FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Када је 2009. Барак Обама ступио на дужност председника САД многи широм света су помислили да ће, после осам година милитаристичке спољне политике Џорџа Буша млађег, Америка напокон престати да буде „светски полицајац”. Али, ни највећи поборници Обаме не могу а да не признају да се његове војне акције не разликује превише од Бушових, само што он у рат против терориста и непослушних режима не шаље војнике већ беспилотне летелице бомбардере.

То се могло јасно схватити пре две и по недеље када је Обама у говору свршеним питомцима војне академије „Вест поинт” истакао да ће САД наставити са ратом против тероризма али дроновима, уз настојање да избегну цивилне жртве. Међутим, све што се минуле недеље дешавало у Либији, Пакистану и Ираку доказује само да све што су САД учиниле од 11. септембра 2001. до данас заправо само било контрапродуктивно америчким циљевима. Амерички рат против тероризма и рушења непослушних режима у муслиманским земљама само су допринели да се оствари жеља Осаме бин Ладена коју он са Ал Каидом никад није успео да оствари – да САД и њене савезнике увуче у бескрајну борбу са милитантним исламом.

ОСТВАРИВАЊЕ ГАДАФИЈЕВОГ ПРОРОЧАНСТВА: Када је минулог понедељка Врховни суд Либије поништио избор Ахмеда Муајтика за петог по реду премијера од свргавања Муамера ел Гадафија, то је изазвало нескривено задовољство исламистичких побуњеника у Бенгазију, који настоје да нафтна поља и луке на истоку Либије задрже у својим рукама. Званични Триполи бори се за власт са неколико радикалних исламистичких организација, док је истовремено пензонисани либијски генерал Халифа Хафтар покренуо операцију ослобађања Либије од џихадиста.

Док Либија све дубље тоне у безвлашће и сукобе, САД, Француска и Британија ћуте о томе да је њихова војна интервенција довела до садашње ситуације. Ћуте и чекају да виде да ли ће можда генерал Хафтар успети да оствари значајније победе и постане неки нови Гадафи, способан да војном диктатуром држи под контролом исламистичке групе и племена у Либији. Док је земља у расулу намеће се закључак да се остварило злокобно Гадафијево пророчанство из 2011. када је рекао да ће Либија постати Авганистан на Медитерану и Западу најближи калифат.

МЕТАСТАЗИРАНИ ТЕРОРИЗАМ: Као што су потцењиване Гадафијеве прогнозе, тако су западне силе и Исламабад потценили снагу пакистанских талибана, који су терористичким акцијама минуле недеље показали да нису тачне процене да су их унутрашње поделе ослабиле. Нападом на аеродром у Карачију показали су да су добро организовани и да шире листу мета. Ни вишегодишње борбе америчких војника у Авганистану, ни напади дроновима у Пакистану, нису успели да сузбију талибански покрет већ су њихове терористичке акције само увећане. Непрофитна корпорација „Ренд” је у недавно објављеном извештају истакла да ће Американци после вишегодишње скупе борбе против тероризма морати да схвате болну истину да је тероризам за све те године само још додатно метастазирао.

БУМЕРАНГ ДВОСТРУКИХ АРШИНА: Актуелни догађаји у Ираку само су још једном указали на неефикасност америчког рата против тероризма. Офанзива у којој су борци организације Исламска држава Ирака и Леванта (Идил) освојили север и исток Ирака приближивши се на 50 километара од Багдада, доказује да се плаћа висока цена када Запад примењује двоструке аршине у процени активности милитантних група. То што Запад подржава и обучава сиријске побуњенике, међу којима је и Идил, сада се вратило као бумеранг јер су борци ове екстремне сунитске исламистичке организације прешли из Сирије на север Ирака, кренувши у офанзиву да би створили јединствен калифат.

Војни успех им је олакшан тиме што је од америчко-британске инвазије 2003. Ирак дубоко у етничким и религијским поделама, тако да је на територијама насељеним претежно сунитима непослушност према доминантно шиитској влади премијера Нурија ел Маликија већ уобичајена. Али, и то секташко насиље је плод политике САД и њених савезника у региону, као што су Саудијска Арабија, Катар и Турска, који су настојали да ојачају сунитске исламистичке групе у Ираку (и Сирији) како би сузбили утицај шиита и суседног шиитског Ирана.

Нема сумње да су амерички спољнополитички стратези сматрали да ће подршком сунитским организацијама ослабити моћ Ирана у региону. Али, сада су САД дошле у апсурдну ситуацију да су са Ираном на истој страни. Бар у Ираку где је Техеран послао своје војнике да помогне Маликијевој влади а Обама разматра војну интервенцију. Ситуација у Сирији је потпуно другачија. Пандорину кутију у муслиманском свету отворила је Бушова неоконзервативна политика а према свему судећи Обама је ускоро неће затворити.

Политика / Ненад Радичевић