FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Француски Национални Фронт постао је под водством Марине Ле Пен највећа политичка сила у Француској освојивши највећи број гласова на Еуропским изборима. Нема сумње како је овај потез дубоко протресао француски, али и еуропски, политички естаблишмент.

Ова десничарска странка - која за себе, као и сви "модерни" десничари, тврди како десница и љевица данас више не постоји (можда не на центру, али на краковима политичког компаса итекако постоји и даље) - код многих изазива двојаке осјећаје, што није чудно, јер странка је под водством Марине Ле Пен укомпонирала толико "класичне" десничарске (анти-имиграцијска политика) и љевичарске (заштита права радника, државних служби итд.) реторике да је заиста тешко ФН данас сврстати у неку категорију. Другим ријечима, из њихове перспективе се заиста чини како љевица и десница губе идеолошки замах те како се формирају неки нови, можда бисмо их могли назвати "национални" и "контра-национални", правци.

Да је ФН нова појава на француском политичком небу, такве политичке амалгамације би још и прошле, али ФН за собом вуче тешки утег властите прошлости, а тај утег је још увијек и активан. Наиме, Марине је кћер оснивача странке, Јеан-Мариеа Ле Пена, који је недвојбено човјек с израженим наци-фашистичким ставовима. Да ствар буде још занимљивија (или трагичнија), задњих дана долази до ескалације тензија на релацији отац-кћер Ле Пен.

Нема сумње како је Марине извукла странку из окова једне пропале и назадне идеологије и од ње учинила водећу политичку силу у земљи. То није могла извести без темељите идеолошке корекције, без великих "захвата" унутар саме основе на којој је ФН годинама егзистирао. Пут од "фашистичке" странке основане 1972. до "националистичко-конзервативне" странке данашњице била је њена велика мисија. Но, њен 85-годишњи отац је и даље ту, има функцију почасног предсједника ФН-а, и није нимало задовољан овим процесом.

"Моја кћер је претворила Национални Фронт у бизарну конформистичку странку", поручио је Јеан-Марие, свега дан након што се Марине јавно оградила од његових екстремистичких анти-семитских изјава.

Марине би могла (покушати) избацити свог оца из странке, али тада губи потпору тврдолинијаша, а могући раскол унутар странке сада би дошао у најгорем могућем тренутку за њу. С друге стране, све до потпуног "чишћења" од расизма и сваке друге екстремистичке реторике, Национални Фронт неће постати релевантна еуропска политичка сила. Већ сада имају конкретних проблема око тога - лидер британске странке УКИП, Нигел Фараге, одмах након Еуропских избора (анти-ЕУ странка УКИП је остварила велику побједу у Британији) поручио је како његова странка неће улазити у коалицију с ФН-ом у склопу Еуропског Парламента. "Анти-семитизам је у њиховом ДНА", истакнуо је Фараге.

И у праву је, све док у ФН-у егзистирају актери попут Јеан-Мариеа, који је прошлог тједна критичару, жидовском пјевачу Патрицку Бруелу, поручио да ће га смјестити "у пећницу" (очита референца на нацистичке злочине за вријеме Холокауста), ова странка неће изаћи из оквира властите прошлости.

Но, ако претпоставимо да је Марине Ле Пен заиста прави реформатор, а не само врхунски ПР стручњак који заправо дијели идеје свога оца, онда бисмо могли закључити - унаточ бројним неслагањима чак и с "реформираним" ФН-ом - како би била штета да неке политичке промјене које заговара Марине Ле Пен не буду доступне Француској (о контрадикцијама лошег и доброг било је говора у тексту: Између негативних унутрашњих и позитивних вањских политика).

Марине отворено заговара излазак Француске из НАТО савеза те повратак на међународну политику који је предводио истакнути француски предсједник Цхарлес де Гаулле (који је и данас за многе Французе, али и Еуропљане, симбол несврстане политике). Надаље, Ле Пен је у праву када истиче да је Национални Фронт била једина већа француска политичка странка која се од самог почетка противила сваком облику интервенције у Сирији.

Дакако да је парадоксално да једна десничарска странка данас мора на себе преузимати тековине анти-империјализма што је десетљећима био "свети" задатак љевице. Но, то није ништа чудно у вријеме када се знатан дио некадашње еуропске љевице трансформирао у модерну либерално-капиталистичку владајућу класу.

