FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Украјина до данас није добила ни један долар од покрадених актива, и никада га неће добити.

 

Служба за штампу Стејт департмента САД је ових дана саопштила да су САД у Украјину упутиле групу сарадника Федералних резерви (FED) и министарстава правде и финансија како би се Кијеву помогло да врати из иностранства украдене украјинске активе. САД и Велика Британија ће 29. априла у вези са тим питањем одржати мултилатерални састанак на коме ће учествовати и украјински чиновници. Састанку је требало да присуствују и представници Међународног центра за повраћај актива (ICAR) из Базела.

Украјина је на самој граници банкрота и огромних социјалних превирања, па чак и глади. Како национална економија не би потпуно пропала новац јој је неопходан. Али Вашингтон не брине претерано због украјинске економије, њега узнемирава чиме ће Украјина вратити дуговања западним кредиторима. Спољни дуг Украјине се у овом тренутку процењује на 145 милијарди долара. На Западу више нико нема жељу да јој одобрава нове кредите. А износи који фигурирају у медијима и који се броје у милијардама долара и евра представљају само „вербалну интервенцију“ украјинских политичара и западног чиновништва.

Постоје очигледни знаци да ће банкарски сектор Украјине врло брзо пући. Национална банка Украјине (НБУ) разматра варијанту спасавања комерцијалних банака по угледу на „кипарску варијанту“ – конфисковањем депозита улагача или принудним претварањем улагача у инвеститоре (акционаре) банака. Кијевски режим сматра да на тај начин може да мобилише неколико милијарди долара. Тај начин, који се може назвати и отвореном пљачком, могао би да спаси неколико банака, али земљу од тоталног банкрота неће моћи. За то су потребни износи мерени десетинама милијарди долара.

Уопште, како би се исплатила дуговања спољним кредиторима, Украјина има само два своја извора. Први је да приватизује државну својину заједно са природним извориштима која постоје у држави, а други су спољне активе Украјине. Тако су, ето, FED и министарства правде и финансија САД одлучили да помогну Кијеву да искористи други извор.

* * *

Спољне активе Украјине се састоје од неколико компоненти. Најпре, то су међународне резерве Националне банке Украјине. Оне су се од средине 2011. године полако и без престанка топиле (у то време су износиле рекордних 38 милијарди долара). Данас су на нивоу испод 15 милијарди, и та резерва није довољна да се измире државни дугови, чак ни да би се покриле доспеле обавезе за њих само за ову годину. Постоје и приватне спољне активе. Зна се без имало сумње да директне приватне инвестиције Украјине у иностранству још нису достигле ни 10 милијарди долара, али то су ипак само директне инвестиције. А постоје и портфељске, па зајмови, кредити, средства на банкарским рачунима и девизе у приватној својини. Ако се саберу, крајем прошле године све врсте страних актива износиле су преко 140 милијарди долара. Таман онај износ који је отприлике једнак укупном спољном дугу Украјине. При чему је 70 одсто њих у кешу, тако да средства на рачунима у страним банкама представљају итекако ликвидан облик актива.

Међутим, званичне приватне активе Украјине у иностранству – то је само врх леденог брега. Главни део украјинских актива у иностранству је формиран илегалним извозом капитала који припада највишем слоју чиновништва и олигарсима. А њих ни у ком облику нема у статистици платног биланса НБУ. Прошле године украјински медији објавили су рејтинг сто најбогатијих становника Украјине (Топ-100). Активе те прве стотине су 2012. године достигле цифру од 130 милијарди долара (80 одсто БДП Украјине). Осим тога, спољне активе већине олигарха премашују унутрашње. Али у тим подацима средства на банкарским рачунима олигарха скоро и да не постоје. Е, то је већ не тама или сенка, већ потпуни мрак.

Последњих година су се по разним офшоровима појављивале активе украјинских олигарха и чиновника за које се до тада није ни знало. Распаљен страстима да разоткрије „злочиначки Јануковичев режим“, Јацењук је изјавио да је у време председниковања Јануковича у офшор пренето 70 милијарди долара. Међутим, новопечени премијер је прећутао колико је новца из земље изнето за време Јушченка и Тимошенкове. Према проценама америчког аналитичког центра Tax Justice Network, из Украјине је, откако је постала независна, извезено укупно 167 милијарди долара. Наведени износ представља нешто мање од обима укупног бруто домаћег производа за 2012.годину и прилично премашује цифру укупног спољног дуга Украјине. Па ето, баш на те спољне активе као на потенцијални ресурс којим се могу решити финансијско-економски проблеми Украјине намерио се кијевски режим, заједно са својим покровитељима из Вашингтона.

