FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

На покушај ЕУ да руским гасом попуне украјинска складишта гаса, Москва је брзо реаговала умањењем дотока гаса кроз „Северни ток”, али тако да не угрози функционисање привреде на Западу

Русија спречила Европљане да напуне украјинска складишта руским гасом Фото Ројтерс

 

Боравак руског председника Владимира Путина у уторак у Бечу, као и потписивање са тамошњим партнерима договора о изградњи аустријског дела гасовода „Јужни ток”, збунио је чланове велике европске породице којој и ова земља припада. Већ само помињање да ће у Беч са Путином путовати и први човек „Гаспрома” Алексеј Милер наговештавало је изненађење.

 

Јер, колико недавно, Бугарска је на својој територији потпуно обуставила радове на „Јужном току”, пошто је била укорена од стране Европске комисије да се не понаша у складу са утврђеним правилима игре. Истовремено, ово је била својеврсна опомена свима да строго морају да се придржавају такозваног Трећег економског пакета којим се онемогућује да иста фирма поседује и гасовод и гас који њиме тече.

 

Потпис у Бечу, међутим, представља изненађење и због ситуације у којој се још налази Украјина, досадашњи главни транспортер руског гаса ка западу Старог континента. Поједини аналитичари су чак аустријски потез протумачили као „потпуно овладавање ’Гаспрома’ енергетиком држава централне Европе”.

 

У међувремену, према изјавама надлежних у Москви, доток гаса кроз Украјину у Европу у потпуности је обновљен и у последња 24 сата је достигао 227 милиона кубних метара.

 

Али, овим питање исплате украјинског дуга „Гаспрому”, који је у једном тренутку достигао 4,5 милијарди долара, ни издалека није решено, а хладни зимски дани ће доћи брже него што то желе европски произвођачи, који ће без редовних испорука енергената морати и да заустављају производњу.

 

Од пре неколико дана међу Европљанима је актуелна нова идеја. Суштина је у томе да они гас који добијају из Русије кроз цеви „Северног тока” делимично преусмеравају у Украјину. Не толико да би помогли тамошњој индустрији већ да би до врха напунили резервоаре који су смештени у бившој совјетској републици, а који служе као осигурање уколико би из било ког разлога, а поготово у зиму, директан доток из Украјине поново био угрожен. Пошто је реч о гасу који је већ плаћен и припада земљама ЕУ, Русија не би имала никаквог основа да забрани његову дистрибуцију.

 

Наравно, у Москви су реаговали и на овај покушај свеојврсног кружног тока гаса и, како јављају европски извори, проток гаса кроз „Северни ток” је у неколико умањен, али таман толико да не угрози функционисање партнерских привреда на Западу.

 

Како год да се заврше размимоилажења поводом гаса – како Европе са Русијом, тако и самих Европљана међусобно – остаје чињеница да је изградња алтернативног „Јужног тока” квалитетно решење за енергетску будућност западних земаља Старог континента. Управо стога догађај који се у уторак збио у Бечу показује да је компромис и могућ и неопходан.

 

Али он подразумева и мање уплитање Запада у збивања у Украјини. Додуше, ту главну реч не води Брисел него Вашингтон, док Европљани засад не успевају најуспешније да се отресу тог баласта. Американце не брине толико енергетска будућност ЕУ колико их води жеља да своје ракете приближе што више руским границама што, у ствари, представља директну конфронтацију са Москвом, и то на осетљивом плану војног преимућства.

 

Олако препуштање Американцима да уз помоћ НАТО-а решавају питање безбедности ЕУ показало се више као разједињујући фактор међу Европљанима него као кохезиона снага која би им омогућила да своју безбедност граде на сопственом искреном заједништву. То је најбоље могло да се уочи у различитостима у прилазу украјинском грађанском рату и утицају Русије на тамошња збивања.

 

Али то се све више примећује и на плану економских односа са Русијом. Приметно је да поједине државе, пре свега Немачка, као најмоћнија сила у ЕУ, не желе да се залећу у критикама сваког потеза из Москве. Тај посао Берлин као да је препустио Варшави као гласноговорнику Вашингтона, а у немачкој престоници више воде рачуна о сопственој економији и склапању пословних савеза у складу са својим потребама. Уосталом, огроман је број немачких фирми које послују у Русији, а огроман је и прилив новца који услед тога стиже са истока.

 

Треба веровати да ће мировни план украјинског председника Петра Порошенка, потом одустајање његовог руског колеге Владимира Путина од употребе руске војне силе на југоистоку Украјине, што се све некако поклопило са аустријском одлуком да гради „Јужни ток”, бити преломан тренутак за укупно смиривање европских политичко-економских неприлика. Путин очигледно својеврсном дипломатијом с гасом жели да у складу са руским интересима усмери решавање украјинске кризе, а да при томе не употреби војну силу.

 

Слободан Самарџија

 

-----------------------------------------------------------

 

Позитивни сигнали Русије

 

Москва – Москва се нада да ће Кијев чути „позитивне сигнале” из Русије, као што је укидање одлуке руског парламента о употреби војске на територији Украјине, саопштило је јуче руско министарство спољних послова, преноси Бета–АФП. „Надамо се да ће цео свет, посебно Украјина, чути позитивне сигнале које у овом тренутку шаље руски председник”, рекао је званичник руског министарства Григориј Карашин. Горњи дом руског парламента, Савет Федерације, укинуо је јуче, на захтев шефа државе Владимира Путина, одлуку о коришћењу руске војске на територији Украјине.

www.politika.rs