Прагматично гледајући, Еуропи треба једна снажна несвртана сила која би била глас против агресије и империјалистичких похода. Француска дакако има повијест властитог империјализма, али баш због тога су такве снаге у таквим земљама толико важне.

Прича о ФН-у ће свакако бити занимљива. Питање је у којем ће се правцу сада развијати када су постали политичка сила. Логика, као и изборни резултати, налажу да Марине очито ради нешто за странку позитивно када је успјела из опскурности претворити је у побједничку. Стари Јеан-Марие је свакако већ требао бити у мировини, а ако Марине буде имала довољно храбрости, тамо ће га и упутити.

До сада смо већином читали о ФН-у у контексту унутрашњих питања, но што Марине Ле Пен мисли о еуропским и међународним проблемима? Бројне одговоре на управо оваква питања дала је за вријеме јучерашњег интервјуа за РТ. Дакако не треба се ни истицати како Москви свакако импонира нова највећа политичка сила Француске за кризу у Украјини не криви њих већ САД и Еуропску Унију.

Ле Пен се дотакла питања Еуропске Уније у неколико наврата те је очито како је један од њених циљева размонтирати ту организацију коју сматра изузетно лошом. То је вјеројатно и кључна компонента која ипак још увијек сврстава ФН на строгу десницу, јер свакако постоји и конкретна анти-ЕУ љевица, али је у том случају критика посве другачија - напад је усмјерен на "овакву ЕУ", а не "ову ЕУ".

Радикално је тврдити да је Еуропска Унија некакво апсолутно огромно зло, што десничари редом чине (изузев можда збуњених десничара у Кијеву), јер позитивне стране ЕУ-а свакако постоје, мада је тешко говорити о истима док се на челу саме организације налазе актери који заправо ни немају интересе те исте ЕУ у својој агенди - што се кристално јасно види управо у актуалној кризи око Украјине.

Снажна ЕУ која ради у интересу својих чланица и народа данас би требала бити кључни фактор стабилности не само на континенту него и у Еуропи. Нажалост, то немамо, али то не значи да томе не требамо стремити. Разбијање Еуропске Уније натраг на нације, умјесто њене реформације, свакако је у интересу националиста - то је посве логично - мада су њихове тврдње о "умјетној творевини" заправо апсурдне, јер што је нација ако не умјетна творевина? Или умјетне творевине с дугим роком трајања постају "природне"?

Свако претјерано идеолошко проматрање данашње ситуације у Еуропи је нужно лоше по њене народе. Еуропска Унија требала би постати "Народна Унија", савез држава у којима су интереси народи на највишем мјесту. У интересу нити једног народа Еуропе не може бити затварање унутар својих националних граница и параноидно проматрање сусједства. То је повијест коју Еуропа мора превладати, а странке попут ФН-а које заговарају "или-или" политику то не разумију нити ће икада разумјети.

Дакако, да не би било забуне, када говоримо о "нужним промјенама" унутар Еуропске Уније не говоримо о некаквим козметичким реформама већ дословно о темељитим промјенама кроз које би се бројне ствари требале "окренути наглавачке". Ле Пен је апсолутно у праву када каже да су народи изгубили суверенитет у Еуропској Унији те да се одлуке доносе у наднационалним тијелима, но то не значи да су промјене немогуће и да се морамо вратити у стриктно националне и само националне оквире без икаквих позитивних привилегија које долазе с већим зближавањем држава.

Такво што се заиста може постићи само демокрацијом, али не демокрацијом којој недостају избори - сами народи Еуропе морају свој већински интерес ставити на прво мјесто и присилити систем да дјелује искључиво и само у њихову корист. Но, о томе другом приликом, погледајмо сада интервју Марине Ле Пен који је с њом водила РТ водитељица Сопхие Схеварднадзе (35-годишња Сопхие је иначе унука бившег грузијског предсједника и некадашњег совјетског министра вањских послова, Едварда Схеварднадзеа, која течно уз руски, грузијски, енглески и талијански говори и француски, што јој је свакако послужила и у овом интервјуу).

Што се пак тиче вањске политике, нарочито изван оквира саме про-ЕУ и анти-ЕУ дебате, мора се признати без имало двојбе како Марине Ле Пен јако добро схваћа глобалну проблематику, и што се тиче Сирије, раније Либије и јако опасног понизног односа Еуропе према САД-у.

