FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Од почетка офанзиве екстремистичке групе ИСИЛ, која је почела заузимањем ирачког града Мосула, из Ирака и суседних земаља стижу противречне информације о томе како се снаге исламистичких милитаната крећу према Багдаду и како би влада Нурија Ал-Маликија могла организовати одбрану престонице и кренути у противнапад.

У Ираку је сигурно само једно, а то је да се наставља ширење грађанског рата. У току је прегруписавање екстремиста Исламске Државе Ирака и Леванта, који се после заузимања Мосула и Тикрита наводно припремају за напад на Багдад. Након заузимања банке у Мосулу, ИСИЛ сада располаже са скоро пола милијарде долара, али и оружјем вредним на милијарде долара које су приликом бега у паници за собом оставили припадници ирачке војске и полиције. У Ираку не само да је дошло до колапса оружаних снага, већ се може говорити и о колапсу владајућег режима у Багдаду, већинске шиитске владе Нурија Ал-Маликија, која је пред сломом због издаје сунитских војних официра и њихових закулисних игара са катарским, саудијским, турским и америчким обавјештајним службама. Ово је поздравила и ћерка покојног Садама Хусеина, Рагхад Хусеин, која је за Ал-Кудс Ал-Араби изјавила "како је радосна што се бивши челник ирачке Бат партије и њен ујак, Изат Ибрахим Ал-Дури, са својом групом придружио ИСИЛ-у у свргавању владе у Багдаду", што она поздравља као "повратак режима њеног оца".

То што Сједињене Државе службено "осуђују терористичке активности и заузимање Мосула" не значи баш ништа, јер се ионако све догађа уз њихов благослов. Кристоф Леман пре два дана за НЦНБЦ Интернационал наводи имена свих протагониста оружаног похода исламистичких екстремиста у Ираку и тврди "како се било какве - политичке или војне - реакције не могу тумачити, нити могу разумети без разоткривања под којим је околностима ИСИЛ заузео Мосул и већи део западног Ирака у року од само неколико дана".

Јуче је и Арапска лига "осудила све терористичке активности ИСИЛ-а у Ираку и поздравила подршку у борби против тероризма свих оних који је пружају, посебно ону којом је саудијски краљ Абдула са три милијарде долара помогао либанској војсци", што довољно говори о утицају Саудијске Арабије у овој групи.

Леман наводи како, анализирајући ситуацију у Ираку, "све стазе опет воде до краљевске куће Ал-Сауд, америчким обавештајним службама и њиховој заједничкој терористичкој глобалној мрежи - Ал Каиди". Ову тврдњу потврђује и ситуација на терену, где су Ираку једину конкретну помоћ пружили Иран и Сирија која је у договору с Багдадом извршила низ ваздушних удара на упоришта исламистичких милитаната у Раки и Хасаки, на сиријској територији, али и на главну команду ИСИЛ- у Шадади, сиријском граду у близини ирачке границе из кога су координисане операције у Ираку. Као што видимо, осим порука подршке, из Вашингтона, Брисела и из заливских монархија, нема никакве конкретне помоћи, осим што је амерички председник Барак Обама одлучио да у Ирак пошаље 275 америчких маринаца који ће пружити подршку и заштиту америчкој амбасади у Багдаду.



Обама је рекао да ће обавестити Конгрес о овој одлуци у оквиру "Резолуције о Ратним Овлашћењима". САД разматрају ударе беспилотнима летјелицама и слање више бродова у Персијски залив, а амерички државни секретар, Џон Кери, рекао је "како удари дроновима не би били довољни за сламање ИСИЛ-а, али би могли бити једна од опција", преноси Ал-Алам.

Амерички министар одбране, Чак Хегел, у Персијски залив је упутио амерички амфибијски ратни брод Меса Верде, који ће се придружити групи коју предводи носач авиона Џорџ Буш. Новинска агенција Асошијетед Прес, позивајући се на неименоване америчке изворе, наводи како Бела Кућа разматра слање мањег броја америчких специјалних снага у Ирак које би требало да успоре напредовање исламиста.