* * *

У свету постоји прилично искуство како се отаџбини враћају активе из иностранства. Постојали су покушаји да се врати новац Садама Хусеина, Моамера Гадафија, Хоснија Мубарака, Франсуа Дивалијеа, Роберта Мугабеа и других. Та врста операција је увек спровођена под паролом „вратити народу његов опљачкани новац“.

Алгоритам за такве операције је разрађен:

– Напаћена земља доноси законе који су неопходни за обављање операција помоћу којих би се активе вратиле, при чему се са другим земљама закључују уговори у вези с тим;

– Истрага и откривање тражених актива по свету;

– Замрзавање актива;

– Доказивање да је порекло актива незаконито;

– Земља која тражи повраћај актива прави програме за коришћење тих актива;

– Дозначавање актива (пребацивање новца) у земљу и реализација програма.

Отприлике тако изгледа редослед поступака вођства земље, који су разрадили Међународни центар за повраћај актива (ICAR), Светска банка и друге организације. У стварности се до последњег стадијума често не дође. То делимично има везе са тим, да стварно буде јако компликовано распетљавати лукаве шеме којима се активе из земље која се пљачка извозе. Делимично зато што је Запад, у коме су активе, заинтересован да оне буду тамо где су, и то што дуже замрзнуте, посебно ако се ради о банковним рачунима. О тој страни питања се скоро ништа не говори. А замрзнута средства која се броје милијардама долара за банку у којој се налазе представљају поклон над поклонима. Свака банка може само да машта да клијенти не користе рачуне које су отворили.

Чак и кад стручњаци пруже необориве доказе да су стране активе које леже у банци добијене криминалом, власти земље где су такве активе сакривене баш много не журе да их одмрзну и врате народу покрадене земље. Логика земље која „покрива“ незаконите активе је отприлике следећа: уколико вратимо те активе (новац), оне ће опет бити покрадене. Можемо да их предамо земљи која је уништена само уколико постоје образложење за трошкове и механизми за контролу циљаног коришћења новца. Таквом се формулацијом отприлике користе САД како би опљачкано задржали за себе.

* * *

Како би се оценила вероватноћа повраћаја у Украјину бар мањег дела од десетина милијарди одузетих од ње и однетих у иностранство, корисно је да се присетимо приче у вези са бившим премијером Украјине Павлом Лазаренком. Он у САД издржава затворску казну због прања новца. Федерални суд САД је новац који је откривен на рачунима у банкама различитих земаља отвореним на његово име оквалификовао као покраден. Износ новца је дошао до милијарде долара, али још није доказано да је баш сав тај новац у вези са бившим премијером или да је тај новац добијен баш криминалом. До данашњег дана је доказан укупан износ од 250 милиона долара. Од хапшења Лазаренка прошло је 15 година, али Украјина до данас није добила ни један долар од доказаних средстава бившег премијера. И никада их неће ни добити.

Мало оптимистичкије изгледа искуство сарадње Вашингтона са Казахстаном. Астана је успела да ископа из САД 84 милиона долара уз експертско доказивање постојања незаконитих актива казахстанског порекла у САД, тешких много милијарди долара. Али, како се оно каже: тресла се гора – родио се миш!

Интересантно је и искуство Либије. Пошто је свргнут Гадафи, почела је кампања огромних размера којом су по банкама различитих земаља тражене активе које су припадале њему лично и његовим најближим сродницима и блиском окружењу. Медији су саопштавали о томе где је шта пронађено, новац се више није бројао у милијардама, већ у десетинама милијарди долара. Међутим, до сада у Либију није доспео ни један цент. Либијски преседан је интересантан зато што је још у самом почетку агресије против Либије Вашингтон громогласно изјавио да „активе диктатора морају бити враћене народу“. Када су активе откривене, дата је изјава да је либијски народ остао дужан Вашингтону повеће износе које су Американци потрошили како би у тој земљи увели демократију. Ради се о трошковима САД за војне операције у току којих су погинуле хиљаде мирних либијских становника. Има експерата који су сигурни да се Гадафијев новац, као и новац других либијских становника, једноставно пребацује са банкарских рачуна у федерални буџет САД. Потпуно је вероватно да иста судбина чека и украјинске активе, чим их Американци пронађу.

И последње. Недавно хапшење украјинског олигарха Дмитрија Фирташа преставља најпоузданији могући знак за читаву офшорску аристократију Украјине. Фирташеви рачуни по иностранству су блокирани због тврдње да је новац на њима стечен криминалом. Па ће затим можда и он да буде искоришћен за подмирење Фирташевих дугова према банкама Запада. А уколико нешто и преостане – то ће се искористити за подмирење украјинских дуговања ММФ и другим „приоритетним“ кредиторима. А народ Украјине ће остати празних шака, као и у претходим примерима.

srbin.info