Комплетан интервју: Марине Ле Пен за РТ, 9.6.2014.

                                      Марине Ле Пен и Сопхие Схеварднадзе

Сопхие Схеварднадзе: "Задњи пут када смо разговарали, предвидјели сте да ћете у Еуропским изборима постати најснажнија француска странка - и ево нас. Што је прво што желите учинити?"

Марине Ле Пен: "Прво што ћу учинити је формирати групу у Еуропском Парламенту како бисмо спријечили сваки нови напредак према еуропском федерализму, којег сматрам изузетно анти-демократским. Сматрам како је то противно суверенитету народа као и економским, друштвеним и интернационалним интересима Француске. Стога, заједно са савезницима, сада ћемо моћи наступити с новим гласом, другачијим од онога који је до сада доминирао Еуропском Унијом".

Сопхие Схеварднадзе: "Када гледате ширу слику, еуроскептици су и даље у мањини, чак немају нити блок још, није се заправо десила никаква 'велика побједа'. Зашто се онда стално прича о политичком потресу?"

Марине Ле Пен: "Вјерујте ми, видјели смо лица ових људи у Бруxеллесу који су нас гледали како долазимо, мислим како они вјерују да ће наша присутност одлучно промијенити изглед Еуропског Парламента и, очигледно, самих дебата које ће се водити унутар те институције".

Сопхие Схеварднадзе: "Колики је заправо проблем ових 'еуро-комесара' којих се желите ријешити? Зар је питање суверенитета постало толико озбиљно?"

Марине Ле Пен: "Суверенитет је темељ демокрације. Без суверенитета нема демокрације, јер имати слободу ставити глас у гласачку кутију је једна ствар, но ако људи које изаберете тим процесом немају никакве овласти јер стварну моћ држе супранационална тијела, тада више нисмо у демократском процесу.

То је управо оно кроз што сада пролазимо. Мислим да је Мендèс Франце (оп.а. бивши француски премијер) 1957. рекао у Националној Скупштини како постоје два пута према тоталитаризму - или се све овласти уједињују у једну или све овласти пребацимо на супранационално тијело. Управо то су и учинили изградивши Еуропску Унију - пребацили су суверенитет на супранационално тијело који није бирано, које нема никакав легитимитет те које намеће своју вољу народу. То се тиче и нашег територијалног суверенитета - ми више немамо контролу над својом имиграцијском политиком јер су све границе отворене од увођења Шенгена.

Исто вриједи и за наш монетарни суверенитет јер више немамо контролу над својом валутом. Наш суверенитет над буџетом такођер је пребачен на разину Еуропске Уније, као и правни суверенитет пошто су 80% закона о којима се гласа у француској Националној Скупштини заправо преписане ЕУ директиве.

Ја сматрам да је Француска слободна земља и да би таква требала остати. Стога, пошто су нам украли наше слободе, требамо се борити да их вратимо натраг из руку оних који су нам их украли без нашег знања и без наше сугласности".

Сопхие Схеварднадзе: "Не тако давно говорило се о великој новој суперсили - Еуропској Унији. Ови избори показују како блок није уједињен у супердржаву. Зар се Еуропа никада неће ујединити?"

Марине Ле Пен: "Овдје се не ради у Еуропи него о Еуропској Унији. Еуропа постоји, она је сачињена од нација чије се богатство налази у њиховој уникатности, њиховом суверенитету, слободи и демокрацији. Дакле, ја сам за Еуропу нација - вољела бих да већ сутра можемо устројити Еуропу која ће се ширити, али на земље које су сачувале свој суверенитет, које би радиле заједно у кооперативним пројектима. То функционира, то желим имплементирати, али да бисмо то постигли, морамо прво деконструирати Еуропску Унију".

Сопхие Схеварднадзе: "Прије неколико дана гост ми је био члан странке Алтернатива за Њемачку. Он жели подијелити Еурозону на сјевер и југ. Мислите ли да је то рјешење?"