Дневни лист Ал-Манар пише "како је Ирачки одбор за безбедност у јужној покрајини Дикбар издао саопштење да исламистички милитанти у већем броју у Ирак улазе с пустињског дела границе са Саудијском Арабијом и Кувајтом".

Вест је потврдио председник одбора, Џабар Ал-Мусави, те рекао "да у пустињском подручју у Кадар Маи са територија Саудијске Арабије и Кувајта исламисти улазе у теренским возилима и то са саудијским регистрацијским ознакама, одакле иду даље кроз покрајину Ал-Анбар".

Спрегу Саудијске Арабије и ИСИЛ-а је још у јануару ове године потврдио виши оперативац ове исламистичке групе, који је признао да "сву подршку добијају од саудијске краљевске породице", а наређења им издаје лично Абдул Рахман Ал-Фејсал, брат краљевског принца Сауда Ал-Фејсала и принца Туркија Ал-Фејсала.



Управо на ту чињеницу упозорава Кристоф Леман и подсећа како је цела операција договорена када је јордански краљ Абдула II у договору с Москвом пристао да сиријским побуњеницима затвори јорданско-сиријску границу што је довело до преусмеравања кријумчарских путева исламских екстремиста на ирачку  покрајину Ал-Анбар.

"ИСИЛ је био релативно успаван у Ираку, а неке од својих бригада је послао у рат против Сирије. Оружје и плаћеници ИСИЛ-а, углавном из Саудијске Арабије, преко Ирака су одлазили у Сирију. Ирачка влада премијера Ноурија Ал-Маликија у јесен 2012. повећава своју војну присутност у Ал-Анбару,а циљ је био да се заустави доток оружја и милитаната из Саудијске Арабије у Сирију. Иако не постоји детаљна документација о томе, Дамаск и Техеран су сигурно лобирали у Багдаду да се прекину кријумчарске руте. Њихово затварање је довело до повећања напетости између Јордана, Саудијске Арабије и Сједињених Америчких Држава. Пошиљке оружја и бораца, који су претходно били усмерени преко Ирака у Сирију, морале су се поново преусмерити из Саудијске Арабије преко јорданског пограничног града Ал-Мафрак и почетком 2013. ситуација у Јордану постаје критична и јордански краљ Абдула II под притиском парламента затвара границу", пише Леман.

Дакле, једна могућност за Саудијску Арабију је поново отварање руте преко покрајине Ал-Анбар, након чега је уследило заузимање Фалуџе, па онда Мосула и Тикрита, а исламистички милитанти настављају даље ка остварењу свог сна – исламског калифата на територији Ирака и Сирије.



Ал-Малики је знао да ће Ирак пре или касније бити следећа мета и то оног тренутка када падне Дамаск, а то потврђује у интервјуу којег је дао још у децембру прошле године, а у којем ирачки премијер каже:

"Катар и Саудијска Арабија, који желе срушити сиријску владу, сада раде исту ствар у Ираку и њихов циљ је рушење ирачке владе и целокупног система власти."

Укратко, Саудијска Арабија и Катар, који сада јесу у сукобу око става према покрету "Муслиманска Браћа", одувек су били укључени у сукоб у Сирији, што је на крају довело готово до елиминације катарских бригада, док су саудијске бригаде заузеле добар део северних сиријских покрајина. Када су заробљеног припадника ИСИЛ-а питали зашто је његова група покренула нападе на тзв. "Слободну сиријску војску", одговорио је како "не зна зашто, али је то наредио Абу Фејсал, брат принца Сауда Ал-Фејсала и принца Туркија Ал-Фејсала", преноси "Заливски Институт за Иностране Односе".

