко превазилазе америчку моћ у војно-поморском потенцијалу, тако да људи у Америци почињу да подржавају дејства власти у повећавању својих војних снага. 

 

         7. Америка, ослабљена у грађанском ратом у XIX веку, прави геополитичку паузу и престаје да се такмичи са Великом Британијом и постаје за Британију погодна област за најразличитије инвестиције. Британци и даље имају своје геополитичке интересе - они и даље имају Канаду, Бермуде, Кубу, Мексико и сл. А Кина, са својим поморским амбицијама и агресивном војном политиком, и САД које оптужују Кинеза за крађу војних тајни и које развијају војне технологије са невероватном брзином, саме доприносе ескалацији оружаног сукоба који би наводно повољан. 

 

         8. После Грађанског рата у САД, Велика Британија се у Европи „повукла” у страну, у Европи у којој је започињао руско-турски сукоб, беснео француско-пруски рат и почињао Рисорђименто (Уједињење Италије - национално-ослободилачки покрет италијанског народа у XIX веку). Данас се САД такође „одричу” своје 30 година дуге доминације на Блиском Истоку и окрећу према новом „главном” непријатељу. 

 

         9. Огромна Канада била је јарбол престижа Британске империје све до Другог светског рата. Успешна одбрана лоше утврђених граница, чак и Квебека, била је аветињска нада за Британце 1861. године - зато је главни задатак тада био да се смање ризици за канадске провинције. Док су данас азијске земље - прави разјарени тигрови - у сваком моменту спремне за борбу, реални ризик за САД данас није могућност да се од њих не одбране, већ увлачење Америке у њихове геополитичке сукобе. 

 

         10. Да је Велика Британија 1861. године извршила инвазију, то би за председника Линколна значило прекид свих путева обједињавања које је толико стрпљиво градио. Тада је шеф Стејт департмента упозоравао да би британска интервенција довела до светског рата „између америчке и европске гране британске нације”. У контексту вечитог рата Истока и Запада, потпуног краха цивилизације, хуманизма и светског поретка - данашњи сукоб Американаца и Кинеза био би већих размера и много опаснији.

 

         Као Британија, и САДсу 1861. године брзо схватиле да хипотетички рат у условима тадашње кризе брзо довео до потпуног узајамног уништења, али је данашњој елити Америке и Кине потребан овакав сукоб, свакој из својих разлога.

 

         Рат је, по нимало утешним закључцима професора Влахоса, само питање времена, јер „данас постоји баш велики број људи и у САД и у Кини заступају и оличавају идеје - реалног рата”.

fakti.org