Марине Ле Пен: "Не, мислим да је то утопијски. Мислим да стављамо фластере на структуру која је од почетка била неисправна. Што се тиче валуте еуро, они би хтјели Сјеверну Еурозону и Јужну Еурозону. Но, у таквом случају, које користи имају јужне земље од кориштења наметнуте еуро валуте? Било би боље да врате своје националне валуте и да их прилагоде за своју економију, запошљавање и извоз. Ако Њемачка хоће имати еуро на свом територију, нека га имају, то је њихова ствар. Ако они у томе виде свој интерес, нека ради што хоће, али ми немамо интереса у интеграцији у ту 'под-еуро' структуру".

Сопхие Схеварднадзе: "Дакле, Ви желите бранити француски интерес у ЕУ против Њемачке? Који су то француски интереси у које се уплиће њемачка политика?"

Марине Ле Пен: "Да будемо јасни - ја нисам германофоб. То не би имало никаквог смисла. Ја не могу бити љута на Њемачку због тога што они бране своје националне интересе. Је једноставно истичем како се њихови интереси разликују од наших - то је тако једноставно. Ја критизирам француске лидере због тога што не бране француске интересе, а бране њемачке интересе. Примјерице, видимо како је валута еуро креирана од стране Њемачке и за Њемачку. Еуро је скројен на такав начин, да паше Њемачкој, али нити једној другој земљи Еуропске Уније. Ја желим нешто скројено за себе, желим националну валуту. Нарочито пошто је валута питање суверенитета. То је модел: једна валута, једна држава. Тако иначе 95% свијета функционира.

Ако се сутра вратимо на нашу националну валуту, њемачка марка би била прецијењена у односу на еуро. Наше нове финанције би биле девалвиране у односу на еуро. Ми бисмо стога имали користи, а Њемачка губитак. Њемачка тренутачно профитира од еура, јер имају валуту која је структурално девалвирана, што им даје знатну предност у конкурентности.

Стога, ова Еуропска Унија је пала под доминацију Њемачке откако је Њемачка успјела наметнути своје ставове другим земљама, а ми сви остали смо постали мученици. Из гледишта економије, запошљавања, друштва, трпјели смо знатне губитке задњих година и ја нећу мирно прихватити патњу француског народа како би се угодило Ангели Меркел".

Сопхие Схеварднадзе: "Очито је како не гледате позитивно на мјере штедње које према Вама уништавају Еуропу. Но, што би се друго могло направити за борбу против дужничке кризе?"

Марине Ле Пен: "Свакако не ово. Јер мјере штедње не само да су се показале неправеднима, већ и неучинковитима. Лабораториј ових мјере је Грчка. Само погледајте Грчку - бацили смо тај народ натраг у Средњи вијек. Незапосленост младих је 60%, 30% остатка радне популације. Смањила су се давања за незапослене, смањиле су се плаће, смањили су се бонуси за државне запосленике. Више немају приступ адекватном здравству, стопа суицида се удвостручила, а смртност новорођенчади повећала се за 50%... Да ли је ово прогрес? Ово су та обећања? Ово је скандалозна срамота! И поврх свега, ове мјере не смањују нити дефицит нити дуг. Грчки дефицит и дуг и даље расту. Зато тврдим да су мјере штедње неучинковите у остварењу циља, а циљ је смањење дефицита, али су уједно и страшно непоштене и готово нехумане. Када само погледате да у неким болницама у Грчкој, када жена роди, дијете јој дају само након што плати рачун за породиљне трошкове болници".

Сопхие Схеварднадзе: "Кога бисте вољели видјети као шефа Еуропске комисије?"

Марине Ле Пен: "Апсолутно ме није брига, они се само мијењају. То је легенда за 'yуппиее' и еурофиле. Њима говоримо: "Види, Јуцкер!" итд. Док у стварности су сви исти, потпуно су исти! Предсједник Комисије је заправо надзорник у затвору, то је то. Но, он је тамо да проводи примјену правила. Стога, ткогод је надзорник, он ће наметати правила унутар затвора. То је посао шефа Комисије. Рачуна се само то тко ће најбоље наметнути ултра-либералну политику, трансфер суверенитета, експанзионизам који се намеће разним еуропским народима или пак потписивање Транс-Атлантског Уговора са САД-ом против којега ћемо се жестоко борити до краја".

Сопхие Схеварднадзе: "Осврнимо се на Украјину. По том питању сте ЕУ назвали 'анти-демократским чудовиштем' које је погоршало ситуацију нуђењем партнерства Кијеву. Зашто то мислите?"