Принц Сауд Ал-Фејсал је министар иностраних послова Саудијске Арабије од 13. октобра 1975. и други је син краља Фејсала, а Турки Ал-Фејсал је био челник саудијске обавјештајне службе од 1979. до 2001. Касније је био амбасадор Саудијске Арабије у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији.

Турки Ал-Фејсал је сада јавно окривио ирачког премијера Нурија Ал-Маликија "због губитка великог дела северног Ирака", док у ствари и овог пута иза свега имамо исте људе који су створили, наоружавали и годинама користили исламске екстремисте за дестабилизацију Сирије и Ирака.

"ИСИЛ је двоглаво чудовиште, чије се тело састоји од добровољаца, плаћеника и саудијских, турских и америчких обавештајних оперативаца и специјалних снага. Његове две главе су саудијска краљевска породица и ЦИА са својим седиштем у Ленглијy (Вирџинија/САД). Процене о страној, политичкој или војној интервенцији у Ираку, без узимања у обзир ових чињеница, могу довести до погрешних закључака. Управо стога ове информације нећете наћи у било којем западном или медијима заливских монархија", закључује Кристоф Леман.

Роберт Фиск, један од најбољих познавалаца прилика на Блиском Истоку, за Индепендент пише како је офанзива ИСИЛ-а део америчког плана поделе Ирака, а могуће и целог Блиског Истока, о чему смо у неколико наврата писали, а индикативно је да је амерички потпредседник Џо Бајден управо о томе говорио приликом своје посете Ираку крајем априла ове године. Међутим, Фиск исто тако наглашава "како ће могућа успостава исламског калифата на подручју западног Ирака и истока Сирије бити коначно и велико понижење Буша, Блера и на крају Обаме, јер њих тројица у том случају више не би могли порећи да се нису могли супротставити и да нису подржавали саудијски исламо-фашизам".

Рецимо и то да се овом сценарију нимало неће успротивити лидер Курда са севера Ирака, Масуд Барзани, што се види из написа којег објављује Курднет, који већ првог дана офанзиве ИСИЛ-а објављује чланак под насловом: "Ирак ће се поделити на три државе".

Истина је и да лидер ИСИЛ-а, Абу Бакр Ал-Багдади, поручује Вашингтону "како ће се ИСИЛ и САД ускоро видети на бојном пољу", међутим, судећи према ономе што пише Леман, врло је вероватно да ће бити на истој страни.

Дакле, војне активности ИСИЛ-а у Ираку немају ништа заједничко са службеним саопштењима, као што је ово јучерашње у којем се Арапска лига "захваљује саудијском краљу на помоћи у борби против тероризма", а могућа америчка интервенција, без обзира колико Стејт Департмент то наглашавао, за циљ нема "очување интегритета Ирака", а још мање помоћ влади Нурија Ал-Маликија.

САД и његови савезници ће се јавно одрицати исламских екстремиста, али ће заправо и даље будно мотрити, чувати и усмеравати борце "глобалног џихада".

Овде треба појаснити став Ирана, земље која годинама указује на овај проблем, а и сама је жртва тајних активности Запада и његових заливских марионета, који преко група у Сирији, Либану, иранској покрајини Балучистан и сада у екстремном облику у Ираку дестабилизују и Исламску Републику.

У овој ситуацији је Иран био присиљен да поново одговори на претњу, као што је то било под Садамом Хусеином, и да спречи да Ирак постане америчко-вахабитски бастион на путу Хомеиниејве експанзије у арапском свету.

Наравно, све се то покушава приказати као мит о "шиитском полумесецу" и покушају Ирана да "сунитима наметне своју верзију интерпретације ислама", што је напросто немогуће и они који су из сунитске заједнице прешли у шиитску се броје једва у промилима, али се зато распирују секташки сукоби и разбија бедем који свет чува од исламског фундаментализма, а којег чине Иран, Ирак, Сирија, Либан, а од недавно и Египат.

У делове Ирака су већ ушли припадници Исламске револуционарне гарде, укључујући врхунски оспособљене припаднике специјалних јединица Ал-Кадс, којима заповиједа генерал Касем Сулејмани.