Марине Ле Пен: "Чујте, очигледно је да када је Еуропска Унија понудила то партнерство Украјини, то је представљало раскол у односима с Русијом. Радило се о уцјени која је могла само довести до подјела унутар Украјине, пошто знамо да се у земљи налазе људи која гледају према Русији и они који гледају према Западу и Еуропској Унији. Тога смо били свјесни и потпаљивање ових подјела очито је створило увјете за опасни грађански рат. Еуропска Унија започела је иницијалну ватру и од онда је само погоршала ситуацију пријетњама, уцјенама, санкцијама - а јасно видимо како ништа од тога не придоноси сједању за стол и проналаску мирног рјешења за сукоб".

Сопхие Схеварднадзе: "Кажете како је ЕУ одговорна за ситуацију у Украјини - да ли су они уопће знали у што се упуштају?"

Марине Ле Пен: "По дефиницији није на мени да браним способност ових тијела. Не знати би било трагично - такво геополитичко незнање ми се чини невјеројатно. Но, унаточ томе, резултат је ту - Еуропска Унија није одиграла улогу коју је могла те су још додатно погоршали ситуацију. Оно што је посебно срамотно је чињеница да земље попут Француске више немају дипломатски глас - јер овдје имамо сукоб у којем је Француска могла, да је имала снажан политички глас, уравнотежен глас какав ја желим вратити, превладати ове потешкоће. Дипломација Еуропске Уније је катастрофа, не само у Украјини - сваки пут када се ЕУ уплете у неки догађај на глобалној позорници то чине само како би створили проблем или га повећали".

Сопхие Схеварднадзе: "Да ли је наметање санкција Русији знак да је вањска политика ЕУ-а подређена САД-у? Колико ће ЕУ далеко ићи у томе?"

Марине Ле Пен: "Не знам колико ће далеко ићи, можда ће у коначници морати схватити стварност те закључити како им није у корист покоравати се америчкој вољи. У сваком случају, то се надам, јер ове санкције су само појачале све супротстављене позиције, што нема смисла. Били смо посве свјесни како Русија, суочена с овим санкцијама, свакако неће поручити: 'Добро, ако ће бити тако, радите што пожелите". То нема смисла. Санкције које су наметнуте, укључујући и оне против руских заступника, па и предсједника Думе, посебно су проблематичне јер стварају раскол у повијесним традицијама на дипломатској разини. Опћенито се санкције не уводе заступницима јер су они израз народа. Зато сада имам дојам као да правила више не постоје, осим можда оних која намеће САД, који - истичем то још једном - бране своје интересе, али њихови интереси нису наши интереси".

Сопхие Схеварднадзе: "Може ли Украјина икада постати ЕУ чланица? Мислите ли да би требала?"

Марине Ле Пен: "Наравно да не! Још једном напомињем - када је ЕУ обећала Украјини да ће је примити, очито је како су само појачали тензије унутар Украјине. Украјина неће постати дио Еуропске Уније - немојмо причати бајке. Украјина дефинитивно нема економску разину да постане дио ЕУ. Противим се било каквој новој експанзији, стога ово говоримо без икаквих предрасуда. Осјећам пријатељство према Украјинцима, зато и не бих пријатеље позвала у ноћну мору. Ја желим напустити ЕУ стога не могу никога позивати".

Сопхие Схеварднадзе: "Г7 су осудили Русију за ситуацију у Украјини те позивају на нове санкције. Зашто Западни лидери позивају Русију и предсједника Путина да заустави насиље, а не власти у Кијеву и новоизабраног предсједника с којим су се састајали?"

Марине Ле Пен: "То је добро питање. Зато јер се налазимо у кулминацији Хладног рата који се води између Русије и САД-а којем су се потпуно подредили еуропски главни градови. О томе се ради и то је срамота. Такођер бих вољела искористити ову прилику да изразим своје дубоко суосјећање и жалост када видим цивилне жртве у источној Украјини, али и осјећај гађења када видим како умиру окружени генералном индиферентношћу еуропске политике и медија. Ово је прави скандал који се догађа на нашим вратима и у праву сте када кажете да власт у Кијеву мора преузети одговорност за ово. Но, требали бисмо позивати власти у Кијеву да распусте и разоружају милиције, што би свакако осрамотило многе људе".

Сопхие Схеварднадзе: "Изборе у Украјини су велике силе Запада одмах прихватиле, унаточ чињеници да у земљи траје грађански рат и да побуњени исток није гласао. У исто вријеме изборе у Сирији се назива нелегитимнима и прије него су одржани. Зашто?"

Марине Ле Пен: "Да, и то се догађа годинама! Мислим, тај и тај одлучи тко је на доброј, а тко на лошој страни. А и то се може промијенити у сваком тренутку. Добри дечки данашњице могу постати лоши дечки сутрашњице, а они лоши данас, можда постану добри сутра, ако Wасхингтон одлучи да им тако паше. То је срамота јер на међународној разини је почињено пуно грешака под утјецајем Wасхингтона, нарочито у Сирији.

Ми смо били једина политичка странка у Француској која се супротставила интервенцији у Сирији, први и једини који смо, од самог почетка, говорили да се у Сирији наоружавају исламистички фундаменталисти који би, ако би побиједили, увели владавину терора као и у Либији - гдје се десило све због нас, ми смо им помогли доћи на власт. То је та америчка метода, међународна америчка метода: они бране своје интересе, или мисле да бране своје интересе, јер понекад чине озбиљне погрешке. Оно што је посебно страшно у томе је да земље Еуропе више не могу ништа рећи по том питању. Нема више суверених нација у Еуропи које би могле бити глас разума и мирног рјешавања сукоба, глас уравнотежености између различитих интереса и различитих нација".

Сопхие Схеварднадзе: "Обама је рекао како је сигурност америчких еуропских савезника неповредива, обећавајући јачање америчке војне присутности и вјежба диљем Еуропе. Треба ли Еуропи оваква потпора?"

Марине Ле Пен: "Да се бранимо од кога? [смијех] Да се бранимо од кога? Као што знате, ми као странка се залажемо за излазак Француске из НАТО-а, ми имамо визију међународне политике према Цхарлесу де Гауллеу, ми смо за развој односа с Русијом, без прекидања односа са САД-ом. Ми вјерујемо како Француска мора имати однос са свим великим свјетским нацијама и не желимо да нам нитко намеће како бисмо требали гледати на ствари. Ми тежимо томе да имамо слободу одлучивати о квалитети и разини наших међународних односа.

Но... да се бранимо против кога? Када смо поставили то исто питање једном француском политичару, његов одговор је био "против Кине". На то се се једноставно морате насмијати. Ми јасно видимо како се овдје ради о томе да САД жели провести војну интеграцију, а сутра можда и економску интеграцију, како би проширили свој утјецај. Уговор о слободној трговини, којег САД жели потписати под сваку цијену, је заправо само још један начин како везати Еуропску Унију у један квази-дефинитиван начин за САД. Ово је, напомињем још једном, губитак независности, да ни не спомињемо катастрофалне посљедице које би тај пакт о слободној трговини имао на нашу пољопривреду, индустрију, обрану итд. Стога овдје се ради пуно више о геополитичком пакту, а не нужно чисто комерцијалном или економском споразуму".

Сопхие Схеварднадзе: "Што даље након Ваших успјеха? Хоћете ли се кандидирати за предсједницу Француске 2017?"

Марине Ле Пен: "Чујте, ако сљедбеници нашег покрете дају повјерење мени, јер ускоро имамо страначки конгрес, у студеноме. Ако будем поновно изабрана за лидера Националног Фронта, онда ћу очито бити и кандидаткиња на будућим предсједничким изборима, који би се могли одржати и прије него што мислимо - било да се ради о предсједничким или парламентарним изборима, имајући у виду колико ниску потпору има предсједник Францоис Холланде".

Сопхие Схеварднадзе: "Значи вјерујете да би се избори могли одржати и прије рока?"

Марине Ле Пен: "То кажу пријатељи Францоиса Холландеа, који су покренули питање како уопће опстати још три године на власти када остварују тако тешке губитке на свим изборима који су у међувремену одржани. Свега 16% становника Француске данас подржава Холландеа. Чврсто вјерујем у пријевремено распуштање Националне Скупштине. Ако пак ти избори дају исте резултате као и недавно одржани Еуропски избори гдје је владајућа предсједникова странка - која иначе има сву моћ, над државом, скупштином, сенатом, регијама, тисућама опћина - освојила мање од 14% гласова, онда једноставно не видим како предсједник може наставити даље владати".

www.advance.hr