Ал-Кадс бригаде су изворно створене за борбу против Израела и саботаже којима се помагало/помаже шиитској групи Хезболлах у Либану.

Треба рећи да поступци и циљеви ИСИЛ-а и њихових радикалних савезника нису мистерија, то је обнова "калифата" и "рат против неверника" - замисао Вашингтона, Велике Британије, Саудијске Арабије и пакистанских обавештајних служби, који су кумовали стварању Ал Каиде средином 80-их година у Авганистану.

Касније Катар тај пројект претвара у алат за борбу против Русије, активно се примјењује у Чеченији и целом Северном Кавказу. Истовремено се поткопава уједињена Еуропа, која се са Сједињеним Државама такмичи у економском смислу. Вашингтон је центар окупљања земаља које се у Европи супротстављају Русији, а у азијско-пацифичкој регији Кини, што је изашло на видело током украјинске кризе.

Јасно је да је пад Мосула био врло добро осмишљена и организована операција, која није могла бити проведена у дело без оперативне помоћи спољних сила усмерених против шиитског режима Ал-Маликија и Ирана, а дугорочно и против Сирије, где је ИСИЛ практично поражен од стране војске Башара Ал-Асада. Као резултат тога, у само пет дана ирачка војска добија снажан ударац, а њихов морал је готово у потпуности уништен. Након пораза ирачких оружаних снага Сједињене Државе су почеле у јавности да тврде како треба вратити јединство ирачке државе и помирити шиите, суните и Курде, и како је за све одговорна уска група ирачке шиитске "елите" која је довела до потпуног колапса ирачке државе.

Без обзира на исход овог оружаног сукоба, свима су јасни планови америчке администрације која жели поделу Ирака у неколико савезних држава, иако је ирачки Курдистан де факто независтан. Осим тога, у току недавних догађаја, Киркук са богатим залихама нафте су заузели Курди, који тврде "да је Киркук историјски курдски град град". Не треба уопште гајити илузије да ће курдске снаге икада изаћи из Киркука, града којег су ослободиле/заузеле 12. јуна, када су трупе Ал-Маликија побегле пред налетом ИСИЛ-а. Да Курди неће изаћи из Киркука објавио је и портпарол покрајинске владе Ирачког Курдистана, Јусуф Мохамед Садик. Споменимо и то да је противофанзива Курда била тако жестока да су припадници ИСИЛ-а тражили примирје како би могли да повуку своје снаге.

Крајњи резултат је да сада имамо "сунитски калифат", који се састоји од пет сунитских провинција Ирака и источне Сирије, која је за сада ван контроле власти у Дамаску. ИСИЛ је већ добио снажно утвђење у граду Мосулу, који ће ирачка војска врло тешко ослободити, поготово узмемо ли у обзир слабе борбене способности ирачких оружаних снага. Осим тога, тај се град налази на раскршћу важних комуникација и исламисти сада имају потпуну слободу кретања из Ирака у Сирију, а проблем је што огорчени и сиромашни људи у регији, која ратове и револуције види и по неколико пута у деценији, драге воље одлазе у "џихад".

ИСИЛ је заробио опрему целих дивизија, складишта с оружјем, муницијом и опремом, укључујући и авионе и оклопна возила, међутим, исламисти немају довољно оспособљених људи да би ову опрему искористили и ту је простор у којем Ирак и Сирија, који су свесни да им је ИСИЛ заједнички непријатељ, треба да траже простор за деловање.



Ваздушни удари ирачке војске на упоришта ИСИЛ-а имају смисла што раније, јер кад исламистички милитанти пронађу пилоте за заробљене борбене хеликоптере, ситуација ће се додатно погоршати.

Што се тиче регионалне и геополитичке важности, чињеница је да је Саудијска Арабија нанела тежак ударац Ирану и Сирији, чиме покушава надокнадити "улагања" у ИСИЛ. Што је најважније, угрожени су развојни планови ирачке нафтне индустрије, која је намеравала да подигне производњу на 8 милиона барела нафте дневно. Намере Ирана и Ирака су биле да до 2020. повећају укупну производњу на 20 милиона барела дневно и заједно постану највећи произвођач "црног злата", што би нанело огромну штету Саудијцима. Дакле хаос унутар Ирака је опет у интересу саудијског краљевства и то због нафте. Иран је у овој ситуацији једноставно морао одговорити и помоћи ирачким савезницима.

После отворене интервенције Ирана у рату у Ираку, што се де факто већ догодило, сукоб с Ираном се подиже на виши ниво. Тешко је поверовати да је Техеран наивно повјеровао да ће Сједињене Државе одговорити могућим ваздушним нападима на ИСИЛ и тако спасити Ал-Маликија, што би, као што су сви прогнозирали, аутоматски значило помоћ Ирану. Вашингтон је то већ једном учинио рушењем режима Садама Хусеина и довео на власт шиите, за које се надао да ће му вечно служити.

Ипак, опрез иранске дипломатије се види у изјави портпарола иранског министарства спољних послова, Марзие Афхам, која је поручила "како Иран категорички одбија могућност америчке интервенције у Ираку и да је то само изговор како би се поништили изборни резултати и победа шиитске већине коју води премијер Ал-Малики".

"Ми упозоравамо на штетност злоупотребе тероризма и опасности од прекограничног тероризма, а дужност међународне заједнице је да подржи владу Ирака, како би се спречила опасност ширења тероризма и такфиристичког екстремизма", изјавила је Марзие Афхам.

Иран сада појачава своју границу с Ираком и доводи свеже снаге, а ратно ваздухопловство има наређење да бомбардује исламистичке милитанте ИСИЛ-а, ако приђу ближе од 100 километара иранској граници. У међувремену се ситуација у Ираку и даље погоршава и земљу су почели да напуштају припадници богате и средње класе. Сједињене Државе спроводе евакуацију цивилних особа из ваздухопловне базе у близини града Балад, где Американци тренирају Ирачане, укључујући и подучавање оператера за беспилотне летелице. Ова информација је потврђена од стране америчког Стејт Департмента.

Иако је амерички предсједник Барак Обама изјавио у четвртак да Вашингтон разматра све опције војне помоћи Ираку у борби против радикалних исламиста, то се неће десити, јер да су САД хтеле да интервенишу, не би чекале да ИСИЛ запрети освајањем Багдада. Све се на крају одвија у складу са глобалним планом "контролисаног хаоса" у Евроазији, што и јесте је главни циљ западних лидера, којег је без скрупула 2006. у Тел Авиву образложила тадашњи амерички државни секретар Кондолиза Рајс.

Дакле, Вашингтон се лако може одрећи Ал-Маликија, провести планирану поделу Ирака, изазвати даљу ескалацију сукоба у Сирији и погоршање ситуације у Ирану, што је свакако примереније америчким плановима од спашавања ирачке сиротиње која нема где да побегне.

Државни ирачки медији извештавају о преласку владиних снага у офанзиву и да је војска повратила контролу над већим делом провинције Саладин као и да је "напредовала" у северној покрајини Нинивех. Исламисти са своје стране тврде "како су скоро ушли у Багдад и да су заробили тенкове, артиљерију и хеликоптере".

Како год било, мало је вероватно да ће Ал-Малики сам успети да оствари коначну победу, што значи да ће Ирак поново заронити у још већи хаос и једина су му нада Иран и с друге стране Сирија, уз дипломатску подршку Москве и Пекинга, који и сам има проблема с исламистима у покрајини Xињианг. Надати се помоћи Сједињених Држава и веровати "осуди тероризма" од стране Саудијске Арабије и заливских монархија значи коначни распад Ирака и успоставу средњовековног калифата на његовим развалинама.

Извор: Адванс